Add parallel Print Page Options

Мојсије и Аарон пред фараоном

После тога Мојсије и Аарон одоше фараону и рекоше му: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Пусти мој народ да оде и у пустињи одржи моју светковину.‘«

»Ко је тај ГОСПОД да бих га ја послушао и пустио Израел?« рече фараон. »Не познајем тог ГОСПОДА и нећу да пустим Израел.«

»Бог Јевреја састао се с нама«, рекоше они. »Зато нас пусти да одемо три дана хода далеко у пустињу и принесемо жртву ГОСПОДУ, нашем Богу, да нас не удари помором или мачем.«

На то им египатски цар рече: »Мојсије и Аароне, зашто одвлачите народ од рада? Вратите се на посао!«

И додаде: »Сад кад је народ у земљи многобројан, ви га одвраћате од посла.«

Фараон кажњава Израелце

Истог дана фараон овако заповеди својим гоничима робова и надзорницима: »Немојте овом народу више да набављате сламу за прављење цигала као раније. Нека иду и сами је сакупљају, али захтевајте од њих да праве исти број цигала као и пре – не смањујте га! Лењи су, па зато вичу: ‚Хајде да принесемо жртву нашем Богу!‘ Притисните те људе послом, да раде, а не да обраћају пажњу на лажи.«

10 Тада гоничи робова и надзорници одоше и рекоше Израелцима: »Овако каже фараон: ‚Нећу вам више давати сламу. 11 Идите и сами је сакупљајте где год можете да је нађете, али вам се посао неће нимало смањити.‘«

12 Тако се народ раштрка по читавом Египту да сакупља стрњику место сламе. 13 А гоничи су их терали да раде, говорећи: »Сваког дана завршите исто онолико посла колико и онда кад је било сламе.«

14 Фараонови гоничи робова били су поставили неке Израелце за надзорнике, а сада су их тукли и питали: »Зашто ни јуче ни данас нисте направили онолико цигала колико и раније?«

15 Тада надзорници Израелци одоше фараону и завапише: »Зашто тако поступаш с нама, својим слугама? 16 Нама, твојим слугама, више не дају сламу, а ипак нам говоре: ‚Правите цигле!‘ Ми, твоје слуге, чак добијамо и батине, а крив је твој народ.«

17 »Лењи сте ви, лењи«, рече фараон, »и зато говорите: ‚Хајде да принесемо жртву ГОСПОДУ.‘ 18 А сад, на посао! Нећете добити сламу, али морате да направите онолико цигала колико вам је одређено.«

19 Када им је речено: »Не смањујте дневну количину цигала«, надзорници Израелци увидеше да их је снашло зло.

20 Одлазећи од фараона, наиђоше на Мојсија и Аарона, који су их чекали, 21 па им рекоше: »Нека вас сада ГОСПОД погледа и нека вам суди јер су нас фараон и његови службеници замрзели због вас! Ставили сте им мач у руке, да нас побију.«

Бог обећава избављење

22 Мојсије се врати ГОСПОДУ и рече: »Господе, зашто тако зло поступаш с овим народом? Зашто си ме послао овамо? 23 Откад сам отишао да у твоје име говорим фараону, он још горе поступа с овим народом, а ти никако да избавиш свој народ.«

Сусрет с фараоном

Након тога Мојсије и Арон оду к фараону и рекну му: „Говори Господ, Бог Израиљев: ’Пусти мој народ да оде и у моју част прослави празник у пустињи.’“

Али фараон одговори: „Ко је тај Господ, па да послушам шта он каже, и да пустим Израиљце да оду? Ја тог Господа не знам, а нити ћу пустити Израиљце да оду.“

„Бог Јевреја се срео са нама – одговоре они. Зато нас пусти да одемо три дана хода у пустињу и принесемо жртву Господу, Богу својему, да нас не удари помором или мачем.“

Нато египатски цар рече: „Мојсије и Ароне, зашто одвраћате народ од његовог посла? Вратите се своме послу!“ Фараон још рече: „Ето, сад кад се народ у земљи толико умножио, ви их спречавате у послу.“

Тог истог дана фараон нареди управницима ропске тлаке и њиховим надзорницима: „Не опскрбљујте више народ сламом за прављење опеке као до сада. Нека иду сами и скупљају сламу. Ипак, захтевајте од њих исту количину опеке коју су правили до сад. Не смањујте је. То су ленштине! Зато и вичу: ’Идемо да принесемо жртву своме Богу!’ Натерајте тај свет да још теже ради; кад буду радили, неће обраћати пажњу на измишљотине.“

10 Управници ропске тлаке и надзорници дођу и објаве народу: „Овако каже фараон: ’Нећу вас више опскрбљивати сламом. 11 Идите сами и скупљајте је где год је нађете. Ипак, посао вам нећу олакшати.’“ 12 Зато се народ разиђе по целој египатској земљи да скупља стрњику уместо сламе. 13 Управници ропске тлаке су их терали говорећи: „Довршите свој дневни посао, као кад сте добијали сламу.“ 14 А израиљске надзорнике, које су фараонови управници ропске тлаке поставили, тукли су и испитивали: „Зашто ни јуче ни данас нисте направили прописану количину опеке као раније?“

15 Израиљски надзорници дођу и завапе к фараону: „Зашто овако поступаш са својим слугама? 16 Слама се више не даје твојим слугама, а ипак се од нас тражи: ’Направите опеку!’ Ево, сад и туку твоје слуге, а крив је твој народ.“

17 Али фараон рече: „Ленштине сте ви, ленштине! Зато и кажете: ’Идемо да принесемо жртву Господу.’ 18 Враћајте се на посао! Слама вам се неће давати, али морате направити исту количину опеке.“

19 Израиљски надзорници су видели да им се лоше пише због наредбе: „Не смањујте дневну количину опеке.“ 20 Кад су отишли од фараона, набасали су на Мојсија и Арона, који су их чекали. 21 Надзорници им рекоше: „Нека вас Господ има на оку и суди вам, јер сте нас омразили код фараона и његових дворана; дали сте им мач у руке да нас побију.“

22 Мојсије се обрати Господу и рече: „О, Господе, зашто си увалио у невољу овај народ? Зашто си ме послао? 23 Од како сам ступио пред фараона да говорим у твоје име, он све горе поступа с овим народом, а ти ништа не чиниш да избавиш свој народ.“