2 Цареви 18-20

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Езекија, цар Јуде

(2. Лет 29,1-2; 31,1)

18 Треће године владавине израелског цара Осије сина Елиног, Езекија син Ахазов поче да влада у Јуди. ² Имао је двадесет пет година, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Ави кћи Захаријина. ³ Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. ⁴ Уклонио је узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. А разбио је и бронзану змију, звану Нехуштан, коју је направио Мојсије, јер су јој све до тада Израелци палили кâд.

⁵ Езекија је веровао ГОСПОДУ, Богу Израеловом. Ни пре ни после њега није међу јудејским царевима било ниједнога као он. ⁶ Чврсто се држао ГОСПОДА и није престајао да иде за њим – држао се заповести које је ГОСПОД дао Мојсију. ⁷ ГОСПОД је био с њим, па је био успешан у свему што је предузимао. Побунио се против асирског цара и није му служио. ⁸ Поразио је Филистејце у свим градовима од најмањег до највећег^[a], све до Газе и њеног подручја.

⁹ Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, ¹⁰ а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. ¹¹ Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. ¹² Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.

Асирци прете Јерусалиму

(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)

¹³ Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.

¹⁴ Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«

Асирски цар затражи три стотине таланата^[b] сребра и тридесет таланата^[c] злата, ¹⁵ па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. ¹⁶ У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.

¹⁷ Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, ¹⁸ па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.

¹⁹ Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? ²⁰ Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? ²¹ Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. ²² А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘

²³ »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. ²⁴ Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. ²⁵ Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«

²⁶ Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«

²⁷ Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«

²⁸ Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!

²⁹ »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку. ³⁰ Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« ³¹ Не слушајте Езекију.‘

»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, ³² док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« ³³ Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? ³⁴ Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? ³⁵ Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«

³⁶ Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«

³⁷ Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.

Езекија тражи савет од Исаије

(Ис 37,1-7)

19 Када је цар Езекија то чуо, раздре своју одећу, обуче се у кострет и оде у Дом ГОСПОДЊИ, ² а управитеља палате Елјакима, писара Шевну и главне свештенике, све обучене у кострет, посла пророку Исаији сину Амоцовом ³ да му кажу: »Овако каже Езекија: ‚Ово је дан невоље, увредâ и срамоте, као када дете треба да изађе из мајчине утробе, а она нема снаге да га роди. ⁴ Можда ће ГОСПОД, твој Бог, чути све оно што је рекао главни саветник у име свога господара, асирског цара, који га је послао да вређа Бога живога. А кад га чује, можда ће га ГОСПОД, твој Бог, казнити због онога што је рекао. Стога се помоли за овај Остатак који је још преостао.‘«

⁵ Када су службеници цара Езекије дошли Исаији, ⁶ он им рече: »Реците свом господару: ‚Овако каже ГОСПОД: Не плаши се оног што си чуо – поругâ којима су ме обасуле слугице асирског цара. ⁷ Ставићу у њега духа, па кад чује једну вест, вратиће се у своју земљу. А онда ћу га у његовој земљи погубити мачем.‘«

Асирци поново прете

(Ис 37,8-20)

⁸ Када је главни саветник чуо да је асирски цар отишао из Лахиша, он се повуче и оде у Ливну, где нађе цара како ратује против ње.

⁹ Санхериб доби вест да је Тирхака, цар Куша, кренуо да зарати с њим.

Он опет посла гласнике јудејском цару Езекији, рекавши им: ¹⁰ »Кажите јудејском цару Езекији: ‚Немој да те завара бог на кога се ослањаш када каже: »Јерусалим неће бити предат асирском цару.« ¹¹ Свакако си чуо шта су асирски цареви учинили са свим земљама – да су их потпуно уништили. Зар мислиш да ћете се ви избавити? ¹² Зар су богови Гозана, Харана, Рецефа и Еденаца у Теласару избавили своје народе, које су моји преци затрли? ¹³ Где су сада цар Хамата, цар Арпада и цар Лаира, Сефарвајима, Хене и Иве?‘«

¹⁴ Езекија узе писмо од гласника и прочита га, а затим оде у Дом ГОСПОДЊИ и рашири га пред ГОСПОДОМ.

¹⁵ Онда се Езекија помоли пред ГОСПОДОМ: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов, који си на престолу међу херувимима. Ти једини си Бог над свим царствима на земљи. Ти си саздао небо и земљу. ¹⁶ Слушај, ГОСПОДЕ, и чуј. Отвори очи, ГОСПОДЕ, и погледај. Чуј Санхерибову поруку коју је послао да извређа Бога живога. ¹⁷ Истина је, ГОСПОДЕ, да су асирски цареви уништили ове народе и њихове земље. ¹⁸ Бацили су њихове богове у ватру и уништили их, јер они и нису били богови, него дела људских руку израђена од дрвета и камена. ¹⁹ Сада нас, ГОСПОДЕ, Боже наш, спаси из његових руку, да сва царства на земљи знају да си ти, ГОСПОДЕ, једини Бог.«

Исаијина порука Езекији

(Ис 37,21-38)

²⁰ Тада Исаија син Амоцов посла ову поруку Езекији: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Чуо сам твоју молитву због Санхериба, цара Асирије. ²¹ Ево шта ГОСПОД каже против њега:

²⁹ »‚А ово ће ти бити знак, Езекија:

³⁵ Те ноћи изађе анђео ГОСПОДЊИ и погуби сто осамдесет пет хиљада људи у асирском табору. Када су људи ујутро устали, а оно – свуда лешеви! ³⁶ Тада асирски цар Санхериб растури табор и повуче се, па се врати у Ниниву и тамо остаде.

³⁷ Једног дана, док се клањао у храму свога бога Нисроха, његови синови Адрамелех и Шарецер погубише га мачем и побегоше у земљу Арарат. На месту цара наследи га његов син Есархадон.

Езекијина болест и опоравак

(Ис 38,1-8, 21-22; 2. Лет 32,24-26)

20 У то време Езекија се на смрт разболе, а пророк Исаија син Амоцов оде к њему и рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Издај последње заповести својим укућанима, јер ћеш умрети. Нећеш оздравити.‘«

² Тада Езекија окрену лице зиду и помоли се ГОСПОДУ: ³ »Сети се, ГОСПОДЕ, како сам верно и свим срцем одано пред тобом живео и како сам чинио оно што је добро у твојим очима.«

И горко заплака.

⁴ А Исаија још није био изашао из средњег дворишта када му дође реч ГОСПОДЊА: ⁵ »Врати се и реци Езекији, владару мога народа: ‚Овако каже ГОСПОД, Бог твога праоца Давида: Чуо сам твоју молитву и видео твоје сузе. Излечићу те. Трећег дана од данас ићи ћеш у Дом ГОСПОДЊИ. ⁶ Додаћу твом животу петнаест година. И избавићу тебе и овај град из руку асирског цара. Одбранићу овај град ради себе и ради мога слуге Давида.‘«

⁷ Исаија рече: »Направите облог од смокава.«

Они га послушаше и привише облог на чир, и Езекија оздрави.

⁸ Он упита Исаију: »Који ће бити знак да ће ме ГОСПОД излечити и да ћу трећега дана од данас ићи у Дом ГОСПОДЊИ?«

⁹ Исаија одговори: »Ово је ГОСПОДЊИ знак за тебе да ће учинити као што је обећао: Хоћеш ли да сенка оде десет степеника унапред или десет степеника уназад?«

¹⁰ »Лако је сенци да оде десет степеника унапред«, рече Езекија. »Нека оде десет степеника уназад.«

¹¹ Тада пророк Исаија призва ГОСПОДА, и ГОСПОД учини да сенка на Ахазовом степеништу оде десет степеника уназад.

Гласници из Вавилона

(Ис 39,1-8)

¹² У то време Меродах-Баладан син Баладанов, цар Вавилона, посла Езекији писма и поклон, јер је чуо за Езекијину болест. ¹³ Езекија прими гласнике и показа им све сребро, злато, зачине и мирисна уља у својим спремиштима, своју оружарницу и све што је било у његовим ризницама. Није било ничега у његовој палати или у целом његовом царству што им није показао.

¹⁴ Тада пророк Исаија оде цару Езекији и упита га: »Шта су рекли они људи? Одакле су?«

»Из далеке земље«, одговори Езекија, »из Вавилона.«

¹⁵ Пророк упита: »Шта су видели у твојој палати?«

»Видели су све у мојој палати«, одговори Езекија. »Нема ничега у мојим ризницама што им нисам показао.«

¹⁶ Тада Исаија рече Езекији: »Чуј реч ГОСПОДЊУ: ¹⁷ ‚Ево, долази време када ће све из твоје палате, и све што су твоји праоци накупили до данас, бити однето у Вавилон. Ништа неће остати,‘ каже ГОСПОД. ¹⁸ ‚Неки од твојих потомака, твоја рођена крв и месо, биће одведени и постати ушкопљеници у палати вавилонског цара.‘«

¹⁹ »Добра је реч ГОСПОДЊА коју си ми објавио«, одговори Езекија. Јер, мислио је: »Биће мира и сигурности за мог живота.«

Крај Езекијине владавине

(2. Лет 32,32-33)

²⁰ Остали догађаји Езекијине владавине, све што је постигао и како је направио језерце и проров којим је довео воду у град, записани су у Књизи летописа царева Јуде. ²¹ Езекија умре, а на месту цара наследи га његов син Манасија.