Add parallel Print Page Options

Izak i Rebeka

24 Abraham je doživio duboku starost. BOG ga je u svemu blagoslovio.

Jednog je dana Abraham rekao najstarijem slugi u svome domu, koji je upravljao svim njegovim imanjem: »Molim te, stavi ruku među moja bedra[a] i zakuni mi se BOGOM, koji je Bog neba i zemlje, da mome sinu nećeš za ženu dovesti neku od kćeri Kanaanaca među kojima živim. Zakuni se da ćeš otići u moju zemlju, mojoj rodbini, i ondje pronaći ženu za moga sina Izaka.«

»A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom u ovu zemlju?« upita ga sluga. »Trebam li tada tvog sina odvesti u zemlju iz koje si došao?«

»Ni u kom slučaju ne vodi ga onamo!« rekao je Abraham. »BOG, koji je Bog neba, izveo me iz očevog doma i zemlje u kojoj sam se rodio. Govorio mi je i zakleo mi se: ‘Tvom ću potomstvu dati ovu zemlju.’ On će pred tobom poslati anđela i tako ćeš odande dovesti ženu za mog sina. Ako ta žena ne bude htjela ići s tobom, bit ćeš oslobođen ove zakletve koju si mi dao. No moga sina ne smiješ voditi natrag u tu zemlju!«

Tada je sluga stavio ruku među bedra svoga gospodara Abrahama i zakleo mu se. 10 Zatim je uzeo deset Abrahamovih deva i otišao, noseći sa sobom najbolje darove od svoga gospodara. Zaputio se u sjeverozapadnu Mezopotamiju[b], u Nahorov grad. 11 Kad je stigao ispred grada, zaustavio je deve i pustio ih da legnu pored jednog bunara. Bilo je predvečerje, vrijeme kad žene izlaze zahvatiti vode.

12 Rekao je: »BOŽE moga gospodara Abrahama, pomozi mi danas i pokaži svoju dobrotu prema mome gospodaru. 13 Evo, stojim pored ovog izvora, a kćeri mještana dolaze zahvatiti vodu. 14 Reći ću jednoj od njih: ‘Molim te, mogu li popiti vode iz tvog vrča’, i ako ona odgovori: ‘Možeš. I tvojim ću devama dati vode’—neka bude ta koju si odredio za svoga slugu Izaka. Po tome ću znati da si pokazao naklonost mom gospodaru.«

15 I prije nego što je završio molitvu, izađe Rebeka sa svojim vrčem na ramenu. Ona je bila kći Betuela, koji je sin Milke i Abrahamovog brata Nahora. 16 Djevojka je bila vrlo lijepa i bila je djevica—još nije bila s muškarcem. Sišla je do izvora, napunila vrč i vratila se gore. 17 Sluga joj je potrčao ususret i rekao: »Molim te, mogu li popiti malo vode iz tvog vrča.«

18 »Izvoli, gospodine«, rekla je, pa brzo spustila vrč na ruku i dala mu piti. 19 Nakon što mu je dala vode, rekla je: »I tvojim ću devama zahvatiti vode sve dok se ne napoje«. 20 I brzo je ispraznila vrč u korito pa otrčala natrag do bunara da zahvati još vode. Tako je donijela vode za sve njegove deve.

21 Sluga je šutio i pomno je promatrao, da vidi je li BOG učinio njegovo putovanje uspješnim. 22 Kad su se deve napojile, dao joj je mali[c] nosni prsten od zlata i dvije poveće[d] zlatne narukvice. 23 Zatim je rekao: »Molim te, reci mi čija si kći? Ima li u domu tvog oca mjesta za nas da prenoćimo?«

24 Odgovorila je: »Ja sam Betuelova kći, a on je sin Milke i Nahora«, 25 pa dodala: »Kod nas ima puno slame i hrane za deve, a i mjesta za vas da prenoćite.«

26 Sluga se tada poklonio, štujući BOGA, 27 i rekao: »Neka je BOG blagoslovljen, Bog moga gospodara Abrahama, što nije uskratio svoju vjernost i ljubav prema mome gospodaru. BOG je vodio moj put do doma gospodareve rodbine.« 28 Tada je djevojka otrčala svojoj majci i ispričala ukućanima o tome.

29 Rebeka je imala brata koji se zvao Laban. On je potrčao do čovjeka na izvoru 30 jer je vidio nosni prsten i narukvice na rukama svoje sestre Rebeke i čuo od nje što joj je rekao čovjek. Dotrčao je i našao ga kako stoji pokraj deva blizu izvora. 31 I rekao mu je: »Uđi unutra, ti koga je BOG blagoslovio. Zašto stojiš vani? Pripremio sam ti sobu i mjesto za deve.«

32 Čovjek je došao u kuću. Labanovi sluge skinuli su teret s deva i dali im slame i hrane, a čovjeku i njegovim ljudima dali su vodu da operu noge. 33 Zatim su mu poslužili hranu, ali on je rekao: »Neću jesti dok ne kažem zašto sam došao.«

A Laban je rekao: »Reci.«

34 On nastavi: »Ja sam Abrahamov sluga. 35 BOG je silno blagoslovio moga gospodara i on se obogatio. Dao mu je sitne i krupne stoke, srebra i zlata, robova i ropkinja, deva i magaraca, 36 a Sara, gospodareva žena, rodila mu je sina u svojoj starosti, i moj mu je gospodar dao sve što ima. 37 Gospodar je tražio da se zakunem i rekao mi: ‘Nemoj mom sinu dovesti ženu od kanaanskih djevojaka, u čijoj zemlji živim, 38 nego idi u kuću mog oca, k mojoj rodbini, i nađi ženu za mog sina.’ 39 Upitao sam svoga gospodara: ‘A što ako ta žena ne bude htjela ići sa mnom?’ 40 Odgovorio mi je: ‘BOG, po čijoj volji živim, poslat će s tobom anđela i učiniti tvoj put uspješnim. Za mog ćeš sina pronaći ženu iz mog roda i iz obitelji mog oca. 41 Kad dođeš k mojoj rodbini, bit ćeš slobodan od moje zakletve. Čak i da ti ne daju djevojku, bit ćeš slobodan od moje zakletve.’

42 Kad sam danas stigao do izvora, rekao sam: ‘BOŽE mog gospodara Abrahama, molim te daj sada da moj put bude uspješan. 43 Evo, stojim pokraj ovog izvora. Ako djevojka koja izađe zahvatiti vode i kojoj kažem: »Molim te, daj mi da popijem malo vode iz tvog vrča«, 44 meni odgovori: »Izvoli, a ja ću zahvatiti vode i za tvoje deve«—neka bude žena koju je BOG odredio za gospodarevog sina.’ 45 I još prije nego što sam u sebi izgovorio ovu molitvu, izašla je Rebeka s vrčem na ramenu. Sišla je do izvora i zahvatila vode, a ja sam joj rekao: ‘Molim te, daj mi vode.’ 46 Brzo je spustila vrč s ramena i rekla: ‘Izvoli. Dat ću i tvojim devama.’ Tako sam pio, a ona je napojila deve. 47 Zatim sam je upitao: ‘Čija si ti kći?’ A ona je odgovorila: ‘Ja sam Betuelova kći, a on je sin Nahora i Milke.’ Tada sam joj stavio prsten u nos i narukvice na ruke 48 i poklonio se štujući BOGA. Blagoslovio sam BOGA moga gospodara Abrahama, koji me vodio pravim putem, da nađem kćer gospodarevog rođaka, za njegovog sina. 49 A sad, ako ćete postupiti odano i vjerno prema mom gospodaru, recite mi. Ako i nećete, recite mi, da znam što ću dalje.«

50 »Budući da ovo dolazi od BOGA«, odgovorili su Laban i Betuel, »ne možemo raspravljati o tome. 51 Evo Rebeke pred tobom—uzmi je i idi. Neka bude žena sinu tvoga gospodara, kao što je odredio BOG.«

52 Kad je čuo što su rekli, Abrahamov se sluga poklonio BOGU do zemlje. 53 Zatim je iznio srebrni i zlatni nakit te odjeću pa ih dao Rebeki, a i njenom bratu i majci dao je skupe darove. 54 Potom su on i njegovi ljudi jeli i pili te prenoćili ondje. Kad su ujutro ustali, Abrahamov je sluga rekao: »Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

55 Rebekin brat i majka su rekli: »Neka djevojka ostane s nama barem još deset dana, a zatim neka ide.«

56 No sluga je rekao: »Ne zadržavajte me sada kad je BOG učinio moj put uspješnim. Pustite me da se vratim svom gospodaru.«

57 Oni su rekli: »Pozvat ćemo djevojku i pitati je što ona misli.« 58 Tako su pozvali Rebeku i upitali je: »Želiš li odmah ići s ovim čovjekom?«

Ona odgovori: »Želim.«

59 Tada su svoju sestru Rebeku i njezinu dojilju otpremili zajedno s Abrahamovim slugom i njegovim ljudima. 60 Nad Rebekom su izgovorili blagoslov:

»Sestro naša, neka od tebe
    poteknu tisuće tisuća,
neka tvoji potomci zaposjednu
    gradove[e] svojih neprijatelja.«

61 Zatim su se Rebeka i njezine sluškinje spremile, uzjahale deve i krenule s Abrahamovim slugom. Tako je sluga poveo Rebeku i krenuo natrag svojim putem.

62 Izak je u međuvremenu otišao iz Beer Lahaj Roija i živio na jugu Kanaana. 63 Kad je jedne večeri izašao u polje da bi prošetao[f], podigao je pogled i ugledao deve kako se približavaju.

64 I Rebeka je podigla pogled i ugledala Izaka. Sišla je sa svoje deve 65 i upitala Abrahamovog slugu: »Tko je onaj čovjek u polju koji nam hoda ususret?«

»To je moj gospodar«, odgovori sluga.

Nato je ona uzela svoj veo i pokrila se.

66 Tada je sluga ispričao Izaku sve što je učinio. 67 Izak je uveo Rebeku u šator, koji je pripadao njegovoj pokojnoj majci Sari, i ona mu je postala ženom. U ljubavi prema njoj Izak je našao utjehu nakon majčine smrti.

Footnotes

  1. 24,2 stavi ruku među moja bedra Doslovno se odnosi na genitalije. Bila je to simbolička gesta vezana uz potomke i zakletvu. Vidi također 47,29-31.
  2. 24,10 sjeverozapadna Mezopotamija Doslovno: »Aram Naharaim«. Jedan od naziva za dio Mezopotamije.
  3. 24,22 mali Doslovno: »težine pola šekela«, približno 5 grama.
  4. 24,22 poveće Doslovno: »težine deset šekela«, približno 100 grama.
  5. 24,60 gradove Doslovno: »gradska vrata«.
  6. 24,63 da bi prošetao Druge mogućnosti prijevoda: »da bi razmišljao« ili »da bi meditirao«.