Preljubnica

8 Isus je pak otišao na Maslinsku goru. ² U zoru se ponovo vratio u Hram. Svi su se opet okupili oko njega. Isus je sjeo i počeo poučavati. ³ Uto su učitelji Zakona^[a] i farizeji doveli ženu uhvaćenu u preljubu i postavili je pred ljude. ⁴ Rekli su Isusu: »Učitelju, ova je žena uhvaćena u preljubu. ⁵ Mojsije nam je u Zakonu naredio da takve žene kamenujemo. Što ti kažeš na to?« ⁶ Ovo je pitanje bila zamka—da bi ga imali za što optužiti. No Isus se sagnuo i počeo nešto pisati prstom po zemlji. ⁷ Kako nisu prestajali ispitivati, uspravio se i rekao: »Tko od vas nikada nije sagriješio, neka prvi na nju baci kamen!« ⁸ Potom se ponovo sagnuo i nastavio pisati po zemlji.

⁹ Kad su to čuli, počeli su odlaziti jedan po jedan; stariji su otišli prvi. Na kraju je Isus ostao sâm sa ženom koja je još uvijek stajala pred njim. ¹⁰ Isus se uspravio i upitao je: »Ženo, gdje su oni? Zar te nitko nije osudio?«

¹¹ »Nitko, gospodine«, odgovorila je.

»Ni ja te ne osuđujem«, rekao joj je Isus. »Idi i od sada više ne griješi!«^[b]

Isus—svjetlo svijeta

¹² Tada se Isus ponovo obratio ljudima: »Ja sam svjetlo svijeta. Tko mene slijedi, imat će svjetlo koje daje život i nikada više neće hodati po mraku.«

¹³ Farizeji su mu rekli: »Ti sve to govoriš sâm o sebi. Ne možemo to prihvatiti kao istinu.«

¹⁴ »Čak i ako govorim sâm za sebe«, odvratio im je Isus, »ono što govorim, istina je, jer znam odakle sam došao i kamo idem. Vi pak ne znate ni odakle sam došao ni kamo idem. ¹⁵ Sudite ljudskim mjerilima. Ja ne sudim nikome. ¹⁶ Ako pak donosim presudu, moja je presuda ispravna jer je ne donosim sâm. Otac koji me je poslao—on je sa mnom. ¹⁷ U vašem Zakonu piše da su izjave dvojice svjedoka istinite ako se podudaraju. ¹⁸ Ja govorim sâm za sebe i Otac, koji me je poslao, govori za mene.«

¹⁹ »Pa gdje je onda tvoj Otac?« pitali su ga.

Isus je odgovorio: »Vi ne poznajete ni mene ni moga Oca. Da znate tko sam ja, znali biste i tko je moj Otac.« ²⁰ Sve je ovo Isus rekao u Hramu, nedaleko od mjesta na kojem su bile postavljene kutije za novčane darove. Nitko ga nije uhitio jer njegovo vrijeme još nije bilo došlo.

Isus je s Neba

²¹ Isus im je ponovo rekao: »Ja ću otići. Tada ćete me tražiti i umrijet ćete u svojim grijesima. Kamo ja idem—vi ne možete doći.«

²² Na to su Židovi rekli: »Kada kaže: ‘Kamo ja idem—vi ne možete doći’, znači li to da će izvršiti samoubojstvo?«

²³ Isus im je rekao: »Vi ste odavde, sa Zemlje, ja sam odozgo, s Neba. Vi ste od ovoga svijeta; ja nisam od ovoga svijeta. ²⁴ Zato sam vam rekao da ćete umrijeti u svojim grijesima. Ako ne budete vjerovali da ja jesam^[c], umrijet ćete u svojim grijesima.«

²⁵ »Tko si ti onda?« pitali su ga.

»Baš ono što vam govorim otpočetka«, odgovorio im je Isus. ²⁶ »O vama bih mogao štošta reći i suditi. Ali ja svijetu govorim samo ono što sam čuo od onoga koji me poslao, a on govori istinu.«

²⁷ Nisu shvatili da im govori o Ocu. ²⁸ Zato im je rekao: »Kad podignete^[d] Sina Čovječjeg, tada ćete znati da ja jesam. Ja ništa ne činim na svoju ruku, već govorim samo ono što me naučio Otac. ²⁹ Onaj koji me poslao, sa mnom je. Nije me ostavio samoga jer ja uvijek činim ono što je njemu drago.« ³⁰ Dok je Isus ovo govorio, mnogi su povjerovali u njega.

Istina će vas osloboditi

³¹ Isus je rekao Židovima koji su povjerovali u njega: »Ako ustrajno slijedite moje učenje, zaista ste moji pravi učenici. ³² Upoznat ćete istinu i istina će vas osloboditi.«

³³ »Mi smo Abrahamovi potomci«, odgovorili su mu. »Nikad nismo bili ničiji robovi. Što misliš time reći: ‘Bit ćete slobodni’?«

³⁴ Isus im je odgovorio: »Istinu vam kažem. Svatko tko griješi, rob je grijehu. ³⁵ Rob ne ostaje u obitelji zauvijek, ali sin ostaje zauvijek. ³⁶ Ako vas Sin oslobodi, onda ćete zaista biti slobodni. Znam dobro da ste vi Abrahamovi potomci. ³⁷ No, ipak, želite me ubiti jer ne želite prihvatiti moje učenje. ³⁸ Govorim o onome što mi je pokazao moj Otac, a vi činite ono što je vama rekao vaš otac.«

³⁹ Odgovorili su mu: »Naš je otac Abraham!«

Isus im je odvratio: »Da ste vi zaista Abrahamova djeca, postupili biste kao i on. ⁴⁰ Ja sam čovjek koji vam je rekao istinu što sam je čuo od Boga. Vi me pak želite ubiti. Takvo što Abraham nije radio. ⁴¹ Vi radite ono što radi i vaš otac!«

A oni su mu odvratili: »Mi nismo djeca koja ne znaju tko im je otac. Imamo samo jednoga oca: Boga!«

⁴² A Isus im je rekao: »Kad bi Bog bio vaš otac, voljeli biste me. Ja sam došao od Boga i sada sam tu. Nisam došao sâm od sebe, nego me poslao Bog. ⁴³ Vi ne razumijete što vam govorim jer ne možete prihvatiti moju poruku. ⁴⁴ Vi ste đavlova djeca. On je vaš otac i vi ste izabrali postupati po njegovoj volji. On je bio ubojica od samoga početka. Nikada nije stajao na strani istine jer u njemu niti nema istine. Kad govori laž, iznosi sebe onakvog kakav jest. On je lažljivac i otac laži. ⁴⁵ Vi mi ne vjerujete jer govorim istinu. ⁴⁶ Tko mi među vama može dokazati grijeh? Ako govorim istinu, zašto mi ne vjerujete? ⁴⁷ Onaj koji pripada Bogu, prihvaća što govori Bog. No vi ne slušate Boga jer mu ne pripadate.«

Isus i Abraham

⁴⁸ Židovi su mu na to odgovorili: »Zar nemamo pravo kad kažemo da si Samarijanac i da si opsjednut zlim duhom?«

⁴⁹ »Nisam ja opsjednut zlim duhom«, odvratio je Isus. »Ja samo iskazujem štovanje svom Ocu, a vi me obeščašćujete. ⁵⁰ Ali ja ne tražim slavu za sebe. Netko me drugi želi proslaviti, a taj i sudi. ⁵¹ Govorim vam istinu. Tko drži moje učenje, nikada neće vidjeti smrti.«

⁵² Židovi su mu rekli: »Sada znamo da si opsjednut. I Abraham i proroci su umrli, a ti govoriš: ‘Tko drži moje učenje, nikada neće umrijeti.’ ⁵³ Zar misliš da si veći od našeg oca Abrahama? Abraham je umro, a isto tako i proroci. Što ti misliš, tko si ti?«

⁵⁴ Isus je odgovorio: »Kad bih ja samom sebi iskazivao čast, ona bi bila bez ikakve vrijednosti. Ali meni iskazuje čast moj Otac. Za njega vi govorite: ‘On je naš Bog.’ ⁵⁵ Pa ipak ga ne poznajete, ali ja ga poznajem. Da kažem da ga ne poznajem, bio bih lažljivac poput vas. Ali ja ga zaista poznajem i pokoravam se onome što kaže. ⁵⁶ Vaš praotac Abraham radovao se što će vidjeti dan moga dolaska. Vidio ga je i bio je sretan.«

⁵⁷ Židovi su ga upitali: »Kako si mogao vidjeti Abrahama? Ti nemaš ni pedeset godina!«

⁵⁸ Isus im je odgovorio: »Govorim vam istinu. Prije nego što se Abraham rodio, ja jesam.« Kad je ovo rekao, dohvatili su kamenje da ga kamenuju. ⁵⁹ Ali Isus se sakrio i otišao iz Hrama.