Isus šalje sedamdesetdvojicu

10 Nakon toga, Gospodin je imenovao još sedamdesetdvojicu^[a] učenika i poslao ih pred sobom po dvojicu, u svaki grad i mjesto kamo je sâm namjeravao poći. ² Rekao im je: »Žetva je velika, a radnika je malo. Stoga, molite gospodara žetve da pošalje radnike u svoju žetvu. ³ Idite! I zapamtite: šaljem vas kao janjce među vukove. ⁴ Nemojte nositi novac, torbu niti obuću! I putem ne pozdravljajte nikoga! ⁵ U koju god kuću uđete, najprije recite: ‘Mir ovom domu!’ ⁶ Ako je u njoj netko kome je stalo do mira, vaš će mir ostati s njim, a ako nije—vratit će se k vama. ⁷ Ostanite u toj kući, jedite i pijte što god vam ponude, jer radnik zaslužuje svoju plaću. Ne selite se iz kuće u kuću! ⁸ I u koji god grad dođete i tamo vas lijepo prime, jedite što stave pred vas! ⁹ Ozdravljajte bolesne i govorite im: ‘Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹⁰ A u koji god grad uđete i tamo vas ne prime, izađite na njegove ulice i recite: ¹¹ ‘Čak i prašinu ovoga grada, koja nam se uhvatila za stopala, otresamo sa sebe protiv vas. Ipak, znajte ovo: Božje je kraljevstvo blizu!’ ¹² Kažem vam, na taj će dan biti lakše stanovnicima Sodome nego tome gradu.«

Isus upozorava

(Mt 11,20-24)

¹³ »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Da su se čuda učinjena u vama dogodila u Tiru i Sidonu, oni bi se već odavno vratili na pravi put. Sjedili bi u pokajničkoj tkanini i pepelu u znak pokajanja. ¹⁴ No Tiru i Sidonu će na dan Suda biti lakše nego vama. ¹⁵ A ti, Kafarnaume, zar ćeš se uzdići na nebo? Sići ćeš u svijet mrtvih!

¹⁶ Onaj tko vas sluša, mene sluša. Onaj tko vas odbacuje, mene odbacuje. A onaj tko odbacuje mene, odbacuje onoga koji me poslao.«

Sotonin pad

¹⁷ Sedamdesetdvojica su se radosno vratila govoreći: »Gospodine, čak nam se i zli duhovi pokoravaju u tvoje ime.« ¹⁸ A on im je rekao: »Vidio sam Sotonu kako pada kao munja s Neba. ¹⁹ Slušajte! Dao sam vam vlast da gazite zmije i škorpione i vlast nad svakom neprijateljskom silom. Ništa vam neće nauditi. ²⁰ No ne radujte se tome što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na Nebu!«

Isusova molitva Ocu

(Mt 11,25-27; 13,16-17)

²¹ U tom je trenutku zatitrao od radosti u Svetom Duhu i rekao: »Zahvaljujem ti, Oče, Gospodaru Neba i Zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i pametnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer ti si tako odlučio.

²² Otac mi je sve predao u ruke. I nitko ne zna tko je Sin, osim Oca. Nitko ne zna ni tko je Otac, osim Sina i onoga komu Sin to odluči otkriti.«

²³ Zatim se okrenuo prema učenicima i povjerio im nasamo: »Blagoslovljene su oči koje vide ono što vi vidite! ²⁴ Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi čeznuli da vide to što vi vidite, ali nisu vidjeli; da čuju to što vi čujete, ali nisu čuli.«

Priča o dobrom Samarijancu

²⁵ Tada je neki učitelj Zakona ustao i rekao Isusu u namjeri da ga iskuša: »Učitelju, što moram činiti da dobijem vječni život?«

²⁶ A Isus mu je odgovorio: »Što piše u Zakonu? Što tamo čitaš?«

²⁷ Čovjek je odgovorio: »Voli Gospodina, svoga Boga, svim srcem svojim, svom dušom svojom, svom snagom svojom i svim umom svojim«^[b] i »Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.«^[c]

²⁸ A Isus mu je rekao: »Točno si odgovorio. Čini tako i živjet ćeš!«

²⁹ Čovjek se htio pokazati pravednim pa je upitao Isusa: »A tko je moj bližnji?«

³⁰ Isus mu je odvratio: »Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon i pao u ruke razbojnicima. Oni su ga svukli, pretukli i otišli. Čovjek je ostao ležati polumrtav. ³¹ Slučajno je tim putem prolazio neki svećenik. Kad ga je spazio, zaobišao ga je. ³² Naišao je i neki levit; kad ga je spazio, i on ga je zaobišao. ³³ A neki je Samarijanac prolazio putem i došao do njega. Čim ga je spazio, sažalio se nad njim. ³⁴ Prišao mu je, oprao mu rane uljem i vinom te ih previo. Zatim ga je stavio na svoju životinju, odveo u prenoćište i pobrinuo se za njega. ³⁵ Sutradan je izvadio dva srebrnjaka, dao ih vlasniku prenoćišta i rekao mu: ‘Njeguj ga, a ako što dodatno potrošiš, ja ću ti platiti kad se vratim.’

³⁶ Što misliš, koji se od ove trojice ponio kao bližnji prema onomu što je pao u ruke razbojnicima?«

³⁷ Učitelj Zakona je odgovorio: »Onaj koji se sažalio nad njim.«

A Isus mu je rekao: »Idi i čini kako je i on učinio!«

Marija i Marta

³⁸ Dok je putovao sa svojim učenicima, ušao je u neko selo. Neka žena po imenu Marta primila ga je u kuću, ³⁹ a imala je sestru Mariju. Marija je sjela pokraj Gospodinovih nogu i slušala što govori, ⁴⁰ a Marta je bila zaokupljena raznim poslovima i posluživanjem. Došla je k njemu i rekla: »Gospodine, zar te nije briga što me sestra ostavila da sama radim sav posao? Reci joj da mi pomogne!«

⁴¹ Gospodin joj je odgovorio: »Marta, Marta, tebe muči i uznemiruje mnogo toga, ⁴² a samo je jedno važno. Marija je izabrala za sebe ono najbolje što joj neće biti oduzeto.«