Postanak 50

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Jakovljeva sahrana

50 Josip je zagrlio svog oca, plakao nad njim i ljubio ga. ² Zatim je zapovjedio liječnicima, koji su bili u njegovoj službi, da balzamiraju njegovog oca Izraela. I oni su ga balzamirali. ³ To je trajalo četrdeset dana, koliko treba za balzamaciju, a Egipćani su ga oplakivali sedamdeset dana.

⁴ Kad je prošlo vrijeme žalosti, Josip je rekao faraonovim dvoranima: »Molim vas, učinite mi uslugu i razgovarajte s faraonom u moje ime. Recite mu: ⁵ ‘Kad je moj otac bio na samrti, tražio me da se zakunem da ću ga sahraniti u grobu koji si je pripremio u Kanaanu. Pusti me da idem sahraniti oca, a zatim ću se vratiti.’«

⁶ Faraon je odgovorio: »Idi i sahrani svog oca, kao što si mu se zakleo.«

⁷ Tako je Josip otišao sahraniti oca. Pratile su ga sve faraonove sluge—najviši službenici s njegovog dvora i najviši službenici Egipta— ⁸ kao i svi Josipovi ukućani, braća i svi ukućani njegovog oca. U Gošenu su ostala samo njihova djeca i stada sitne i krupne stoke, ⁹ a s njim su išli i kola i konjanici. Bila je to vrlo velika povorka.

¹⁰ Kad su stigli do Atadovoga gumna^[a], blizu rijeke Jordan, održali su veliko i tužno žalovanje. Josip je ondje održao sedam dana žalosti za ocem. ¹¹ Kad su tamošnji stanovnici Kanaana vidjeli žalovanje kod Atadovog gumna, rekli su: »Kako Egipćani žalosno nariču!« Zato su to mjesto kod rijeke Jordan nazvali Abel Misrajim^[b].

¹² Jakovljevi su sinovi postupili prema očevom nalogu: ¹³ odnijeli su ga u Kanaan i sahranili u spilji na polju Makpeli, kod Mamre, na polju koje je Abraham kupio od Hetita Efrona za sahranu. ¹⁴ Nakon što je sahranio oca, Josip se vratio u Egipat, zajedno s braćom i svima koji su otišli s njim na sahranu.

Josip umiruje braću

¹⁵ Budući da im je otac umro, Josipova su braća rekla: »Što ako je Josip ljut na nas pa nam istom mjerom vrati za sve zlo koje smo mu učinili?« ¹⁶ Zato su poručili Josipu: »Prije nego što je umro, otac nam je naredio da ti kažemo: ¹⁷ ‘Molim te, oprosti svojoj braći zločin i grijeh koji su počinili kad su ti nanijeli ono zlo.’ Zato, molimo te, oprosti nam naš zločin. I mi smo sluge Boga tvog oca.« Kad su mu prenijeli njihovu poruku, Josip je zaplakao.

¹⁸ Zatim su njegova braća došla, pala ničice pred njim i rekla: »Bit ćemo tvoji robovi.«

¹⁹ No Josip im je rekao: »Ne bojte se. Zar sam ja na mjestu Boga? ²⁰ Iako ste mi namjeravali nanijeti zlo, Bog je to okrenuo na dobro, da spasi mnoge živote, baš kao što sada čini. ²¹ Dakle, ne bojte se. Ja ću se brinuti o vama i vašoj djeci.« Tako ih je umirio ljubaznim riječima.

Josipova smrt

²² Josip je ostao živjeti u Egiptu zajedno s obitelji svog oca. Živio je 110 godina, ²³ vidio je Efrajimovu djecu do trećeg koljena, a i djecu Manašeovog sina Makira prihvatio je kao svoju.

²⁴ Josip je rekao svojoj braći: »Uskoro ću umrijeti, ali Bog će sigurno doći k vama. Izvest će vas iz ove zemlje i odvesti u zemlju koju je zakletvom obećao Abrahamu, Izaku i Jakovu.«

²⁵ I Josip je tražio svoju braću, Izraelove sinove: »Zakunite se da ćete moje kosti ponijeti odavde kad vam Bog dođe u pomoć i odvede vas natrag.«

²⁶ Josip je umro sa 110 godina. U Egiptu su ga balzamirali i položili u sanduk.