Завети жена

30 Мојсије рече главарима племена израиљског народа: „Ово је Господ заповедио: ² ’Ако неки човек учини завет Господу, или положи заклетву којом се обавеже, нека не погази своју реч; нека учини оно што изађе из његових уста.

³ Ако жена учини завет Господу у својој младости, или се обавеже заклетвом док је у кући свога оца, ⁴ па њен отац сазна за њен завет или заклетву којом се обавезала, али јој не приговори, тада сви њени завети и свака заклетва којом се обавезала остају на снази. ⁵ Али ако јој отац то забрани истог дана кад сазна, сви њени завети и заклетве којима се обавезала више не важе. Господ ће јој опростити, јер јој је отац забранио.

⁶ Ако се уда док је под заветом, или се обавезала непромишљеном изјавом, ⁷ па њен муж сазна за то, али јој не приговори истог дана кад сазна, тада сви њени завети и обећања којима се обавезала остају на снази. ⁸ Ако јој се муж успротиви истог дана кад сазна, он тиме поништава завет, или непромишљену изјаву којом се обавезала. А Господ ће јој опростити.

⁹ Завет удовице или разведене, све чиме се обавезала, и даље је обавезује.

¹⁰ Ако жена учини завет док је у кући свог мужа, или се обавеже обећањем уз заклетву, ¹¹ па њен муж сазна за то, али јој не приговори и не забрани јој, тада сви њени завети и свако обећање којим се обавезала остају на снази. ¹² Али ако их муж поништи истог дана кад сазна за њих, ништа што је прешло преко њених усана не важи. Пошто их је њен муж поништио, Господ ће јој опростити. ¹³ Сваки завет и сваку заклетву којом се жена обавеже на неко самоодрицање, њен муж може да потврди или поништи. ¹⁴ Ако дани пролазе, а муж јој не приговара, он потврђује све њене завете, или сва обећања којима се обавезала. Он их је потврдио, јер јој није приговорио истог дана кад је сазнао за њих. ¹⁵ Али ако их поништи касније, пошто је већ сазнао за њих, са̂м ће носити њену кривицу.’“

¹⁶ То су одредбе које је Господ дао Мојсију за мужа и његову жену, и за оца и његову ћерку у њеној младости, док је у кући свога оца.