2 Цареви 3
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Рат између Израела и Моава
3 Јорам син Ахавов постаде цар Израела у Самарији осамнаесте године владавине Јосафата, цара Јуде, а владао је дванаест година. 2 Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов отац и мајка, јер је уклонио Ваалов свети стуб који је направио његов отац. 3 Али упорно је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израел, и није од њих одступао.
4 А Меша, цар Моава, држао је овце и морао је да снабдева израелског цара са сто хиљада јагњади и вуном од сто хиљада овнова. 5 Али, када је Ахав умро, моавски цар се побуни против израелског цара.
6 Тада цар Јорам изађе из Самарије и окупи сав Израел, 7 а посла и ову поруку Јосафату, цару Јуде: »Моавски цар се побунио против мене. Хоћеш ли са мном у рат против Моава?«
»Хоћу«, одговори овај. »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању«, 8 па упита: »Којим путем ћемо напасти?«
А Јорам одговори: »Кроз Едомску пустињу.«
9 Тако израелски цар крену с јудејским царем и едомским царем. После седам дана хода обилазним путем, војска више није имала воде ни за себе ни за стоку која је била с њима.
10 »Авај!« повика израелски цар. »Зар је ГОСПОД позвао нас тројицу царева само да нас преда у руке Моавцима?«
11 А Јосафат упита: »Зар овде нема неки ГОСПОДЊИ пророк, да преко њега упитамо ГОСПОДА?«
Један заповедник израелског цара одговори: »Овде је Јелисије син Шафатов. Он је био Илијин помоћник[a].«
12 Јосафат рече: »Реч ГОСПОДЊА је с њим.«
И израелски цар, Јосафат и едомски цар одоше к њему.
13 Јелисије рече израелском цару: »Шта хоћеш од мене? Иди пророцима свога оца и пророцима своје мајке.«
»Не«, одговори израелски цар, »јер је баш ГОСПОД позвао нас тројицу царева да нас преда у руке Моавцима.«
14 А Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, да не поштујем Јосафата, цара Јуде, тебе не бих ни погледао ни приметио. 15 Него, сада ми доведите свирача.«
И док је свирач свирао, рука ГОСПОДЊА сиђе на Јелисија 16 и он рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Ископајте у овој долини много јарака.‘ 17 Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Нећете видети ни ветар ни кишу, а ипак ће се ова долина испунити водом, па ћете пити и ви и ваша говеда и друге животиње.‘ 18 Али то је лако за ГОСПОДА. Он ће вам и Моав предати у руке. 19 Заузећете сваки утврђени град и свако важније место. Исећи ћете свако добро дрво, затрпати све изворе и уништити сваку добру њиву засувши је камењем.«
20 Сутрадан ујутро, у време када се приноси жртва, потече вода из правца Едома и преплави земљу.
21 Када су Моавци чули да су цареви дошли да их нападну, сваки човек, од најмлађег до најстаријег, који је могао да носи оружје, би позван и постављен на границу. 22 Када су устали рано ујутро, сунце је обасјавало воду, па им је са друге стране вода изгледала као крв.
23 »То је крв!« рекоше. »Мора да су се цареви потукли међу собом и поклали се. Зато сада на плен, Моавци!«
24 Али, када су Моавци дошли до израелског табора, Израелци се дигоше, па су их ударали док ови не побегоше. Израелци појурише за њима и побише их. 25 Разорише градове, а сваки човек баци по камен на сваку добру њиву док је не засуше. Затрпаше све изворе и посекоше свако добро дрво. Остаде још само Кир Харесет, који опколише људи наоружани праћкама, па и њега нападоше.
26 Када је моавски цар видео да губи битку, узе са собом седам стотина људи наоружаних мачевима да се пробију до едомског цара, али им не пође за руком. 27 Тада он узе свог сина првенца, који је требало да га наследи на месту цара, и принесе га на жртву на градском зиду. Израелци се ужаснуше[b], па се повукоше и вратише у своју земљу.
2 Књига о царевима 3
New Serbian Translation
Јорамова владавина над Израиљем
3 Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. 2 Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. 3 Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.
Рат против Моава
4 А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. 5 Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. 6 Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. 7 Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“
Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“
8 Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“
9 Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.
10 Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
11 Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“
Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“
12 Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.
13 Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“
Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“
14 Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. 15 А сада ми доведите свирача.“
Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, 16 и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. 17 Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. 18 А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. 19 Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“
20 Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.
21 Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. 22 Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. 23 Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“
24 Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. 25 Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.
26 Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. 27 Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.