Add parallel Print Page Options

Соломон преноси Ковчег савеза у Храм

(2. Лет 5,2-6,2)

Тада цар Соломон окупи у Јерусалиму старешине Израела, све племенске поглаваре и главе израелских породица, да са Сиона, из Давидовог града, донесу Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза. Сви израелски мушкарци окупише се код цара Соломона за време празникâ[a] у седмом месецу, месецу етаниму.

Када су стигле све старешине Израела, свештеници подигоше Ковчег и понеше га. Свештеници и Левити понеше Шатор састанка и сву његову свету опрему. Цар Соломон и сва израелска заједница која се окупила око њега били су испред Ковчега и приносили толико много ситне и крупне стоке да није могла ни да се попише ни преброји.

Свештеници донеше Ковчег ГОСПОДЊЕГ савеза на његово место у унутрашњем светилишту Храма, Светињи над светињама, и ставише га испод крилâ херувимâ. Крила херувимâ ширила су се над местом за Ковчег, па су тако херувими засењивали Ковчег и мотке за ношење. Ове мотке су биле толико дугачке да су им се крајеви видели из Светиње испред унутрашњег светилишта, али не и споља. Оне су тамо и данас. У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче које је у њега ставио Мојсије на Хореву, где је ГОСПОД склопио савез са Израелцима након што су изашли из Египта.

10 Када су свештеници изашли из Светиње, облак испуни Дом ГОСПОДЊИ. 11 Свештеници нису могли да обављају своју службу од облака, јер је Слава ГОСПОДЊА испунила Дом ГОСПОДЊИ.

12 Соломон рече: »ГОСПОД рече да ће у тамном облаку пребивати. 13 Заиста сам ти величанствен дом саградио, место на ком ћеш пребивати довека.«

Соломон говори народу

(2. Лет 6,3-11)

14 Док је сва израелска заједница тамо стајала, цар се окрену и благослови је, 15 па рече: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, јер је испунио обећање које је дао мом оцу Давиду када је рекао: 16 ‚Од дана када сам свој народ Израел извео из Египта, нисам изабрао ниједан град у неком од израелских племена да се у њему сагради дом за моје Име, али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израелом.‘

17 »Мој отац Давид био је наумио да сагради дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 18 али му је ГОСПОД рекао: ‚Наумио си да саградиш дом за моје Име, и добро си учинио. 19 Али нећеш ти градити дом, него твој рођени син. Он ће саградити дом за моје Име.‘[b]

20 »ГОСПОД је испунио своје обећање: ја сам наследио свог оца Давида и сео на Израелов престо, баш као што је ГОСПОД и обећао, и саградио сам дом за Име ГОСПОДА, Бога Израеловог, 21 и у њему сам припремио место за Ковчег, у ком је Савез који је ГОСПОД склопио с нашим праоцима када их је извео из Египта.«

Соломонова молитва

(2. Лет 6,12-42)

22 Тада Соломон, пред целом израелском заједницом, стаде пред ГОСПОДЊИ жртвеник, рашири руке према небу 23 и рече: »ГОСПОДЕ, Боже Израелов. Нема Бога као што си ти, ни горе на небу ни доле на земљи. Ти се држиш свог Савеза љубави са својим слугама који свим срцем живе као што ти тражиш. 24 Одржао си обећање које си дао свом слузи Давиду, мом оцу – данас си испунио оно што си рекао.

25 »Сада, ГОСПОДЕ, Боже Израелов, испуни свом слузи Давиду, мом оцу, и оно што си обећао када си рекао: ‚Увек ће један од твојих седети преда мном на Израеловом престолу, само ако твоји синови буду пазили да живе по мом Закону као што си ти живео.‘ 26 Стога, Боже Израелов, нека се сада обистини оно што си обећао свом слузи Давиду, мом оцу.

27 »Али, зар ће Бог заиста пребивати на земљи? Па ни небеса ни небеса над небесима не могу те обухватити, а камоли овај Дом који сам саградио! 28 Ипак, обрати пажњу на молитву, ГОСПОДЕ, Боже мој, и молбу за милост и чуј вапај и молитву које ти данас ја, твој слуга, упућујем. 29 Нека твоје очи и дан и ноћ гледају према овом Дому, према овом месту за које си рекао: ‚Тамо ће бити моје Име‘, да би чуо молитву коју твој слуга моли окренут према овом месту. 30 Чуј молитву свога слуге и свога народа Израела када се буду молили окренути према овом месту. Чуј са неба, свог пребивалишта, и кад чујеш, опрости.

31 »Када неко згреши против свога ближњега и треба да се закуне, па дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 32 чуј са неба и пресуди међу својим слугама по њиховим делима: кривца осуди, а недужнога ослободи.

33 »Када твој народ Израел буде поражен од непријатеља зато што је згрешио против тебе, па ти се окрене и призна твоје Име упућујући ти молитве и молбе за милост у овом Дому, 34 тада то чуј са неба и опрости грех свом народу Израелу и врати га у земљу коју си дао његовим праоцима.

35 »Када се небо затвори и не падне киша зато што су згрешили против тебе, а они се помоле окренути према овом месту и признају твоје Име, па се окрену од свога греха јер си их ударио невољом, 36 тада то чуј са неба и опрости грех својим слугама, свом народу Израелу. Научи их да живе исправно и пошаљи кишу на земљу коју си дао свом народу у наследство.

37 »Када у земљи завлада глад или помор, медљика или буђ, скакавци или попци, или када непријатељ опседне неки њихов град, или наиђе нека друга пошаст или болест, 38 па ти молитву или молбу за милост упути било ко из твог народа Израела, знајући зашто га је снашла пошаст, и рашири руке према овом Дому, 39 чуј то тада са неба, свог пребивалишта. Опрости и поступи са сваким човеком у складу са свим оним што чини, јер знаш његово срце – ти једини знаш срце људи. 40 Тада ће те се бојати све док живе у земљи коју си дао нашим праоцима.

41 »Што се тиче туђинца, некога ко не припада твом народу Израелу, него је због твог Имена дошао из далеке земље 42 – јер људи ће чути за твоје велико Име и твоју моћну руку и испружену десницу – када туђинац дође и помоли се према овом Дому, 43 чуј то тада са неба, свог пребивалишта, и учини то што туђинац од тебе тражи, да би сви народи на земљи знали твоје Име и бојали те се као и твој народ Израел, и знали да овај Дом који сам саградио носи твоје Име.

44 »Када твој народ крене у рат против непријатеља, куд год га послао, па се помоли ГОСПОДУ према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје Име, 45 чуј тада са неба њихову молитву и молбу за милост и оправдај их.

46 »Када згреше против тебе – јер нема човека који не греши – и ти се разгневиш на њих и предаш их непријатељу да их као робље одведе у своју земљу, далеко или близу, 47 па ако се промене у земљи свог заточеништва и покају се и замоле те за милост у земљи својих поробљивача, говорећи: ‚Згрешили смо. Зло и опако смо поступили‘, 48 и ако ти се окрену свим својим срцем и свом својом душом у земљи својих непријатеља који су их одвели у робље, и помоле ти се окренути према земљи коју си дао њиховим праоцима, према граду који си изабрао и Дому који сам саградио за твоје Име, 49 чуј тада са неба, свог пребивалишта, њихову молитву и молбу за милост, и оправдај их. 50 Опрости свом народу, који је згрешио против тебе. Опрости му све преступе које је против тебе учинио и учини да му се смилују његови поробљивачи. 51 Јер, они су твој народ и твој посед који си извео из Египта, пећи у којој се топи гвожђе.

52 »Милостиво погледај на молбу мене, твога слуге, и на молбу свога народа Израела за милост – чуј их кад год ти завапе. 53 Јер, Израел си издвојио од свих народа на земљи да буде твој посед, баш као што си објавио преко свога слуге Мојсија када си, Господе ГОСПОДЕ, наше праоце извео из Египта.«

Завршна молитва

54 Када је Соломон изговорио све ове молитве и молбе за милост ГОСПОДУ, устаде са места на ком је клечао пред жртвеником руку раширених према небу 55 и јаким гласом благослови сву израелску заједницу, говорећи: 56 »Благословен ГОСПОД, који је свом народу Израелу дао починак као што је и обећао. Није се изјаловила ниједна реч свих оних лепих обећања која је дао преко свога слуге Мојсија. 57 Нека ГОСПОД, наш Бог, буде с нама као што је био с нашим праоцима. Нека нас никада не напусти и не одбаци. 58 Нека наше срце приклони себи, да живимо како он тражи и да се држимо заповести, уредби и законâ које је дао нашим праоцима. 59 Нека ове моје молитве буду и дан и ноћ близу ГОСПОДА, нашега Бога, да би оправдао мене, свога слугу, и свој народ Израел када буде потребно, 60 како би сви људи на земљи знали да је ГОСПОД Бог и да нема другога. 61 Свим срцем будите одани ГОСПОДУ, нашем Богу, живећи по његовим уредбама и држећи се његових заповести као што је то данас.«

Соломон освештава Храм

(2. Лет 7,4-10)

62 Тада цар и сав Израел с њим принеше клане жртве пред ГОСПОДОМ. 63 Соломон принесе ГОСПОДУ жртву за заједништво: двадест две хиљаде грла крупне стоке и сто двадесет хиљада грла ситне стоке. Тако цар и сви Израелци посветише Дом ГОСПОДЊИ.

64 Тог истог дана цар освешта средњи део дворишта испред Дома ГОСПОДЊЕГ и тамо принесе жртве паљенице, житне жртве и лој жртава за заједништво, јер је бронзани жртвеник пред ГОСПОДОМ био сувише мали да прими све жртве.

65 Соломон, и сав Израел с њим – силно мноштво народа од Лево-Хамата до Египатског потока – прослави празник[c] који је падао у то време. Славили су га пред ГОСПОДОМ, нашим Богом, седам дана[d]. 66 Осмога дана Соломон отпусти народ, који благослови цара и оде кући, срећан и задовољан због свега доброг што је ГОСПОД учинио за свога слугу Давида и свој народ Израел.

Footnotes

  1. 8,2 празникâ То јест: Дана помирења и Празника сеница.
  2. 8,19 в. 2. Сам 7,13 и 1. Лет 17,12.
  3. 8,65 празник То јест: Празник сеница.
  4. 8,65 седам дана Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, а у традиционалном хебрејском тексту стоји: седам дана и седам дана, четрнаест дана.

Освећење Дома

Тада је Соломон окупио у Јерусалиму израиљске старешине, све племенске кнезове и вође израиљских породица, да пренесу Ковчег савеза Господњег из Давидовог града, са Сиона. Сви Израиљци су се окупили код цара Соломона на празник у месецу Етаниму, што је седми месец.

Кад су дошле све израиљске старешине, свештеници су понели Ковчег. Понели су и Ковчег Господњи и Шатор од састанка и све свето посуђе, које је било у Шатору; носили су их свештеници и Левити. А цар Соломон и сва заједница Израиљаца, који су се окупили код њега пред Ковчегом, приносили су на жртву толико ситне и крупне стоке да их се није могло избројити ни прорачунати.

Затим су свештеници донели Ковчег савеза Господњег на његово место, у унутрашње Светилиште Дома, у Светињу над светињама, под крила херувима. Наиме, херувими су имали раширена крила над Ковчегом, тако да су од горе заклањали Ковчег и његове дршке. Дршке су биле толико дугачке да су се њихови крајеви видели из Светилишта испред Светиње над светињама. Ипак, нису се виделе споља. Тамо су до дана данашњег. У Ковчегу није било ничег осим две камене плоче, које је тамо положио Мојсије на Хориву, кад је Господ склопио савез са Израиљцима, након што су изашли из Египта.

10 Кад су свештеници изашли из Светилишта, облак је испунио Дом Господњи. 11 Свештеници нису могли да стоје и обављају службу због облака, јер је слава Господња испунила Дом Господњи.

12 Тада Соломон рече: „Господ је рекао да ће пребивати у густој тами. 13 Ја сам ти саградио величанствени Дом, стан где ћеш пребивати довека.“

Соломонов говор

14 Затим се цар окренуо и благословио сав збор Израиљев, док је сав збор Израиљев стајао.

15 Тада рече:

„Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који је својом руком извршио оно што је својим устима обећао моме оцу Давиду, рекавши: 16 ’Од дана кад сам извео свој народ Израиљ из Египта, нисам изабрао град међу свим племенима Израиљевим да се сагради Дом где би пребивало моје име; али сам изабрао Давида да влада над мојим народом Израиљем.’

17 Мој отац Давид је наумио да сазида Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 18 Но, Господ рече моме оцу Давиду: ’Добро си учинио што си у свом срцу наумио да сазидаш Дом моме имену. 19 Ипак, нећеш ти саградити Дом, него ће твој син, који је потекао из твојих бедара, саградити Дом моме имену.’

20 Господ је одржао обећање, те сам ја наследио свога оца Давида на Израиљевом престолу, како је Господ обећао, и изградио Дом имену Господа, Бога Израиљевог. 21 Поставио сам и место за Ковчег, где је савез Господњи, који је он склопио са нашим прецима кад их је извео из Египта.“

Соломонова молитва

22 Соломон је стао пред жртвеник Господњи, испред свег збора Израиљевог, испружио руке према небу 23 и рекао:

„О, Господе, Боже Израиљев, нема Бога као што си ти, горе на небесима, ни доле на земљи, који чуваш савез и милост својим слугама који ходају пред тобом свим својим срцем. 24 Ти си испунио што си рекао своме слузи, моме оцу Давиду; што си рекао својим устима, то си извршио својом руком, као што је то данас.

25 А сад, Господе, Боже Израиљев, одржи што си обећао своме слузи, моме оцу Давиду, кад си рекао: ’Неће ти нестати потомка преда мном који ће седети на Израиљевом престолу, само ако твоји синови буду пазили на свој пут и ходили преда мном, као што си ти ходио преда мном.’ 26 А сад, Боже Израиљев, нека се обистини твоја реч, коју си рекао своме слузи, моме оцу Давиду.

27 Али зар ће Бог заиста боравити на земљи? Ни највиша те небеса не могу обухватити, а камоли овај Дом што сам саградио. 28 Обазри се на молитву слуге свога и на његову молбу, Господе Боже; послушај вапај и молитву, коју слуга твој упућује данас пред тобом. 29 Нека твоје очи мотре на овај Дом и ноћу и дању, према месту за које си рекао: ’Моје ће име бити тамо’, како би чуо молитву коју ти слуга твој упућује на овом месту. 30 Почуј преклињање свога слуге и свога народа Израиља којим се моле на овом месту. Послушај на небу, на месту где пребиваш – послушај и опрости.

31 Кад неко згреши против свог ближњега, те се од њега тражи да се закуне, и он дође и закуне се пред твојим жртвеником у овом Дому, 32 ти чуј с небеса и делуј, те осуди онога који је учинио безакоње сваљујући на његову главу према ономе што је учинио. А праведника награди према његовој праведности.

33 Ако твој народ Израиљ буде поражен од непријатеља зато што су згрешили против тебе, али се покају пред тобом и дају славу твоме имену, па се помоле и преклињу за милост у овом Дому, 34 ти чуј на небесима и опрости грех свога народа Израиља, и врати их у земљу коју си дао њиховим прецима.

35 Ако се небо затвори и не даје кишу, јер су згрешили против тебе, па се помоле на овом месту, те одају славу твоме имену и покају се за своје грехе, пошто их понизиш, 36 ти чуј на небесима и опрости грех својих слугу, свога народа Израиља. И кад их научиш добром путу да по њему ходе, пошаљи кишу својој земљи, коју си дао своме народу у наследство.

37 Ако земљу задеси глад, или помор, суша, кукољ, скакавци, гусенице, или кад их непријатељ опколи у којем од њихових градова; каква год да је пошаст или болест, 38 па било ко од свег твог народа Израиља осети тегобу у свом срцу и упути молитву или молбу ширећи руке према овом Дому, 39 услиши на небесима, на твом Пребивалишту. Опрости и делуј: дај свакоме по свим његовим делима, јер ти знаш његово срце – само ти знаш срце свих људи – 40 да би те се бојали у све дане док живе у земљи коју си дао њиховим оцима.

41 Ако и странац, који није од твог народа Израиља, дође из далеке земље ради твог имена, 42 јер ће се чути за твоје велико име и за твоју моћну руку и испружену мишицу – ако дође и помоли се у овом Дому – 43 услиши га на небесима, на твом Пребивалишту, и учини све за шта ти овај странац завапи, да би народи на земљи упознали твоје име и да би те се бојали, као твој народ Израиљ, и да би знали да се твоје име призива над овим Домом који сам саградио.

44 Ако твој народ изађе у бој против свога непријатеља путем којим га ти пошаљеш, и они се помоле Господу према граду који си изабрао, и према Дому који сам саградио твоме имену, 45 чуј на небесима њихову молитву и њихову молбу, те им додели правду.

46 Ако згреше против тебе – јер нема човека који не чини грех – и ти се разгневиш на њих и изручиш их њиховим непријатељима, који их одведу као заробљенике у непријатељску земљу, било далеко или близу, 47 ако тада дођу к себи у земљи у којој су заробљени и покају се, те се почну молити теби у земљи својих поробљивача, говорећи: ’Згрешили смо, учинили смо неправду, скривили смо’, 48 па се врате к теби свим срцем и свом душом у земљи својих непријатеља који су их поробили, и помоле се теби према својој земљи коју си дао њиховим оцима и према граду који си изабрао и према Дому који сам саградио за твоје име, 49 ти чуј на небесима, на твом Пребивалишту, њихову молитву и молбу, и учини им по правди. 50 Тада опрости своме народу, који је згрешио против тебе и за све преступе који су учинили против тебе, и смилуј им се пред њиховим поробљивачима да би се они смиловали на њих. 51 Јер они су твој народ и твоје наследство, кога си извео из Египта, из топионице гвожђа.

52 Нека твоје очи бдију над молбом твога слуге и над молбом твога народа Израиља, и услиши их кад год те призову. 53 Јер ти си их, Господе Боже, издвојио себи за наследство од свих народа на земљи, као што си рекао преко свога слуге Мојсија, кад си извео наше очеве из Египта.“

Соломон благосиља народ

54 Кад је Соломон завршио сву ову молитву и молбу коју је упутио Господу, устао је испред жртвеника Господњег где је клечао на својим коленима с раширеним рукама према небу. 55 Затим се усправио, па је громким гласом благословио сав збор Израиљев, рекавши:

56 „Нека је благословен Господ који је дао починак своме народу Израиљу, као што је обећао; ниједна реч није остала неиспуњена од свих добрих обећања које је дао преко свога слуге Мојсија. 57 Нека Господ, Бог наш, буде с нама као што је био с нашим оцима; нека нас не напусти и не остави. 58 Нека приклони наша срца к себи, да следимо све његове путеве, и да држимо његове заповеди, прописе и одредбе, које је заповедио нашим оцима. 59 Нека ове речи што сам измолио пред Господом, буду близу Господа, Бога нашега, дању и ноћу, да би дан за даном чинио правду своме слузи и своме народу Израиљу, 60 те да би сви народи на земљи знали да Господ јесте Бог и да нема другог. 61 Стога, нека ваше срце буде потпуно предано Господу, Богу нашем, следећи његове прописе и држећи његове заповеди, као овога дана.“

Посвећење Дома

62 Затим су цар и сав израиљски народ с њим принели жртве пред Господом. 63 Соломон је принео Господу као жртву мира двадесет две хиљаде говеда и стотину двадесет хиљада оваца. Тако су цар и сви Израиљци посветили Дом Господњи.

64 Тог дана је цар посветио средиште дворишта, које је испред Дома Господњег. Наиме, тамо је принео жртву свеспалницу, житну жртву, и сало жртава мира, пошто је бронзани жртвеник који је био пред Господом био премален да би на њега стале жртве свеспалнице, житне жртве и сало жртава мира.

65 У то време је Соломон, са свим Израиљем, приредио свечаност – велики сабор пред Господом, Богом нашим, с народом од Лево-Амата до Египатског потока, седам дана и још седам дана, укупно четрнаест дана. 66 Осмог дана је отпремио народ, а они су благословили цара и отишли својим кућама, веселећи се и радујући се у срцу због свег добра што је Господ учинио своме слузи Давиду и своме народу Израиљу.

The Ark Brought to the Temple(A)

Then King Solomon summoned into his presence at Jerusalem the elders of Israel, all the heads of the tribes and the chiefs(B) of the Israelite families, to bring up the ark(C) of the Lord’s covenant from Zion, the City of David.(D) All the Israelites came together to King Solomon at the time of the festival(E) in the month of Ethanim, the seventh month.(F)

When all the elders of Israel had arrived, the priests(G) took up the ark, and they brought up the ark of the Lord and the tent of meeting(H) and all the sacred furnishings in it. The priests and Levites(I) carried them up, and King Solomon and the entire assembly of Israel that had gathered about him were before the ark, sacrificing(J) so many sheep and cattle that they could not be recorded or counted.

The priests then brought the ark of the Lord’s covenant(K) to its place in the inner sanctuary of the temple, the Most Holy Place,(L) and put it beneath the wings of the cherubim.(M) The cherubim spread their wings over the place of the ark and overshadowed(N) the ark and its carrying poles. These poles were so long that their ends could be seen from the Holy Place in front of the inner sanctuary, but not from outside the Holy Place; and they are still there today.(O) There was nothing in the ark except the two stone tablets(P) that Moses had placed in it at Horeb, where the Lord made a covenant with the Israelites after they came out of Egypt.

10 When the priests withdrew from the Holy Place, the cloud(Q) filled the temple of the Lord. 11 And the priests could not perform their service(R) because of the cloud, for the glory(S) of the Lord filled his temple.

12 Then Solomon said, “The Lord has said that he would dwell in a dark cloud;(T) 13 I have indeed built a magnificent temple for you, a place for you to dwell(U) forever.”

14 While the whole assembly of Israel was standing there, the king turned around and blessed(V) them. 15 Then he said:

“Praise be to the Lord,(W) the God of Israel, who with his own hand has fulfilled what he promised with his own mouth to my father David. For he said, 16 ‘Since the day I brought my people Israel out of Egypt,(X) I have not chosen a city in any tribe of Israel to have a temple built so that my Name(Y) might be there, but I have chosen(Z) David(AA) to rule my people Israel.’

17 “My father David had it in his heart(AB) to build a temple(AC) for the Name of the Lord, the God of Israel. 18 But the Lord said to my father David, ‘You did well to have it in your heart to build a temple for my Name. 19 Nevertheless, you(AD) are not the one to build the temple, but your son, your own flesh and blood—he is the one who will build the temple for my Name.’(AE)

20 “The Lord has kept the promise he made: I have succeeded(AF) David my father and now I sit on the throne of Israel, just as the Lord promised, and I have built(AG) the temple for the Name of the Lord, the God of Israel. 21 I have provided a place there for the ark, in which is the covenant of the Lord that he made with our ancestors when he brought them out of Egypt.”

Solomon’s Prayer of Dedication(AH)

22 Then Solomon stood before the altar of the Lord in front of the whole assembly of Israel, spread out his hands(AI) toward heaven 23 and said:

Lord, the God of Israel, there is no God like(AJ) you in heaven above or on earth below—you who keep your covenant of love(AK) with your servants who continue wholeheartedly in your way. 24 You have kept your promise to your servant David my father; with your mouth you have promised and with your hand you have fulfilled it—as it is today.

25 “Now Lord, the God of Israel, keep for your servant David my father the promises(AL) you made to him when you said, ‘You shall never fail to have a successor to sit before me on the throne of Israel, if only your descendants are careful in all they do to walk before me faithfully as you have done.’ 26 And now, God of Israel, let your word that you promised(AM) your servant David my father come true.

27 “But will God really dwell(AN) on earth? The heavens, even the highest heaven,(AO) cannot contain(AP) you. How much less this temple I have built! 28 Yet give attention to your servant’s prayer and his plea for mercy, Lord my God. Hear the cry and the prayer that your servant is praying in your presence this day. 29 May your eyes be open(AQ) toward(AR) this temple night and day, this place of which you said, ‘My Name(AS) shall be there,’ so that you will hear the prayer your servant prays toward this place. 30 Hear the supplication of your servant and of your people Israel when they pray(AT) toward this place. Hear(AU) from heaven, your dwelling place, and when you hear, forgive.(AV)

31 “When anyone wrongs their neighbor and is required to take an oath and they come and swear the oath(AW) before your altar in this temple, 32 then hear from heaven and act. Judge between your servants, condemning the guilty by bringing down on their heads what they have done, and vindicating the innocent by treating them in accordance with their innocence.(AX)

33 “When your people Israel have been defeated(AY) by an enemy because they have sinned(AZ) against you, and when they turn back to you and give praise to your name, praying and making supplication to you in this temple,(BA) 34 then hear from heaven and forgive the sin of your people Israel and bring them back to the land you gave to their ancestors.

35 “When the heavens are shut up and there is no rain(BB) because your people have sinned(BC) against you, and when they pray toward this place and give praise to your name and turn from their sin because you have afflicted them, 36 then hear from heaven and forgive the sin of your servants, your people Israel. Teach(BD) them the right way(BE) to live, and send rain(BF) on the land you gave your people for an inheritance.

37 “When famine(BG) or plague(BH) comes to the land, or blight(BI) or mildew, locusts or grasshoppers,(BJ) or when an enemy besieges them in any of their cities, whatever disaster or disease may come, 38 and when a prayer or plea is made by anyone among your people Israel—being aware of the afflictions of their own hearts, and spreading out their hands(BK) toward this temple— 39 then hear(BL) from heaven, your dwelling place. Forgive(BM) and act; deal with everyone according to all they do, since you know(BN) their hearts (for you alone know every human heart), 40 so that they will fear(BO) you all the time they live in the land(BP) you gave our ancestors.

41 “As for the foreigner(BQ) who does not belong to your people Israel but has come from a distant land because of your name— 42 for they will hear(BR) of your great name and your mighty hand(BS) and your outstretched arm—when they come and pray toward this temple, 43 then hear from heaven, your dwelling place. Do whatever the foreigner asks of you, so that all the peoples of the earth may know(BT) your name and fear(BU) you, as do your own people Israel, and may know that this house I have built bears your Name.(BV)

44 “When your people go to war against their enemies, wherever you send them, and when they pray(BW) to the Lord toward the city you have chosen and the temple I have built for your Name, 45 then hear from heaven their prayer and their plea, and uphold their cause.(BX)

46 “When they sin against you—for there is no one who does not sin(BY)—and you become angry with them and give them over to their enemies, who take them captive(BZ) to their own lands, far away or near; 47 and if they have a change of heart in the land where they are held captive, and repent and plead(CA) with you in the land of their captors and say, ‘We have sinned, we have done wrong, we have acted wickedly’;(CB) 48 and if they turn back(CC) to you with all their heart(CD) and soul in the land of their enemies who took them captive, and pray(CE) to you toward the land you gave their ancestors, toward the city you have chosen and the temple(CF) I have built for your Name;(CG) 49 then from heaven, your dwelling place, hear their prayer and their plea, and uphold their cause. 50 And forgive your people, who have sinned against you; forgive all the offenses they have committed against you, and cause their captors to show them mercy;(CH) 51 for they are your people and your inheritance,(CI) whom you brought out of Egypt, out of that iron-smelting furnace.(CJ)

52 “May your eyes be open(CK) to your servant’s plea and to the plea of your people Israel, and may you listen to them whenever they cry out to you.(CL) 53 For you singled them out from all the nations of the world to be your own inheritance,(CM) just as you declared through your servant Moses when you, Sovereign Lord, brought our ancestors out of Egypt.”

54 When Solomon had finished all these prayers and supplications to the Lord, he rose from before the altar of the Lord, where he had been kneeling with his hands spread out toward heaven. 55 He stood and blessed(CN) the whole assembly of Israel in a loud voice, saying:

56 “Praise be to the Lord, who has given rest(CO) to his people Israel just as he promised. Not one word has failed of all the good promises(CP) he gave through his servant Moses. 57 May the Lord our God be with us as he was with our ancestors; may he never leave us nor forsake(CQ) us. 58 May he turn our hearts(CR) to him, to walk in obedience to him and keep the commands, decrees and laws he gave our ancestors. 59 And may these words of mine, which I have prayed before the Lord, be near to the Lord our God day and night, that he may uphold the cause of his servant and the cause of his people Israel according to each day’s need, 60 so that all the peoples(CS) of the earth may know that the Lord is God and that there is no other.(CT) 61 And may your hearts(CU) be fully committed(CV) to the Lord our God, to live by his decrees and obey his commands, as at this time.”

The Dedication of the Temple(CW)

62 Then the king and all Israel with him offered sacrifices(CX) before the Lord. 63 Solomon offered a sacrifice of fellowship offerings to the Lord: twenty-two thousand cattle and a hundred and twenty thousand sheep and goats. So the king and all the Israelites dedicated(CY) the temple of the Lord.

64 On that same day the king consecrated the middle part of the courtyard in front of the temple of the Lord, and there he offered burnt offerings, grain offerings and the fat(CZ) of the fellowship offerings, because the bronze altar(DA) that stood before the Lord was too small to hold the burnt offerings, the grain offerings and the fat of the fellowship offerings.(DB)

65 So Solomon observed the festival(DC) at that time, and all Israel with him—a vast assembly, people from Lebo Hamath(DD) to the Wadi of Egypt.(DE) They celebrated it before the Lord our God for seven days and seven days more, fourteen days in all. 66 On the following day he sent the people away. They blessed the king and then went home, joyful and glad in heart for all the good(DF) things the Lord had done for his servant David and his people Israel.