Исус се моли у Гетсиманији

(Мк 14,32-42; Лк 22,39-46)

³⁶ Тада Исус оде са својим ученицима на место које се зове Гетсиманија, па им рече: »Седите овде док ја одем онамо и помолим се.«

³⁷ Онда са собом поведе Петра и оба Зеведејева сина. Обузеше га жалост и тескоба, ³⁸ па им рече: »Душа ми је насмрт жалосна. Останите овде и бдите са мном.«

³⁹ Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«

⁴⁰ Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.

»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном. ⁴¹ Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«

⁴² Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«

⁴³ Затим се врати и опет их нађе како спавају – очи су им се склапале. ⁴⁴ Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.

⁴⁵ Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ. ⁴⁶ Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«