Add parallel Print Page Options

Пошто, дакле, имамо ова обећања, очистимо се, драги моји, од свега што каља тело и дух, усавршавајући своју светост у страху пред Богом.

Павлова радост

Направите места за нас у свом срцу. Ником нисмо учинили неправду, никога нисмо упропастили, никога закинули. Не говорим ово да вас осудим, јер малопре рекох да сте у нашем срцу, да бисмо с вама и умирали и живели. Велико је моје поуздање у вас и веома се поносим вама. Испуњен сам утехом и препун радости упркос свим нашим невољама.

Јер, када смо дошли у Македонију, није било мира за наше тело, већ посвуда невоље: споља борбе, изнутра страх. Али Бог, који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. И не само његовим доласком него и утехом коју сте му дали. Он нас је обавестио о вашој чежњи, о вашој дубокој жалости, о вашој великој бризи за мене, па сам се још више обрадовао.

Јер, ако сам вас и ражалостио својом посланицом, није ми жао. А ако ми је и било жао – видим, наиме, да вас је та посланица макар начас ражалостила – сада се радујем; не зато што сте се ражалостили, него зато што сте се ражалостили на покајање. Јер, ражалостили сте се по Божијој вољи, па од нас нисте ни у чему оштећени. 10 Жалост по Божијој вољи ствара покајање које води спасењу – за које се не каје – а светска жалост доноси смрт. 11 Јер, видите да вам је баш то што сте се ражалостили по Божијој вољи донело не само велику озбиљност него и правдање и огорченост и страх и чежњу и ревност и оправдање. Свиме тиме сте показали да сте у тој ствари недужни. 12 Дакле, иако сам вам писао, нисам писао због онога који је скривио, ни због онога коме је скривио, него да вама пред Богом постане очигледна ваша велика брига за нас. 13 Зато смо се и утешили.

Али, осим ове наше утехе, још више смо се обрадовали због Титове радости, јер сте му сви ви окрепили дух. 14 Заиста, ако сам вас њему похвалио за нешто, нисам се постидео. Него, као што је истина све што смо вам говорили, тако се и наша похвала пред Титом показала истинита. 15 А његова осећања према вама још су снажнија када се сети послушности свих вас и како сте га са страхом и трепетом примили. 16 Радујем се што се у свему могу поуздати у вас.

Пошто, дакле, имамо ова обећања, вољени, очистимо се од сваке телесне и духовне окаљаности, те довршавајмо своје посвећење у страху Божијем.

Направите за нас места у својим срцима! Никоме нисмо нанели неправду, никога нисмо оштетили, никога нисмо закинули. Не кажем ово да бих вас осудио. Већ сам, наиме, рекао да сте у нашим срцима, било да с вама умиремо или живимо. Имам велико поверење у вас, силно се поносим вама. Испуњен сам утехом, преплављен сам радошћу и поред све наше невоље.

Јер кад смо дошли у Македонију, није нам било починка, него су нас одасвуд снашле невоље: споља сукоби, а изнутра страх. Али Бог који теши понизне, утешио нас је Титовим доласком. И не само његовим доласком, него и утехом коју је он примио због вас. Он нам је јавио колико чезнете за мном, колико сте ожалошћени, колико ме предано волите, тако да сам се још више обрадовао.

Но, иако сам вас ожалостио својом посланицом, не жалим. Па ако ми је и жао, видим да вас је она посланица ожалостила макар на кратко. Сад се радујем, не зато што сте се ожалостили, него зато што ваша жалост води к покајању. Ваша жалост долази од Бога, те вам ми, стога, нисмо нанели штету. 10 Јер жалост која долази од Бога, рађа покајање које води к спасењу – покајање за којим се не жали – док светска жалост рађа жалост која води к смрти. 11 И, ето, колики је род донела Божија жалост међу вама, колику горљивост да се оправдате, колико негодовање, колики страх, колику чежњу, колику ревност, колику спремност да се изврши правда. У свему сте се показали недужнима у овој ствари. 12 Према томе, нисам вам писао нити због онога који је скривио, нити због онога коме се скривило, већ да се покаже ваша ревност за нас пред Богом. 13 То нас је утешило.

А поред тога што смо се утешили, још више смо се порадовали због Титове радости, јер сте окрепили његов дух. 14 Уколико сам вас и хвалио пред њим, нисам се осрамотио, јер као што је све што смо рекли за вас било истина, тако је и наше хваљење пред Титом било истинито. 15 Шта више, он вам је постао још наклоњенији, сећајући се послушности свих вас, те како сте га примили с поштовањем и устрепталошћу. 16 Радујем се, јер имам потпуно поуздање у вас.