Add parallel Print Page Options

Исус позива прве ученике

Једном је Исус стајао крај Генисаретског језера. Народ се око њега гурао да чује реч Божију. Тада је Исус спазио две лађице које су стајале уз обалу. Рибари нису били у њима, него су испирали мреже. Ушао је у једну од њих која је припадала Симону и замолио га да отисне мало лађицу од обале. Онда је сео у лађицу и поучавао народ.

Кад је престао да говори, рекао је Симону: „Отисни се на пучину, па тамо баците мреже за лов.“

Симон му одговори: „Учитељу, целу ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али кад ти кажеш, бацићу мреже.“

Када су то учинили, извукли су толико риба, да су мреже почеле да се цепају. Још су махнули и друговима у другој лађици да дођу и помогну им. Напунили су обе лађице толико да умало не потонуше.

Кад то виде Симон Петар, паде на колена пред Исусом и рече: „Господе, иди од мене јер сам грешан човек!“ Страх је, наиме, обузео и њега и оне који су били са њим, због количине риба које уловише. 10 Исто је било и са Заведејевим синовима, Јаковом и Јованом, Симоновим друговима.

Исус рече Симону: „Не плаши се! Од сада ћеш ловити људе.“ 11 Кад су извукли чамце на обалу, оставили су све и кренули за њим.

Read full chapter