Add parallel Print Page Options

Излечење одузетога

(Мт 9,1-8; Мк 2,1-12)

17 Док је једног дана учио народ, седели су тамо и фарисеји и учитељи закона који су дошли из свих галилејских и јудејских села и из Јерусалима. А Исус је лечио Господњом силом. 18 Дођоше и неки људи носећи на постељи једног одузетога, па покушаше да га унесу и положе пред Исуса. 19 Пошто због народа нису могли да га унесу, попеше се на кров и на постељи га, кроз црепове, спустише пред Исуса.

20 Када је Исус видео њихову веру, рече: »Човече, опраштају ти се греси.«

21 Тада учитељи закона и фарисеји помислише: »Ко је овај што хули? Ко, осим јединога Бога, може да опрашта грехе?«

22 Али Исус је знао о чему размишљају, па им рече: »Зашто тако мислите? 23 Шта је лакше? Рећи: ‚Опраштају ти се греси‘, или рећи: ‚Устани и ходај‘? 24 Али, да знате да Син човечији има власт на земљи да опрашта грехе…« Онда рече одузетоме: »Теби говорим! Устани, узми своју постељу и иди кући.«

25 И човек одмах устаде пред њима, узе оно на чему је лежао и оде кући, славећи Бога. 26 Сви се силно задивише, па почеше да славе Бога и, пуни страха, да говоре: »Данас смо видели нешто невероватно!«

Read full chapter

Исус лечи одузетог човека

17 Једнога дана је Исус поучавао. Тамо су седели и неки фарисеји и учитељи Закона који су дошли из свих места у Галилеји, Јудеји и из Јерусалима. А Господња сила је била тамо да би он лечио. 18 Уто неки људи на носилима донеше једног одузетог човека. Хтели су да га унесу и положе пред Исуса, 19 али то нису могли због мноштва. Међутим, они се попну на кров, уклоне црепове, па га са постељом спусте насред собе, право пред њега.

20 Исус, видевши њихову веру, рече: „Пријатељу, опраштају ти се твоји греси!“ 21 Зналци Светог писма и фарисеји почеше да умују у себи, говорећи: „Ко је овај богохулник? Ко може да опрашта грехе осим самог Бога?“

22 Исус је знао о чему они умују, па им је рекао: „Зашто овако размишљате у срцу? 23 Шта је лакше рећи: ’Твоји греси су опроштени’, или: ’Устани и ходај?’ 24 Али да знате: Син Човечији има власт да на земљи опрашта грехе.“ Онда рече одузетоме: „Теби кажем: устани, узми своја носила и иди својој кући!“ 25 Човек одмах устаде са своје постеље и оде кући славећи Бога. 26 Сви су били усхићени, славили су Бога и пуни страха говорили: „Данас смо видели невероватне ствари!“

Read full chapter