2 Самуило 21

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Гивонци траже освету

21 За Давидове владавине три узастопне године владала је глад, па се Давид обрати ГОСПОДУ.

ГОСПОД рече: »То је због Саула и његове крвљу окаљане породице, јер је погубио Гивонце.«

² Тада цар позва Гивонце, да с њима разговара. Гивонци нису били Израелци, већ преостали Аморејци којима су се Израелци заклели да ће их поштедети, али је Саул, у својој ревности за Израелце и Јудеје, покушао да их побије.

³ Давид упита Гивонце: »Шта могу да учиним за вас? Чиме да се искупим да бисте ви благословили ГОСПОДЊИ народ^[a]?«

⁴ Гивонци му одговорише: »Не тражимо од Саула и његове породице ни сребра ни злата, ни да некога у Израелу погубимо.«

»Шта, дакле, хоћете да учиним за вас?« упита Давид.

⁵ »Што се тиче човека који нас је затирао и ковао завере против нас не би ли нас истребио, па да више нигде на израелском подручју за нас не буде места«, рекоше они, ⁶ »нека нам се изручи седам његових мушких потомака, да их погубимо и изложимо пред ГОСПОДОМ у Гиви, родном граду Саула, изабраника ГОСПОДЊЕГ.«

А цар им рече: »Предаћу вам их.«

⁷ Цар поштеде Мефивошета сина Јонатана сина Сауловог због заклетве дате пред ГОСПОДОМ која је везивала Давида и Јонатана сина Сауловог, ⁸ али узе Армонија и Мефивошета, двојицу синова Ајине кћери Рицпе, која их је родила Саулу, као и пет синова Саулове кћери Мерав, која их је родила Адриелу сину Барзилаја Мехолца. ⁹ Он их предаде Гивонцима, који их погубише и изложише пред ГОСПОДОМ на једном брду. Сва седморица умреше заједно, а погубљени су првих дана жетве, баш када је почињала жетва јечма.

¹⁰ Рицпа кћи Ајина узе кострети и простре је себи на једној стени. Од почетка жетве, па све док киша с неба није пала на мртва тела, није дала птицама да их дирају дању ни дивљим животињама ноћу. ¹¹ Када су Давиду рекли шта је учинила Ајина кћи Рицпа, Саулова наложница, ¹² он оде и узе Саулове кости и кости његовог сина Јонатана од житељâ Јавеш-Гилада, који су их били кришом однели с трга у Бет-Шану, где су их Филистејци обесили када су Саула убили на Гилбои, ¹³ па их пренесе и припоји костима оних погубљених и изложених. ¹⁴ Саулове кости и кости његовог сина Јонатана сахранише у гробници Сауловог оца Киса у Цели, у Венијаминовој земљи, и учинише све како је цар заповедио. После тога Бог услиши молитву за земљу.

Битке с филистејским дивовима

(1. Лет 20,4-8)

¹⁵ Између Филистејаца и Израелаца опет изби рат. Давид оде са својим људима у рат против Филистејаца и у борби се силно умори. ¹⁶ Јишби-Бенов, један од Рафиних потомака, чије је бронзано копље било тешко три стотине шекела^[b] и који је био наоружан новим мачем, помисли да ће убити Давида. ¹⁷ Али Давиду прискочи у помоћ Авишај син Церујин, обори Филистејца и уби га.

Тада се Давидови људи заклеше Давиду: »Више никад нећеш ићи с нама у бој! Не смеш да оставиш Израел без вође^[c]!«

¹⁸ После овога поведе се бој с Филистејцима у Гову. Том приликом Сибехај Хушанин уби Сафа, једног од Рафиних потомака.

¹⁹ У другој бици с Филистејцима код Гова, Елханан син Јааре-Орегимов, Витлејемац, уби Голијата Гитејца, који је имао копље чија је копљача била као ткалачко вратило.

²⁰ У бици код Гата био је један горостасан човек, исто Рафин потомак, са двадесет четири прста – по шест на свакој руци и нози. ²¹ Вређао је Израел, па га уби Јонатан, син Давидовог брата Шиме.

²² Сва ова четворица били су потомци Рафе из Гата и све су их убили Давид и његове слуге.