2 Цареви 3

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Рат између Израела и Моава

3 Јорам син Ахавов постаде цар Израела у Самарији осамнаесте године владавине Јосафата, цара Јуде, а владао је дванаест година. ² Чинио је оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима, али не као његов отац и мајка, јер је уклонио Ваалов свети стуб који је направио његов отац. ³ Али упорно је чинио грехе Јаровама сина Неватовог, на које је овај наводио Израел, и није од њих одступао.

⁴ А Меша, цар Моава, држао је овце и морао је да снабдева израелског цара са сто хиљада јагњади и вуном од сто хиљада овнова. ⁵ Али, када је Ахав умро, моавски цар се побуни против израелског цара.

⁶ Тада цар Јорам изађе из Самарије и окупи сав Израел, ⁷ а посла и ову поруку Јосафату, цару Јуде: »Моавски цар се побунио против мене. Хоћеш ли са мном у рат против Моава?«

»Хоћу«, одговори овај. »Ја, моја војска и коњи стојимо ти на располагању«, ⁸ па упита: »Којим путем ћемо напасти?«

А Јорам одговори: »Кроз Едомску пустињу.«

⁹ Тако израелски цар крену с јудејским царем и едомским царем. После седам дана хода обилазним путем, војска више није имала воде ни за себе ни за стоку која је била с њима.

¹⁰ »Авај!« повика израелски цар. »Зар је ГОСПОД позвао нас тројицу царева само да нас преда у руке Моавцима?«

¹¹ А Јосафат упита: »Зар овде нема неки ГОСПОДЊИ пророк, да преко њега упитамо ГОСПОДА?«

Један заповедник израелског цара одговори: »Овде је Јелисије син Шафатов. Он је био Илијин помоћник^[a].«

¹² Јосафат рече: »Реч ГОСПОДЊА је с њим.«

И израелски цар, Јосафат и едомски цар одоше к њему.

¹³ Јелисије рече израелском цару: »Шта хоћеш од мене? Иди пророцима свога оца и пророцима своје мајке.«

»Не«, одговори израелски цар, »јер је баш ГОСПОД позвао нас тројицу царева да нас преда у руке Моавцима.«

¹⁴ А Јелисије рече: »Живога ми ГОСПОДА над војскама, коме служим, да не поштујем Јосафата, цара Јуде, тебе не бих ни погледао ни приметио. ¹⁵ Него, сада ми доведите свирача.«

И док је свирач свирао, рука ГОСПОДЊА сиђе на Јелисија ¹⁶ и он рече: »Овако каже ГОСПОД: ‚Ископајте у овој долини много јарака.‘ ¹⁷ Јер, овако каже ГОСПОД: ‚Нећете видети ни ветар ни кишу, а ипак ће се ова долина испунити водом, па ћете пити и ви и ваша говеда и друге животиње.‘ ¹⁸ Али то је лако за ГОСПОДА. Он ће вам и Моав предати у руке. ¹⁹ Заузећете сваки утврђени град и свако важније место. Исећи ћете свако добро дрво, затрпати све изворе и уништити сваку добру њиву засувши је камењем.«

²⁰ Сутрадан ујутро, у време када се приноси жртва, потече вода из правца Едома и преплави земљу.

²¹ Када су Моавци чули да су цареви дошли да их нападну, сваки човек, од најмлађег до најстаријег, који је могао да носи оружје, би позван и постављен на границу. ²² Када су устали рано ујутро, сунце је обасјавало воду, па им је са друге стране вода изгледала као крв.

²³ »То је крв!« рекоше. »Мора да су се цареви потукли међу собом и поклали се. Зато сада на плен, Моавци!«

²⁴ Али, када су Моавци дошли до израелског табора, Израелци се дигоше, па су их ударали док ови не побегоше. Израелци појурише за њима и побише их. ²⁵ Разорише градове, а сваки човек баци по камен на сваку добру њиву док је не засуше. Затрпаше све изворе и посекоше свако добро дрво. Остаде још само Кир Харесет, који опколише људи наоружани праћкама, па и њега нападоше.

²⁶ Када је моавски цар видео да губи битку, узе са собом седам стотина људи наоружаних мачевима да се пробију до едомског цара, али им не пође за руком. ²⁷ Тада он узе свог сина првенца, који је требало да га наследи на месту цара, и принесе га на жртву на градском зиду. Израелци се ужаснуше^[b], па се повукоше и вратише у своју земљу.