Add parallel Print Page Options

Езекија, цар Јуде

(2. Лет 29,1-2; 31,1)

18 Треће године владавине израелског цара Осије сина Елиног, Езекија син Ахазов поче да влада у Јуди. Имао је двадесет пет година, а у Јерусалиму је владао двадесет девет година. Мајка му се звала Ави кћи Захаријина. Чинио је оно што је исправно у ГОСПОДЊИМ очима, као што је чинио и његов праотац Давид. Уклонио је узвишице, поразбијао свете стубове и посекао Ашерине мотке. А разбио је и бронзану змију, звану Нехуштан, коју је направио Мојсије, јер су јој све до тада Израелци палили кâд.

Езекија је веровао ГОСПОДУ, Богу Израеловом. Ни пре ни после њега није међу јудејским царевима било ниједнога као он. Чврсто се држао ГОСПОДА и није престајао да иде за њим – држао се заповести које је ГОСПОД дао Мојсију. ГОСПОД је био с њим, па је био успешан у свему што је предузимао. Побунио се против асирског цара и није му служио. Поразио је Филистејце у свим градовима од најмањег до највећег[a], све до Газе и њеног подручја.

Четврте године владавине цара Езекије, а седме године владавине израелског цара Осије сина Елиног, асирски цар Салманасар крену на Самарију и опседе је, 10 а после три године је и освоји. Тако је Самарија освојена шесте године Езекијине владавине, а девете године владавине израелског цара Осије. 11 Асирски цар одведе Израелце у Асирију и насели их у Халаху, у Гозану на реци Хавор и у међанским градовима. 12 Ово се десило зато што се нису покоравали ГОСПОДУ, своме Богу, него су прекршили његов Савез – све што је заповедио Мојсије, слуга ГОСПОДЊИ. Нити су слушали његове заповести, нити су их извршавали.

Асирци прете Јерусалиму

(2. Лет 32,1-19; Ис 36,1-22)

13 Четрнаесте године владавине цара Езекије, Санхериб, цар Асирије, нападе све утврђене јудејске градове и освоји их.

14 Тада јудејски цар Езекија посла ову поруку асирском цару у Лахиш: »Погрешио сам. Престани да ме нападаш, и платићу ти колико год затражиш.«

Асирски цар затражи три стотине таланата[b] сребра и тридесет таланата[c] злата, 15 па му Езекија даде све сребро које се налазило у Дому ГОСПОДЊЕМ и у ризницама царске палате. 16 У исто време Езекија саструга и злато којим је био обложио врата и довратке Храма ГОСПОДЊЕГ, па и њега даде асирском цару.

17 Асирски цар посла из Лахиша цару Езекији у Јерусалим свог врховног заповедника војске, главног евнуха и главног саветника са великом војском. Они дођоше до Јерусалима и зауставише се код водовода на Горњем језерцету, на путу за Перачево поље, 18 па позваше цара. Пред њих изађоше управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов.

19 Главни саветник им рече: »Реците Езекији: ‚Овако каже велики цар, цар Асирије: »‚На чему се заснива твоја самоувереност? 20 Зар празне речи могу да замене војну вештину и снагу? На кога ли се то ослањаш кад се буниш против мене? 21 Зар на Египат, тај напукли штап од трске, који човеку прободе руку и рани га ако се на њега ослони? Такав је фараон, цар Египта, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажеш: »Ослањамо се на ГОСПОДА, нашега Бога« – зар није он онај бог чије је узвишице и жртвенике Езекија уклонио, говорећи народу Јуде и Јерусалима: »Клањајте се само пред овим жртвеником у Јерусалиму«?‘

23 »Сада се нагоди с мојим господаром, царем Асирије, и даћу ти две хиљаде коња ако успеш да нађеш јахаче за њих. 24 Па ти не можеш да се одбраниш ни од једног јединог од најнижих заповедника мога господара, чак ако се и ослањаш на то да ће ти Египат дати кола и коњанике. 25 Осим тога, нисам дошао да нападнем и уништим ово место без ГОСПОДЊЕ заповести. Сâм ГОСПОД ми је рекао да кренем на ову земљу и уништим је.«

26 Тада Елјаким син Хилкијин, Шевна и Јоах рекоше главном саветнику: »Молимо те, говори с нама, твојим слугама, на арамејском, јер ми га разумемо, а немој на хебрејском, пошто нас чује народ на зидинама.«

27 Али главни саветник им одговори: »Мој господар ме није послао да ово кажем само вашем господару и вама, него и овом народу који седи на зидинама. Јер, они ће јести свој измет и пити своју мокраћу, а тако и ви.«

28 Потом главни саветник устаде и повика на хебрејском: »Чујте поруку великога цара, цара Асирије!

29 »Овако каже цар: ‚Не дајте Езекији да вас завара, јер он не може да вас избави из мојих руку. 30 Не дајте Езекији да вас наговори да се уздате у ГОСПОДА када буде рекао: »ГОСПОД ће нас сигурно избавити. Овај град неће пасти у руке асирском цару.« 31 Не слушајте Езекију.‘

»Овако каже цар Асирије: ‚Склопите мир са мном и изађите к мени. Тако ће сваки од вас јести са своје лозе и своје смокве и пити воду из своје чатрње, 32 док ја не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша, земљу жита и младог вина, земљу хлеба и виноградâ, земљу маслина и меда. Тада ћете живети, а не гинути. Не слушајте Езекију, јер вас он заварава када каже: »ГОСПОД ће нас избавити.« 33 Зар је бог било ког народа икада избавио своју земљу из руку асирског цара? 34 Где су богови Хамата и Арпада? Где су богови Сефарвајима, Хене и Иве? Да ли су богови избавили Самарију из мојих руку? 35 Који је од богова тих земаља избавио своју земљу из мојих руку? Како ће онда ГОСПОД да избави Јерусалим из мојих руку?‘«

36 Али народ је ћутао и ништа му није одговорио, јер је цар заповедио: »Не одговарајте му.«

37 Тада управитељ палате Елјаким син Хилкијин, главни писар Шевна и бележник Јоах син Асафов одоше Езекији раздеране одеће и пренеше му шта је главни саветник рекао.

Footnotes

  1. 18,8 од најмањег до највећег Дословно: од куле-стражаре до утврђеног града.
  2. 18,14 три стотине таланата Око 10.200 килограма.
  3. 18,14 тридесет таланата Око 1.020 килограма.

Језекијина владавина над Јудом

18 Треће године Осије, сина Иле, израиљског цара, над Јудом се зацарио Језекија, син Ахазов. Било му је двадесет пет година кад се зацарио, а владао је двадесет девет година у Јерусалиму. Мајка му се звала Ави, ћерка Захаријина. Чинио је што је право у очима Господњим, сасвим као његов праотац Давид. Он је уклонио узвишице и развалио стубове и посекао Аштартине ступове. Такође је разбио и бронзану змију коју је начинио Мојсије, а којој су Израиљци кадили све до тог времена. Звали су је Неустан.[a]

Он се уздао у Господа, Бога Израиљевог. После њега није му било сличног међу свим Јудиним царевима, нити међу онима који су били пре њега. Држао се уз Господа и није се одвраћао од њега, него је држао заповести које је Господ заповедио Мојсију. Господ је био с њим, па је успевао у свему чега се латио. Побунио се против асирског цара и није му служио. Затим је потукао Филистејце све до Газе и њене околине, од стражарске куле до утврђеног града.

Четврте године цара Језекије, то јест, седме године израиљског цара Осије, сина Илиног, асирски цар Салманасер је дошао у Самарију и опседао је. 10 Освојио ју је на крају треће године. Самарија је била освојена шесте године Језекије, то јест, девете године израиљског цара Осије. 11 Асирски цар је одвео Израиљце у Асирију и довео их у Алају и Гозан на реци Авор, и у мидијске градове. 12 То се догодило због тога што нису слушали глас Господа, Бога свога, него су погазили његов савез – све што је заповедио Мојсије, слуга Господњи. Нису га ни слушали ни извршавали.

Сенахерив напада Јуду

13 Четрнаесте године цара Језекије, асирски цар Сенахерив је напао све утврђене јудејске градове и освојио их. 14 Тада је Јудин цар Језекија послао поруку асирском цару у Лахис: „Погрешио сам! Повуци се од мене и ја ћу поднети што год ми наметнеш.“ Асирски цар је одредио Јудином цару Језекији три стотине таланата[b] сребра и тридесет таланата [c]злата. 15 Језекија му је дао и све сребро које се нашло у Дому Господњем и у ризницама царевог двора. 16 У то време је Језекија скинуо злато с врата и довратака Дома Господњег, с којим их је Јудин цар Језекија обложио, и дао га асирском цару.

17 Међутим, асирски цар пошаље из Лахиса цару Језекији у Јерусалим Тартана, Равсариса и Равсака с великом војском. Они оду и дођу у Јерусалим. Кад су дошли, зауставили су се код Горњег језера на путу за Бељарево поље.

18 Кад су позвали цара, пред њих су изашли управник двора Елијаким син Хелкијин, писар Сомна и дворски саветник Јоах син Асафов 19 Тада им Равсак рече: „Реците Језекији:

’Овако каже велики цар Асирије: у шта се то уздаш? 20 Зар мислиш да су саме речи савет и сила за рат? На кога се ослањаш, да си се побунио против мене? 21 Да се можда не уздаш у Египат, у тај сломљени штап од трске, који убада и пробија шаку ономе ко се на њега наслања? Такав је фараон, египатски цар, свакоме ко се ослони на њега. 22 А ако ми кажете: „Ми се поуздајемо у Господа, Бога нашег!“ Па није ли баш Језекија срушио његове узвишице и жртвенике, рекавши Јуди и Јерусалиму: клањаћете се једино пред овим жртвеником у Јерусалиму.

23 А сад, хајде, опклади се са мојим господарем, асирским царем: даћу ти две хиљаде коња, ако си у стању да нађеш јахаче да их јашу. 24 Како ћеш онда одбити и једног војводу који је међу најмањим слугама мога господара? Но, ти се уздаш у Египат да ће ти дати коње и коњанике. 25 Коначно, јесам ли ја без одобрења Господњег пошао на ово место да га разорим? Господ је мени рекао: „Дигни се на ту земљу и разори је!“’“

26 Тада су Елијаким, син Хелкијин, Сомна, и Јоах рекли Равсаку: „Говори својим слугама арамејски, јер ми разумемо; не разговарај са нама јудејски да те слуша народ на зидинама.“

27 Али Равсак им је рекао: „Зар ме је мој господар послао да само вашем господару и вама кажем ове речи, а не баш онима који седе на зидинама, који ће с вама морати да једу свој измет и пију своју мокраћу?“

28 Равсак, затим, устаде и повика снажним гласом на јудејском: „Чујте реч великог цара, асирског цара: 29 Овако каже цар: ’Не дајте да вас Језекија заварава, јер он вас не може избавити из моје руке. 30 Не дајте да вам Језекија улива поуздање у Господа говорећи: „Господ ће вас сигурно избавити; овај град неће пасти у руке асирском цару.“’

31 Не слушајте Језекију, јер овако каже асирски цар: ’Склопите мир са мном и изађите к мени, па ће сваки од вас јести своје грожђе и своје смокве и пити воду из свога студенца, 32 док не дођем и одведем вас у земљу као што је ваша земља, у земљу жита и младог вина, у земљу хлеба и винограда, у земљу маслиновог уља и меда, да живите и не умрете.’

Не слушајте Језекију који вас заводи говорећи: ’Господ ће нас избавити!’ 33 Да ли је који бог избавио своју земљу из руке асирског цара? 34 Где су богови аматски и арфадски? Где су богови сефарвимски, енски и авски? Јесу ли избавили Самарију из моје руке? 35 Који су међу свим боговима тих земаља избавили своју земљу из моје руке? Како ће онда Господ избавити Јерусалим из моје руке?“

36 А народ је ћутао и није одговарао ни реч, јер је цар био заповедио: „Не одговарајте му!“

37 Тада су управитељ двора Елијаким, син Хелкијин, писар Сомна и Асафов син Јоах, дворски саветник, дошли пред Језекију. Раздрли су своју одећу и саопштили му шта је Равсак рекао.

Footnotes

  1. 18,4 На јеврејском језику Неустан звучи слично изразу бронзана змија.
  2. 18,14 Око 10 t.
  3. 18,14 Око 1 t.