2 Самуило 3

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

3 Рат између Саулове и Давидове владарске куће трајао је дуго. Давид је све више јачао, а Саулова кућа слабила.

Авнер прелази на Давидову страну

⁶ Током рата измећу Саулове и Давидове владарске куће, Авнер је јачао свој положај у Сауловој кући.

⁷ А Саул је имао наложницу која се звала Рицпа кћи Ајина.

Иш-Бошет упита Авнера: »Зашто си спавао с наложницом мога оца?«

⁸ Авнер се силно наљути што му је Иш-Бошет то рекао, па одговори: »Зар сам ја псето које служи Јуди? И дан-данас показујем љубав према кући твог оца Саула и његовој породици и пријатељима. Нисам те предао у Давидове руке, а ти ме сада оптужујеш да сам згрешио с том женом! ⁹ Нека ме Бог најстроже казни ако не учиним за Давида оно што му је ГОСПОД уз заклетву обећао: ¹⁰ да ће одузети царство Сауловој кући и успоставити Давидов престо над Израелом и Јудом од Дана до Беер-Шеве!«

¹¹ Иш-Бошет се више не усуди да иједном речју одговори Авнеру, јер га се уплашио.

¹² Тада Авнер посла гласнике да у његово име кажу Давиду: »Чија је земља? Склопи савез са мном, и ја ћу ти помоћи да цео Израел пређе у твоје руке.«

¹³ »Добро«, рече Давид. »Склопићу савез с тобом. Али једно тражим од тебе: немој да ми долазиш ако са собом не доведеш Саулову кћер Михал.«

¹⁴ Онда Давид посла гласнике Иш-Бошету сину Сауловом с поруком: »Врати ми моју жену Михал, с којом сам се верио кад сам донео сто филистејских обрезака.«

¹⁵ На то Иш-Бошет посла људе да Михал одузму њеном мужу Палтиелу сину Лаишевом. ¹⁶ Али њен муж пође с њом, плачући иза ње целим путем до Бахурима.

Тамо му Авнер рече: »Врати се кући!«

И он се врати.

¹⁷ Авнер посла поруку старешинама Израела: »Већ неко време желите да прогласите Давида за свога цара. ¹⁸ Учините то сада, јер је ГОСПОД обећао Давиду: ‚Руком свога слуге Давида спашћу свој народ Израел из руку Филистејаца и свих његових непријатеља.‘«

¹⁹ А с Венијаминовцима Авнер поразговара лично, па оде у Хеврон да пренесе Давиду све што Израел и цело Венијаминово племе желе. ²⁰ Када је Авнер са двадесторицом својих људи дошао Давиду у Хеврон, Давид им приреди гозбу.

²¹ Авнер рече Давиду: »Пусти ме да одмах пођем и окупим сав Израел за тебе, мога господара цара, да с тобом склопе савез, па ћеш владати над свиме што ти срце жели.«

И Давид га пусти и он оде у миру.

Авнерова смрт

²² Управо тада се из похода вратише Давидове слуге и Јоав и са собом донеше велик плен. Авнер није више био с Давидом у Хеврону, јер га је Давид пустио да оде у миру. ²³ Када је Јоав стигао са свом војском, рекоше му: »Авнер син Неров био је код цара и цар га је пустио да оде у миру.«

²⁴ На то Јоав оде цару и рече: »Шта си то учинио? Авнер је био код тебе, а ти си га пустио да оде! Зашто, ²⁵ кад знаш Авнера сина Неровог – да је дошао к теби само зато да те превари и да види куда се крећеш и сазна све што радиш?«

²⁶ Јоав онда оде од Давида, па посла гласнике за Авнером, и они га вратише од бунара Сире, а да Давид о томе није ништа знао. ²⁷ Када се Авнер вратио у Хеврон, Јоав га одведе на страну, у један улаз, као да жели с њим насамо да разговара, па га, да би осветио крв свога брата Асаела, убоде у трбух, и Авнер умре.

²⁸ Дознавши за то касније, Давид рече: »Ја и моје царство бићемо довека недужни пред ГОСПОДОМ за крв Авнера сина Неровог. ²⁹ Нека кривица за проливање његове крви буде на Јоаву и на свој његовој породици. Нека у Јоавовој породици увек буде неко ко болује од гнојних рана, или заразне кожне болести, или ко иде уз помоћ штапа, или ко ће пасти од мача, или ко нема шта да једе.«

³⁰ Јоав и његов брат Авишај убили су Авнера зато што је убио њиховог брата Асаела у бици код Гивона.

³¹ Тада Давид рече Јоаву и свем народу с њим: »Раздерите своју одећу и обуците се у кострет, па идите ожалошћени пред Авнером.«

Онда и он сам пође за мртвачким носилима.

³² Авнера сахранише у Хеврону. Цар Давид је гласно плакао на његовом гробу, а плакао је и сав народ.

³³ Цар отпева ову тужбалицу за Авнером:

И сав народ опет заплака за њим.

³⁵ После је сав народ долазио да наговара Давида да нешто поједе док је још дан, али Давид се закле: »Нека ме Бог најстроже казни ако окусим хлеба или нечег другог пре но што зађе сунце.«

³⁶ Сав народ је за то сазнао, па му је одобравао, као што је народ и иначе одобравао све што је чинио. ³⁷ Тога дана су сав народ и сав Израел схватили да цар није имао удела у убиству Авнера сина Неровог.

³⁸ Цар рече својим слугама: »Зар не схватате да је данас у Израелу пао један кнез и велик човек? ³⁹ Ја сам данас слаб, иако сам помазани цар, а ови људи, синови Церујини, за мене су прејаки. Нека ГОСПОД узврати злочинцу према његовом злоделу.«