Add parallel Print Page Options

Први ученици

(Мт 4,18-22; Мк 1,16-20)

Једном, док се народ гурао око њега да чује Божију реч, а он стајао покрај Генисаретског језера, виде поред обале два чамца. Рибари су изашли из њих и испирали мреже. Он уђе у један од чамаца, који је припадао Симону, и замоли га да се мало отисне од копна. Онда седе, па је учио народ из чамца.

Када је престао да говори, рече Симону: »Извези на пучину, па баците мреже за лов.«

»Учитељу«, одговори му Симон, »сву ноћ смо се трудили и ништа нисмо уловили. Али, ако ти кажеш, бацићу мреже.«

И кад су то учинили, ухватише веома много рибе – толико да су им се мреже цепале. Зато махнуше друговима у другом чамцу да дођу и помогну им. Ови дођоше, па оба чамца толико напунише рибом да су почели да тону.

Када је Симон Петар то видео, баци се Исусу пред ноге и рече: »Иди од мене, Господе, јер сам грешан човек!«

Јер, он и сви који су били с њим били су запањени колико много рибе су уловили, 10 а исто тако и Зеведејеви синови Јаков и Јован, Симонови другови.

Исус тада рече Симону: »Не бој се. Од сада ћеш ловити људе.«

11 И они извукоше чамце на обалу, оставише све и пођоше за њим.

Read full chapter