Јерусалим постаје престоница Израиља

⁶ Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ ⁷ Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

⁸ Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи^[a].“

⁹ Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона^[b] према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.

¹¹ А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. ¹² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.

¹³ Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. ¹⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, ¹⁵ Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елисама, Елијада и Елифелет.