Add parallel Print Page Options

Помазање у Витанији

(Мт 26,6-13; Мк 14,3-9)

12 Шест дана пре Пасхе, Исус оде у Витанију, где је био Лазар, кога је васкрсао из мртвих. Тамо му спремише вечеру. Марта је служила, а Лазар је био међу онима који су с њим лежали за трпезом. Тада Марија узе литру[a] скупоцене мирисне помасти од чистог нарда, помаза Исусове ноге и обриса их својом косом. И кућа се испуни мирисом помасти.

А Јуда Искариотски, један од Исусових ученика – који ће га касније издати – рече: »Зашто се ова помаст није продала за триста динара[b] и то поделило сиромасима?«

Он то не рече зато што му је било стало до сиромаха, него зато што је био крадљивац: код њега је била кеса с новцем, па је узимао оно што се у њу стављало.

Тада Исус рече: »Пусти је, нека то сачува за дан моје сахране. Сиромахе ћете увек имати са собом, али мене нећете увек имати.«

Read full chapter

Footnotes

  1. 12,3 литру Једна литра је износила око 340 грама.
  2. 12,5 триста динара Један динар је имао вредност једне наднице.

Исусово помазање у Витанији

12 Шест дана пре Пасхе, Исус је отишао у Витанију, место где је живео Лазар кога је Исус био подигао из мртвих. Тамо су му припремили вечеру. Марта је послуживала, а Лазар је био један од оних који су са Исусом били за столом. Затим је Марија узела око пола литра правог, скупоценог, мирисног уља од нарда, излила га на Исусове ноге и обрисала их својом косом. Мирис нардовог уља испунио је целу кућу.

Један од Исусових ученика, Јуда Искариот, који је требало да га изда, рече: „Зашто се то мирисно уље није продало за три стотине сребрњака и дало се сиромасима?“ Ово није рекао зато што је бринуо за сиромахе, него зато што је био лопов. Он је носио врећу са заједничким новцем и користио га за себе.

Тада Исус рече: „Остави је! Нека учини то за дан мог погреба. Јер сиромахе ћете увек имати са собом, а мене нећете имати увек.“

Read full chapter