Add parallel Print Page Options

Авесаломова смрт

18 Давид изврши смотру војске која је била с њим и постави заповеднике над хиљадама и стотинама. Једну трећину војске стави под Јоавово заповедништво, другу под заповедништво Јоавовог брата Авишаја сина Церујиног и трећу под заповедништво Итаја Гитејца.

Цар онда нареди покрет и рече: »И ја ћу с вама.«

Али војска одврати: »Ти не смеш да идеш. Ако будемо бежали, њима то неће ништа значити. Чак ако нас и половина изгине, ни то им неће ништа значити. Али ти сâм вредиш као нас десет хиљада. Зато ће бити боље да нам помажеш из града.«

На то им цар одговори: »Урадићу онако како мислите да је најбоље.«

Онда стаде крај капије док је кроз њу пролазила војска у четама од по стотину и од по хиљаду људи.

А Јоаву, Авишају и Итају заповеди: »Будите благи према младићу Авесалому, мене ради.«

Сва војска је чула шта је заповедницима заповедио о Авесалому. Тако војска изађе на поље у бој против Израела. Битка се поведе у Ефремовој шуми, где Давидове слуге поразише израелску војску. Покољ тога дана био је веома велик: двадесет хиљада погинулих. Битка се прошири по целом оном крају, и тога дана више жртава однесе шума него мач.

А Авесалом случајно паде у руке Давидовим слугама: Јахао је на својој мазги и када је она пролазила испод густог грања једне велике смрдљике, Авесалому глава запе о грање, па он остаде да виси у ваздуху, док мазга откаса даље.

10 То виде један војник, па јави Јоаву: »Управо сам видео Авесалома како виси на једној смрдљици.«

11 На то Јоав рече војнику који му је то јавио: »Шта! Видео си га? Па што га онда на лицу места ниси саставио са земљом? За то бих ти дао десет шекела[a] сребра и ратнички појас.«

12 А онај му рече: »Да ми на руке изброје и хиљаду шекела[b] сребра, не бих дигао руку на царевог сина. Својим смо ушима чули када је цар заповедио теби, Авишају и Итају: ‚Чувајте младића Авесалома, мене ради.‘ 13 Да сам га подмукло убио – а од цара се ништа не може сакрити – ти би се од мене оградио.«

14 Јоав одврати: »Нећу да дангубим овде с тобом.«

Онда узе три копља и забоде их у срце Авесалому док је овај још жив висио на смрдљици, 15 а десет Јоавових штитоноша опколише Авесалома, па га оборише и убише. 16 Тада Јоав дуну у овнујски рог, и војска престаде да гони Израелце, пошто ју је Јоав тако зауставио. 17 Авесалома узеше, па га однеше у шуму, бацише у једну дубоку јаму и затрпаше великом гомилом камења. У међувремену, сви Израелци побегоше својим кућама.

18 Још док је био жив, Авесалом је узео један стуб и поставио га као споменик себи у Царевој долини, јер, рече: »Немам сина који би сачувао успомену на моје име.« Споменик је назвао по себи, па се он и дан-данас зове Авесаломов споменик.

Давид сазнаје за Авесаломову смрт

19 Ахимаац син Садоков рече Јоаву: »Дај да отрчим и цару јавим добру вест да га је ГОСПОД избавио из руку његових непријатеља.«

20 »Данас не можеш да будеш гласник добрих вести«, рече му Јоав. »Можеш да будеш гласник добрих вести неки други пут, али данас не можеш, јер је царев син мртав.«

21 Онда Јоав рече једном Кушанину: »Иди и јави цару шта си видео.«

Кушанин се поклони Јоаву и отрча.

22 Ахимаац син Садоков опет рече Јоаву: »Нека буде шта буде, само ме, молим те, пусти да отрчим за Кушанином.«

»Зашто желиш да идеш, синко«, упита га Јоав, »кад не носиш вест за коју би могао да будеш награђен?«

23 Али Ахимаац рече: »Нека буде шта буде, хоћу да трчим.«

»Трчи онда«, рече му Јоав, и Ахимаац отрча путем кроз равницу и претече оног Кушанина.

24 Док је Давид седео између спољне и унутрашње капије, стражар се попе на кров над пролазом између капија и угледа једног човека како трчи сам.

25 Стражар то довикну цару, а цар му рече: »Ако је сам, сигурно доноси добре вести.«

А онај се све више примицао.

26 Стражар тада угледа још једнога како трчи, па довикну вратару: »Ено још један трчи сам!«

На то цар рече: »И овај доноси добре вести.«

27 Стражар рече: »Чини ми се да онај први трчи као Ахимаац син Садоков.«

»Он је добар човек«, рече цар, »и долази с добрим вестима.«

28 Ахимаац довикну цару: »Здраво«, па му се ничице поклони и рече: »Хвала ГОСПОДУ, твоме Богу, што нам је у руке предао оне који су се дигли против тебе, мој господару царе.«

29 А цар упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

Ахимаац му на то одговори: »Видео сам велику пометњу баш кад је Јоав слао царевог слугу и мене, твог слугу, али не знам шта је то било.«

30 Цар му рече: »Стани са стране и чекај.«

Тако Ахимаац стаде са стране, па је чекао.

31 Уто стиже онај Кушанин и рече: »Мој господару царе, чуј добру вест: ГОСПОД те је данас избавио из руку свих који су се дигли против тебе.«

32 Цар га упита: »Је ли младић Авесалом жив и здрав?«

А Кушанин одговори: »Нека твоји непријатељи, мој господару царе, и сви који се дижу против тебе да ти нанесу зло прођу као тај младић!«

33 На то се цар силно потресе, па се попе у одају над пролазом између капија и заплака.

А док је ишао, говорио је: »Сине мој Авесаломе! Сине мој, сине мој Авесаломе! Да бар ја погинух место тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!«

Footnotes

  1. 18,11 десет шекела 114 грама.
  2. 18,12 хиљаду шекела 11,4 килограма.

Авесаломов пораз и смрт

18 Давид је извршио смотру народа који је био с њим, и поставио над њима заповеднике над хиљаду и заповеднике над стотину. Затим је Давид послао народ: једну трећину са Јоавом, другу трећину с Ависајем, сином Серујиним, братом Јоавовим, и једну трећину са Итајем Гаћанином.

Тада цар рече народу: „И ја ћу поћи с вама.“

Али људи му рекоше: „Ти нећеш ићи, јер ако ми побегнемо, они неће марити за нас. Чак и да половина од нас изгине, они неће марити за нас, јер ти вредиш као нас десет хиљада. Зато је боље да нам помажеш из града.“

Цар им рече: „Учинићу све што вам се чини добро.“

Тако је цар стајао код градских врата, док је сав народ излазио по стотинама и хиљадама.

Цар заповеди Јоаву, Ависају и Итају: „Чувајте ми младића Авесалома.“ Сав народ је чуо кад је цар заповедио ово свим заповедницима за Авесалома.

Народ је изашао у бој против Израиља; битка се водила у Јефремовој шуми. Давидове слуге су поразиле израиљски народ; био је то велики пораз у онај дан: двадесет хиљада мртвих. Битка се проширила по целом крају. Тога дана је шума прогутала више народа него што их је пало од мача.

А Авесалом је набасао на неке Давидове слуге. Авесалом је јахао на својој мазги, али док је мазга пролазила испод густе крошње једног великог храста, коса му се закачила за храст, тако да је висио између неба и земље. Мазга испод њега је наставила да иде.

10 Један од људи је то видео и јавио Јоаву: „Ено, видео сам Авесалома како виси о једном храсту.“

11 Јоав рече човеку који му је донео вест: „Кад си га видео, зашто га ниси саставио са земљом на лицу места? Ја бих ти дао десет шекела сребра[a] и један опасач.“

12 Човек одговори Јоаву: „И да имам хиљаду шекела сребра у својим рукама, не бих дигао руку на царевог сина, јер је цар на наше уши заповедио теби, Ависају и Итају: ’Чувајте ми младића Авесалома.’ 13 Па и кад бих починио издају насрћући на његов живот, а од цара се ништа не може сакрити, ти би се држао по страни.“

14 Јоав му рече: „Нећу ја да траћим време с тобом!“ Онда је узео три копља у своју руку и забио их Авесалому у срце, док је још био жив усред храста. 15 Затим је десет момака, Јоавових штитоноша, окружило Авесалома и докрајчили га, те је умро.

16 Јоав је затрубио у трубу, па се народ вратио из потере за Израиљем; Јоав је, наиме, повукао народ. 17 Авесалома су узели и бацили у велику јаму у шуми и набацали на њега веома велику гомилу камења. У међувремену је сав Израиљ побегао својим кућама.

18 А Авесалом је, за живота, подигао себи стуб у Краљевој долини, јер је рекао: „Немам сина да сачува спомен на моје име.“ Зато је стуб назвао по свом имену, те се зове „Авесаломов споменик“ све до данас.

Давиду јављају за Авесаломову смрт

19 Тада Ахимас, Садоков син, рече: „Пусти ме да отрчим и јавим цару да га је Господ избавио из руку његових непријатеља.“

20 Јоав му рече: „Данас нећеш бити гласник добре вести. Учинићеш то неки други дан, али данас нећеш јавити добру вест, јер је царев син погинуо.“

21 Затим Јоав рече Кушанину: „Иди и јави цару што си видео.“ Кушанин се поклони Јоаву и отрча.

22 Али Ахимас, син Садоков, опет рече Јоаву: „Било како било, пусти ме да и ја отрчим за Кушанином.“

Јоав му рече: „Зашто да трчиш, синко, кад ти добра вест неће донети награду?“

23 „Било како било, пусти ме да отрчим.“

Јоав му рече: „Хајде, трчи!“ Ахимас отрча преко равнице и претече Кушанина.

24 А Давид је баш седео међу двојим градским вратима. Тада је стражар, који је био на крову врата, подигао поглед и угледао неког човека како трчи. 25 Стражар је викнуо и јавио цару. Цар рече: „Ако је са̂м, онда носи добру вест.“ Док се човек приближавао, 26 стражар је видео другог човека како трчи, па је позвао чувара на вратима, рекавши: „Ево, још један човек трчи!“

Цар рече: „И он носи добру вест.“

27 Стражар рече: „Видим да онај први трчи као Ахимас, Садоков син.“

Цар рече: „Он је добар човек и долази са добром вешћу.“

28 Ахимас позва и рече цару: „Добро је!“ Затим се поклонио цару лицем до земље и рекао: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који је зауставио људе што су дигли руку на мога господара цара.“

29 Цар упита: „Да ли је младић Авесалом добро?“

Ахимас одговори: „Видео сам велико комешање кад ме је царев слуга Јоав слао, али нисам видео шта је било.“

30 Цар рече: „Помери се тамо у страну.“ Он се померио у страну, па је стајао.

31 Тада је дошао Кушанин и рекао: „Добра вест за мога господара цара! Јер, данас те је Господ избавио из руку свих који су се дигли против тебе!“

32 Тада цар упита Кушанина: „Да ли је добро младић Авесалом?“

Кушанин одговори: „Нека непријатељи мога господара цара, и сви који се дижу против тебе да ти науде прођу као тај младић.“

33 На то цар задрхта и оде у горњу собу над градским вратима и бризну у плач. Ишао је и говорио: „Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! О, да сам ја умро уместо тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!“

Footnotes

  1. 18,11 Око 120 gr.

18 David mustered the men who were with him and appointed over them commanders of thousands and commanders of hundreds. David sent out his troops,(A) a third under the command of Joab, a third under Joab’s brother Abishai(B) son of Zeruiah, and a third under Ittai(C) the Gittite. The king told the troops, “I myself will surely march out with you.”

But the men said, “You must not go out; if we are forced to flee, they won’t care about us. Even if half of us die, they won’t care; but you are worth ten(D) thousand of us.[a] It would be better now for you to give us support from the city.”(E)

The king answered, “I will do whatever seems best to you.”

So the king stood beside the gate while all his men marched out in units of hundreds and of thousands. The king commanded Joab, Abishai and Ittai, “Be gentle with the young man Absalom for my sake.” And all the troops heard the king giving orders concerning Absalom to each of the commanders.

David’s army marched out of the city to fight Israel, and the battle took place in the forest(F) of Ephraim. There Israel’s troops were routed by David’s men, and the casualties that day were great—twenty thousand men. The battle spread out over the whole countryside, and the forest swallowed up more men that day than the sword.

Now Absalom happened to meet David’s men. He was riding his mule, and as the mule went under the thick branches of a large oak, Absalom’s hair(G) got caught in the tree. He was left hanging in midair, while the mule he was riding kept on going.

10 When one of the men saw what had happened, he told Joab, “I just saw Absalom hanging in an oak tree.”

11 Joab said to the man who had told him this, “What! You saw him? Why didn’t you strike(H) him to the ground right there? Then I would have had to give you ten shekels[b] of silver and a warrior’s belt.(I)

12 But the man replied, “Even if a thousand shekels[c] were weighed out into my hands, I would not lay a hand on the king’s son. In our hearing the king commanded you and Abishai and Ittai, ‘Protect the young man Absalom for my sake.[d] 13 And if I had put my life in jeopardy[e]—and nothing is hidden from the king(J)—you would have kept your distance from me.”

14 Joab(K) said, “I’m not going to wait like this for you.” So he took three javelins in his hand and plunged them into Absalom’s heart while Absalom was still alive in the oak tree. 15 And ten of Joab’s armor-bearers surrounded Absalom, struck him and killed him.(L)

16 Then Joab(M) sounded the trumpet, and the troops stopped pursuing Israel, for Joab halted them. 17 They took Absalom, threw him into a big pit in the forest and piled up(N) a large heap of rocks(O) over him. Meanwhile, all the Israelites fled to their homes.

18 During his lifetime Absalom had taken a pillar and erected it in the King’s Valley(P) as a monument(Q) to himself, for he thought, “I have no son(R) to carry on the memory of my name.” He named the pillar after himself, and it is called Absalom’s Monument to this day.

David Mourns

19 Now Ahimaaz(S) son of Zadok said, “Let me run and take the news to the king that the Lord has vindicated him by delivering him from the hand of his enemies.(T)

20 “You are not the one to take the news today,” Joab told him. “You may take the news another time, but you must not do so today, because the king’s son is dead.”

21 Then Joab said to a Cushite, “Go, tell the king what you have seen.” The Cushite bowed down before Joab and ran off.

22 Ahimaaz son of Zadok again said to Joab, “Come what may, please let me run behind the Cushite.”

But Joab replied, “My son, why do you want to go? You don’t have any news that will bring you a reward.”

23 He said, “Come what may, I want to run.”

So Joab said, “Run!” Then Ahimaaz ran by way of the plain[f] and outran the Cushite.

24 While David was sitting between the inner and outer gates, the watchman(U) went up to the roof of the gateway by the wall. As he looked out, he saw a man running alone. 25 The watchman called out to the king and reported it.

The king said, “If he is alone, he must have good news.” And the runner came closer and closer.

26 Then the watchman saw another runner, and he called down to the gatekeeper, “Look, another man running alone!”

The king said, “He must be bringing good news,(V) too.”

27 The watchman said, “It seems to me that the first one runs like(W) Ahimaaz son of Zadok.”

“He’s a good man,” the king said. “He comes with good news.”

28 Then Ahimaaz called out to the king, “All is well!” He bowed down before the king with his face to the ground and said, “Praise be to the Lord your God! He has delivered up those who lifted their hands against my lord the king.”

29 The king asked, “Is the young man Absalom safe?”

Ahimaaz answered, “I saw great confusion just as Joab was about to send the king’s servant and me, your servant, but I don’t know what it was.”

30 The king said, “Stand aside and wait here.” So he stepped aside and stood there.

31 Then the Cushite arrived and said, “My lord the king, hear the good news! The Lord has vindicated you today by delivering you from the hand of all who rose up against you.”

32 The king asked the Cushite, “Is the young man Absalom safe?”

The Cushite replied, “May the enemies of my lord the king and all who rise up to harm you be like that young man.”(X)

33 The king was shaken. He went up to the room over the gateway and wept. As he went, he said: “O my son Absalom! My son, my son Absalom! If only I had died(Y) instead of you—O Absalom, my son, my son!”[g](Z)

Footnotes

  1. 2 Samuel 18:3 Two Hebrew manuscripts, some Septuagint manuscripts and Vulgate; most Hebrew manuscripts care; for now there are ten thousand like us
  2. 2 Samuel 18:11 That is, about 4 ounces or about 115 grams
  3. 2 Samuel 18:12 That is, about 25 pounds or about 12 kilograms
  4. 2 Samuel 18:12 A few Hebrew manuscripts, Septuagint, Vulgate and Syriac; most Hebrew manuscripts may be translated Absalom, whoever you may be.
  5. 2 Samuel 18:13 Or Otherwise, if I had acted treacherously toward him
  6. 2 Samuel 18:23 That is, the plain of the Jordan
  7. 2 Samuel 18:33 In Hebrew texts this verse (18:33) is numbered 19:1.