Add parallel Print Page Options

Јаирова кћи и жена која је дотакла Исусов огртач

(Мт 9,18-26; Лк 8,40-56)

21 Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.

И док је он још био поред мора, 22 дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге, 23 усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«

24 И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.

25 А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења. 26 Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе. 27 Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач, 28 јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.« 29 И извор њеног крварења одмах пресахну, а она осети у телу да је излечена од своје болести.

30 Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«

31 »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«

32 А он погледа унаоколо да види ко је то учинио. 33 Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.

34 »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«

35 Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«

36 Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«

37 И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.

38 Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу, 39 па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«

40 А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.

41 Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« – што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«

42 И девојчица одмах устаде и поче да хода – имала је дванаест година – а они се запрепастише од чуда. 43 Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.

Read full chapter

Јаирова ћерка и исцељење болесне жене

21 Исус се вратио лађицом на другу обалу језера. Поново се око њега окупило велико мноштво људи. Док је стајао уз језеро, 22 приђе му човек по имену Јаир, старешина тамошње синагоге, и паде пред његове ноге. 23 Салетао га је молбама: „Моја ћерка је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да би оздравила и живела.“ 24 Исус пође за њим.

Много народа је ишло за њим гурајући га. 25 Ту је била и нека жена која је дванаест година боловала од излива крви. 26 Она је много пропатила од многих лекара и потрошила све што је имала. Ипак, ништа јој није помогло. У ствари, бивало јој је све горе. 27 Када је чула за Исуса, пришла му је с леђа и дотакла његову одећу. 28 Говорила је у себи: „Ако дотакнем само његову одећу, оздравићу.“ 29 Истог часа је крварење престало, и она је осетила у телу да се решила своје муке. 30 Исус је одмах осетио да је из њега изашла сила, па се окренуо мноштву и упитао: „Ко је дотакао моју одећу?“

31 Његови ученици му одговорише: „Видиш и са̂м колико се народа гура око тебе. Зашто онда питаш: ’Ко ме је дотакао?’“ 32 Али Исус је и даље гледао око себе да види ону која је то учинила. 33 Уплашена и уздрхтала жена је знала шта се догодило. Иступила је напред, пала ничице пред Исуса, и рекла му целу истину. 34 Исус јој онда рече: „Ћерко, твоја те је вера исцелила; иди с миром и буди здрава од своје болести.“

35 Док је он још говорио, дођу гласници из куће Јаира, старешине синагоге, говорећи Јаиру: „Твоја ћерка је умрла. Зашто да и даље замараш учитеља?“

36 Исус се није обазрео на њихове речи, већ је рекао старешини: „Не бој се, само веруј!“ 37 Никоме није дозволио да пође са њим, осим Петру, Јакову, Јовану, брату Јаковљевом. 38 Затим су дошли у кућу старешине Јаира. Исус је видео пометњу и чуо плач и нарицање. 39 Он уђе у кућу и упита окупљене: „Зашто сте узнемирени? Зашто плачете? Дете није умрло, него спава.“ 40 Они су му се, пак, подсмевали.

Исус је затим удаљио присутне, па је повео са собом оца и мајку детета и своје пратиоце, и ушао тамо где је било дете. 41 Онда ју је узео за руку и рекао јој: „Талита, кум!“ (што у преводу значи: „Девојчице, теби говорим, устани!“) 42 Она је истог тренутка устала и почела да хода (било јој је дванаест година). Присутни су били веома зачуђени и запањени. 43 Исус им је онда строго заповедио да не причају другима о овоме и рекао им да дају девојчици да једе.

Read full chapter