2 Цареви 4
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Јелисије помаже удовици
4 Жена једнога из дружине пророкâ завапи Јелисију: »Твој слуга, мој муж, умро је, а ти знаш да се он бојао ГОСПОДА. А сада је дошао његов поверилац да узме моја два сина да му буду робови.«
2 Јелисије јој одговори: »Како да ти помогнем? Реци ми, шта имаш у кући?«
»Ја, твоја слушкиња, немам тамо ништа«, одврати она, »осим једног врчића уља.«
3 Тада Јелисије рече: »Иди и тражи од свих суседа празне врчеве, али нека их не буде премало, 4 па уђи у кућу и затвори се са својим синовима. Сипај уље у све врчеве, а како се који напуни, стави га на страну.«
5 И она оде од њега, па се затвори у кућу са својим синовима. Они су јој доносили врчеве, а она их је пунила. 6 Када су сви врчеви били пуни, она рече једном од синова: »Донеси ми још један.«
Али он одговори: »Нема више ниједног врча.«
И уље престаде да тече.
7 Она оде и то исприча Божијем човеку, а он јој рече: »Иди, продај уље и плати своје дугове, а од оног што преостане моћи ћете да живите и ти и твоји синови.«
Јелисије враћа у живот сина богате Шунемке
8 Једног дана Јелисије оде у Шунем. Тамо је живела једна богата жена, која га позва да једе код ње. И отада је, кад год је пролазио онуда, ишао онамо да једе.
9 Она рече своме мужу: »Знам да је овај човек који често долази овамо Божији свети човек. 10 Хајде да му направимо собицу на крову и ставимо у њу постељу, сто, столицу и светиљку, па нека борави у њој кад год дође к нама.«
11 Када је једног дана Јелисије опет дошао, попе се у своју собу и леже, 12 па рече свом слузи Гехазију: »Позови Шунемку.«
Овај је позва и она стаде пред Јелисија, 13 а он рече слузи: »Кажи јој: ‚Лепо си се старала о нама. Шта ми можемо да учинимо за тебе? Треба ли да кажемо коју реч за тебе цару или заповеднику војске?‘«
Она одговори: »Ја живим међу својим народом.«
14 »Шта да учинимо за њу?« упита Јелисије.
А Гехази рече: »Ето, она нема сина, а муж јој је стар.«
15 Тада Јелисије рече: »Позови је.«
И он је позва, а она стаде код улаза.
16 »Догодине у ово време«, рече Јелисије, »у наручју ћеш држати сина.«
»Не, господару«, одврати она. »Не заваравај своју слушкињу, Божији човече.«
17 Али жена затрудне и роди сина баш у оно време наредне године за које јој је Јелисије и рекао.
18 Када је дете порасло, оде једног дана свом оцу, који је био код жетелаца.
19 »Моја глава! Моја глава!« закука оцу.
А отац рече једном слузи: »Однеси га мајци.«
20 Када га је слуга подигао и однео мајци, дечак преседе у њеном крилу до поднева, а онда умре. 21 Она оде горе и положи га у постељу Божијег човека, затвори врата и изађе.
22 Онда позва мужа и рече: »Молим те, пошаљи ми једног слугу и магарца да могу брзо да одем к Божијем човеку и да се вратим.«
23 »Зашто да идеш к њему данас?« упита он. »Није ни млад месец ни субота.«
»Ништа не смета«, одврати она, 24 па оседла магарца и рече слузи: »Поведи и не успоравај због мене, осим ако ти не кажем.«
25 Тако она оде и стиже к Божијем човеку на гори Кармел.
Угледавши је у даљини, Божији човек рече свом слузи Гехазију: »Гледај! Ено Шунемке! 26 Потрчи јој у сусрет и питај је да ли су она, њен муж и дете добро.«
А она рече: »Сви смо добро.«
27 Стигавши до Божијег човека на гори, обгрли му ноге.
Гехази приђе да је одгурне, али Божији човек рече: »Остави је! Тешко је потресена, али ГОСПОД је то сакрио од мене и није ми рекао зашто.«
28 »Зар сам тражила сина, господару?« упита она. »Зар ти нисам рекла да ме не завараваш?«
29 Јелисије рече Гехазију: »Опаши се, па узми мој штап у руку и трчи. Ако неког сретнеш, не поздрављај га, а ако неко поздрави тебе, не одздрављај. Мој штап положи преко дечаковог лица.«
30 Али дететова мајка рече: »Живога ми ГОСПОДА и живога ми тебе, нећу те оставити.«
И Јелисије устаде и пође за њом. 31 А Гехази оде напред и положи штап преко дечаковог лица, али од њега не би ни гласа ни покрета.
Тада Гехази оде назад, у сусрет Јелисију, па му рече: »Дечак се није пробудио.«
32 Јелисије стиже до куће и нађе дечака како лежи мртав на његовој постељи, 33 па уђе, затвори врата за собом и помоли се ГОСПОДУ. 34 Онда се попе на постељу и леже на дечака уста на уста, очи на очи, руке на руке. Како се пружио над њим, тако се дечаково тело загреја. 35 Јелисије устаде, па се усхода по соби, а онда се попе на постељу и опет се пружи над дечаком. Дечак кину седам пута и отвори очи.
36 Јелисије позва Гехазија и рече: »Зови Шунемку.«
И овај тако учини.
Када је дошла, он рече: »Узми свог сина.«
37 Она уђе, паде му пред ноге и ничице се поклони, па узе свог сина и изађе.
Јелисије чини отровно јело јестивим
38 Јелисије се врати у Гилгал, а у том крају је владала глад.
Док је дружина пророкâ седела пред њим, он рече свом слузи: »Пристави велики лонац и скувај чорбу овим људима.«
39 Један од њих оде у поље да набере биља, па нађе дивљу пузавицу. Набра њених плодова и напуни њима скутове свог огртача, а кад се вратио, нареза их у лонац са чорбом, иако нико није знао шта су. 40 Када су чорбу сипали људима, ови почеше да је једу, па повикаше: »Божији човече, у овом лонцу је смрт!«
И нису могли да једу.
41 Јелисије рече: »Донесите брашна.«
Онда усу брашна у лонац, па рече: »Дај људима да једу.«
И у лонцу није више било ничег штетног.
Јелисије храни стотину људи
42 Из Ваал-Шалише дође један човек и донесе Божијем човеку двадесет векни јечменог хлеба, печеног од првина зрелог зрневља, и неколико класова.
»Дај то људима да једу«, рече Јелисије Гехазију.
43 »Како да ово ставим пред стотину људи?« упита га слуга, али Јелисије одговори: »Дај то људима да једу. Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Јешће и преостаће им.‘«
44 Тада их он стави пред њих, па су јели и још им преостаде, као што је ГОСПОД и рекао.
2 Књига о царевима 4
New Serbian Translation
Јелисеј и удовичино уље
4 Жена једног од пророчких синова завапи Јелисеју: „Твој слуга је умро а ти знаш да се твој слуга бојао Господа. А сад је дошао зајмодавац да одведе моја два сина да му буду робови.“
2 Јелисеј јој одговори: „Шта да урадим за тебе? Шта имаш у кући?“
Она рече: „Твоја слушкиња нема ништа у кући осим једног крчага уља.“
3 Он јој рече: „Иди и позајми празне посуде од свих својих суседа; нека их не буде мало. 4 Затим уђи и затвори врата за собом и за својом децом, па наливај уље у све те посуде; и како се који напуни, ти га склони.“
5 Она оде од њега, затвори врата за собом и за својим синовима. Они су јој доносили посуде, а она је наливала у њих. 6 Кад су све посуде биле пуне, она рече свом сину: „Донеси ми још посуда.“
Али он јој рече: „Нема више посуда.“ Тада је уље стало.
7 Она дође и рече то човеку Божијем, а он јој рече: „Иди, продај уље и подмири свој дуг; ти и твоји синови ћете живети од онога што остане.“
Јелисеј и Сунамка
8 Једног дана је Јелисеј пролазио кроз Сунем. Тамо је живела једна богата жена, која га је молила да једе код ње. И тако, кад год је пролазио, свраћао би тамо на обед. 9 Она рече свом мужу: „Ево, знам да је човек који стално пролази овуда свети Божији човек. 10 Хајде да му направимо малу собу на крову, и да му наместимо лежај, сто, столицу, и свећњак, да се смести тамо кад год сврати код нас.“
11 Једног дана кад је дошао, отишао је у горњу собу и легао тамо. 12 Он рече своме слузи Гијезију: „Позови ону Сунамку.“ Кад ју је позвао, она је стала пред њега. 13 Тада му рече: „Ево, бацила си се у толику бригу због нас. Шта да учинимо за тебе? Хоћеш ли да се заузмемо за тебе код цара, или заповедника војске?“
Она одговори: „Живим међу својим народом.“
14 Јелисеј упита: „Шта би могло да се учини за њу?“
Гијезије рече: „Она нема сина, а муж јој је стар.“
15 Јелисеј рече: „Позови је.“ Кад ју је позвао, стала је на врата. 16 Тада јој је рекао: „Догодине у ово време држаћеш сина у наручју.“
Она рече: „Нека мој господар, човек Божији, не заварава своју слушкињу.“
17 Ипак, жена је затруднела и родила сина догодине у то време, као што јој је Јелисеј рекао.
18 Дете је порасло. Једног дана је отишао своме оцу са жетеоцима. 19 Тада се пожалио своме оцу: „Моја глава, моја глава!“
Отац је рекао једном момку: „Однеси га његовој мајци.“ 20 Он га је понео и донео га његовој мајци. Он је седео у њеном крилу до поднева, а затим је умро. 21 Тада је отишла и положила га на кревет човека Божијег. Затим је затворила врата за собом и изашла.
22 Онда је позвала свога мужа и рекла: „Пошаљи ми, молим те, једног момка и једног магарца, да брзо одем код човека Божијег и да се вратим.“
23 Он је упита: „Зашто данас хоћеш да идеш код њега? Није ни младина, ни субота.“
Она рече: „Све је у реду.“
24 Кад је оседлала магарца, рекла је момку: „Поведи, и крећи! Не успоравај ради мене, осим ако ти кажем.“ 25 Она оде и дође к човеку Божијем на гору Кармил.
Кад ју је човек Божији видео издалека, рекао је своме слузи Гијезију: „Ено оне Сунамке! 26 Пожури јој сад у сусрет и питај је: ’Јеси ли добро? Да ли ти је муж добро? Да ли ти је дете здраво?’“
Она рече: „Све је у реду.“
27 Кад је дошла к човеку Божијем на гору, ухватила се за његове ноге. Гијезије приђе да је одмакне, али му човек Божији рече: „Пусти је, јер јој је душа огорчена, а Господ је то сакрио од мене; није ми рекао.“
28 Она рече: „Јесам ли тражила сина од мога господара? Зар ти нисам рекла: ’Не обмањуј ме!’?“
29 Јелисеј рече Гијезију: „Опаши се, узми мој штап и иди. Ако те неко сретне, не поздрављај га, а ако те неко поздрави, не одговарај му. Затим стави мој штап дечаку на лице.“
30 Дечакова мајка рече: „Живога ми Господа и твога ми живота, нећу те оставити.“ Тако он устане и пође за њом.
31 А Гијезије пође испред њих и стави штап на дечаково лице, али није било ни гласа, ни знака живота. Он се врати. Кад се срео с Јелисејем рекао му је: „Дечак се није пробудио.“
32 Јелисеј уђе у кућу, а оно, на његовој постељи лежи мртав дечак. 33 Пошто је ушао, затворио је врата пред оно двоје, па се помолио Господу. 34 Онда је стао на постељу, легао на дечака, и метнуо своја уста на његова уста, своје очи на његове очи, и своје дланове на његове дланове. И док је тако био испружен над дечаком, угрејало се дечаково тело. 35 Затим је устао и прошетао се горе-доле по кући, па је стао на постељу и испружио се над дечаком. Тада дечак кихну седам пута и отвори очи. 36 Затим позва Гијезија и рече: „Позови ону Сунамку.“ Он је позва. Кад је дошла к њему, он јој рече: „Узми свога сина.“ 37 Она уђе, паде пред његове ноге, поклони му се до земље, узе свога сина и изађе.
Смрт у лонцу
38 Јелисеј се вратио у Галгал. А била је глад у земљи. Док су пророчки синови седели пред њим, он рече своме слузи: „Пристави велики лонац и скувај вариво за пророчке синове.“
39 Један од њих оде у поље да набере биља и нађе дивљу лозу. Набрао је с ње дивљих плодова и њима напунио свој плашт. Кад се вратио, насекао их је у лонац с варивом, не знајући какви су. 40 Налију они чорбу људима, али чим су почели да једу, почну да вичу, говорећи: „Смрт је у лонцу, човече Божији!“ И нису могли да једу.
41 Он рече: „Дајте брашно овамо!“ Онда је бацио брашно у лонац и рекао: „Наспите народу да једе.“ И ништа више штетног није било у лонцу.
Јелисеј храни стотину људи
42 Неки човек дође из Вет-Салиса и донесе човеку Божијем двадесет јечмених хлебова од првине плодова, и нешто свежег класја жита у торби. Рекао је: „Дај људима да једу.“
43 Његов слуга рече: „Како да изнесем ово пред стотину људи?“
Јелисеј рече: „Дај народу да једе, јер говори Господ: ’Јешће и преостаће.’“ 44 Тада је изнео пред њих, па су јели, и још им је остало, по речи Господњој.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.