Job 19

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

⁷ Vičem: ‘Nepravda!’, ali odgovor ne dobivam.
    Zapomažem, ali pravde nema.
⁸ Put mi je zagradio tako da ne mogu proći,
    staze mi je zavio u tamu.
⁹ Moju je čast svukao sa mene
    i krunu mi skinuo s glave.
¹⁰ Nestajem dok me trga sa svih strana.
    Moju nadu je iskorijenio.
¹¹ Gnjevom je planuo na mene
    i ubraja me u neprijatelje.
¹² Njegove postrojbe složno nadiru,
    opsadu rade protiv mene,
    oko šatora moga podižu tabore.

¹³ Bog je od mene udaljio braću,
    prijatelji su se od mene otuđili.
¹⁴ Rodbine moje više nema,
    prijatelji su me zaboravili.
¹⁵ Sluškinje i stranci, koji žive u mom domu,
    smatraju me strancem,
    tuđinac sam u njihovim očima.
¹⁶ Svog slugu zovem, a on se ne odaziva,
    čak ni kada ga zaklinjem.
¹⁷ Moj dah^[a] omrznuo je mojoj ženi,
    rođena braća me se gnušaju.
¹⁸ Čak me i dječaci preziru;
    kad ustanem, oni mi se rugaju.
¹⁹ Odvratan sam najbližim prijateljima,
    protiv mene su svi koje sam volio.
²⁰ Postao sam kost i koža,
    za dlaku sam živu glavu izvukao.

²¹ Smilujte mi se, prijatelji, smilujte,
    jer me je Božja ruka udarila.
²² Zašto me gonite poput Boga?
    Niste li me dovoljno namučili?
²³ Kad bi se moje riječi mogle bilježiti,
    kad bi se na spomenik zapisale;
²⁴ dlijetom uklesane, olovom ispunjene,
    zauvijek na kamen zapisane.
²⁵ Znam da moj zastupnik živi
    i da će na kraju govoriti za mene,
²⁶ čak i kad mi se koža već raspadne.
    Ali želim vidjeti Boga dok još imam tijelo.
²⁷ Jer, želim ga vidjeti svojim očima, a ne tuđim—
    o, kako moje srce za tim žudi!

²⁸ Ako kažete: ‘Kako ćemo ga goniti?’
    i ‘On sâm je korijen svoje nevolje?’,
²⁹ tada se i sami bojte mača,
    jer srdžba će biti kažnjena mačem.
I tada ćete znati da ima suda.«