2 Мојсијева 13

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

13 ГОСПОД рече Мојсију: ² »Сваког првенца одвој за мене, јер првенац сваке утробе међу Израелцима, био то човек или животиња, припада мени.«

³ Мојсије рече народу: »Сећајте се овог дана када сте изашли из Египта, куће ропства, јер вас је ГОСПОД моћном руком извео оданде. Не једите ништа у чему има квасца. ⁴ Данас излазите, у месецу авиву. ⁵ Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, Хетита, Аморејаца, Хивијаца и Јевусејаца, за коју се твојим праоцима заклео да ће ти је дати, земљу којом тече мед и млеко, у овом месецу изврши овај обред: ⁶ седам дана једи бесквасни хлеб, а седмог дана одржи ГОСПОДЊУ светковину. ⁷ Седам дана једи бесквасни хлеб. Нека се код тебе не види ништа у чему има квасца и нека се квасац не види нигде унутар твојих граница. ⁸ Тога дана реци свом сину: ‚Ово је због онога што је ГОСПОД учинио за мене када сам изашао из Египта.‘ ⁹ Нека ти то буде као знак на руци и као спомен на челу да ти ГОСПОДЊИ закон увек буде на уснама, јер те је ГОСПОД моћном руком извео из Египта. ¹⁰ Ову уредбу извршавај сваке године у одређено време.«

Прописи о првенцима

¹¹ »Када те ГОСПОД уведе у земљу Ханаанаца, као што се заклео теби и твојим праоцима, и када ти је преда, ¹² предај ГОСПОДУ сваког првенца утробе. Сваки мушки првенац стоке припада ГОСПОДУ. ¹³ Свако прворођено магаре откупи јагњетом или јаретом. А ако га не откупиш, сломи му врат. Откупи и сваког прворођеног међу својим синовима. ¹⁴ Када те твој син сутра упита: ‚Шта ово значи?‘, одговори му: ‚ГОСПОД нас је моћном руком извео из Египта, куће ропства. ¹⁵ Када је фараон тврдоглаво одбио да нас пусти, ГОСПОД је убио сваког првенца утробе у Египту, и човека и животињу. Зато ГОСПОДУ жртвујем све мушке првине утробе, а своје прворођене синове откупљујем.‘ ¹⁶ Нека ти то буде као знак на руци и као знамен на челу да нас је ГОСПОД моћном руком извео из Египта.«

Бог изводи Израелце из Египта

¹⁷ Када је фараон пустио народ да оде, Бог их не поведе путем према земљи Филистејаца, иако је онуда било ближе. Јер Бог рече: »Да се не предомисле када виде рат, па се врате у Египат.« ¹⁸ Зато Бог поведе народ заобилазним путем кроз пустињу према Црвеном мору. А Израелци су пошли из Египта наоружани.

¹⁹ Мојсије са собом понесе и Јосифове кости, јер је Јосиф заклео Израелце, говорећи: »Бог ће вам сигурно притећи у помоћ. Тада одавде са собом понесите и моје кости.«^[a]

²⁰ Када су отишли из Сукота, Израелци се утаборише у Етаму, на рубу пустиње. ²¹ А ГОСПОД је ишао пред њима – дању у стубу од облака, да им показује пут, а ноћу у стубу од огња, да им светли. Тако су могли да путују и дању и ноћу. ²² И није се испред народа склањао стуб од облака дању ни стуб од огња ноћу.