3 Мојсијева 27

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Прописи о откупу људи, животиња и имања дарованих Богу

27 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Кажи Израелцима: ‚Ако се неко заветује да некога дâ ГОСПОДУ тако што ће платити одговарајућу противвредност, ³ одреди да вредност мушкарца између двадесет и шездесет година старости буде педесет шекела^[a] сребра, према тежини светилишног шекела, ⁴ а вредност жене тридесет шекела^[b]. ⁵ Вредност оних између пет и двадесет година старости нека буде двадесет шекела^[c] за мушко, а десет шекела^[d] за женско. ⁶ Вредност оних између једног месеца и пет година старости нека буде пет шекела^[e] сребра за мушко, а три шекела^[f] за женско. ⁷ Вредност оних преко шездесет година нека буде петнаест шекела^[g] за мушкарца, а десет шекела за жену. ⁸ Ако је онај ко се заветује сувише сиромашан да плати наведену вредност, нека стане пред свештеника, па ће свештеник одредити вредност према томе колико овај може да плати.

⁹ »‚Ако је заветована животиња од оних које се приносе на жртву ГОСПОДУ, таква животиња дата ГОСПОДУ постаје света. ¹⁰ Нека се не надомештава или замењује, ни добра за лошу, ни лоша за добру. Ако ипак једна животиња буде замењена другом, онда и она и њена замена постају свете. ¹¹ Ако је заветована нечиста животиња – она која се не приноси на жртву ГОСПОДУ – нека се животиња доведе пред свештеника, ¹² а свештеник ће одредити да ли је добра или лоша. Коју год цену свештеник одреди, та нека и буде. ¹³ Ако власник хоће да откупи животињу, нека на њену вредност дода још једну петину.

¹⁴ »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ своју кућу као свети дар, нека свештеник процени да ли је кућа добра или лоша. Коју год вредност свештеник одреди, та нека и остане. ¹⁵ Ако онај ко је дао своју кућу хоће да је откупи, нека на њену вредност дода једну петину, и кућа ће опет бити његова.

¹⁶ »‚Ако неко дâ ГОСПОДУ део земље од своје очевине као свети дар, нека се њена вредност одреди према количини семена потребној да се она засеје – педесет шекела сребра за сваки хомер^[h] семена јечма. ¹⁷ Ако своју њиву дâ у години јубилеја, нека остане раније одређена вредност. ¹⁸ Али, ако своју њиву дâ после године јубилеја, нека свештеник израчуна њену вредност у сребру према броју година које су преостале до наредне године јубилеја, па ће њена раније одређена вредност бити умањена. ¹⁹ Ако онај ко је дао њиву хоће да је откупи, нека на њену вредност дода још једну петину, и она ће опет бити његова. ²⁰ Али, ако не откупи њиву или је прода другом, она више не може да се откупи. ²¹ Када та њива буде враћена у години јубилеја, постаће света ГОСПОДУ као њива која је неповратно предата. Постаће свештеничко власништво. ²² Ако неко, као свети дар, дâ ГОСПОДУ њиву коју је купио, која није део његове очевине, ²³ нека свештеник израчуна њену вредност до године јубилеја, а човек нека истог дана исплати њену вредност као нешто што је свето ГОСПОДУ. ²⁴ У години јубилеја, нека њива буде враћена оном човеку од кога је купљена – првобитном власнику земље. ²⁵ Свака вредност нека се одређује према тежини светилишног шекела, који има двадесет гера^[i].

²⁶ »‚Нека нико не даје првину животиње као свети дар, јер првина већ припада ГОСПОДУ. Био то во или овца, ГОСПОДУ припада. ²⁷ Ако је првина нечисте животиње, може да се откупи по њеној раније утврђеној вредности, додајући на њу једну петину. А ако не буде откупљена, нека се животиња прода по њеној раније утврђеној вредности.

²⁸ »‚Ништа што човек неповратно преда ГОСПОДУ од онога што поседује – био то човек, животиња или очевина – не сме да се прода или откупи. Све што је неповратно предато, ГОСПОДУ је пресвето. ²⁹ Ниједан човек који је неповратно предат не сме да се откупи, него мора да се погуби.

³⁰ »‚Десетак свега са земље припада ГОСПОДУ, било то жито са поља или плодови са дрвећа. То је ГОСПОДУ свето. ³¹ Ако неко хоће да откупи део од свога десетка, нека на то дода једну петину. ³² Сав десетак од крупне и ситне стоке – свака десета животиња која прође испод пастировог штапа – свет је ГОСПОДУ. ³³ Нека пастир не гледа да ли је животиња добра или лоша и нека је не замењује. Ако је ипак замени, онда и та животиња и њена замена постају свете и не могу се откупити.‘«

³⁴ То су заповести које је на Синајској гори ГОСПОД дао Мојсију за Израелце.