³ Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао. ⁴ Тада рече:

„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: ⁵ ’Од дана кад сам извео свој народ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име. Нисам изабрао ниједног човека да влада Израиљем, мојим народом. ⁶ Ето, изабрао сам да у Јерусалиму буде моје име и изабрао сам Давида да влада над мојим народом Израиљем.’

⁷ Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ⁸ Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. ⁹ Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’

¹⁰ Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. ¹¹ Поставио сам и Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са синовима Израиљевим.“