Соломон се моли за мудрост

3 Соломон се спријатељио с фараоном, царем Египта, оженивши се његовом ћерком. Довео ју је у Давидов град и тамо је остала док није довршио градњу свога двора, Дома Господњег, и зида око Јерусалима. ² Народ је, међутим, приносио жртве на узвишицама, јер у то време још није био саграђен Дом Господњем имену. ³ Соломон је волео Господа, следећи упутства свога оца Давида, само што је приносио жртве и ка̂д на узвишицама.

⁴ Цар оде у Гаваон да тамо принесе жртве, јер је тамо била главна узвишица. Соломон је принео хиљаду свеспалница на том жртвенику. ⁵ Господ се у Гаваону указао Соломону ноћу у сну. Бог рече: „Тражи шта желиш и ја ћу ти дати.“

⁶ Соломон рече: „Ти си исказао велику милост своме слузи, моме оцу Давиду, који је ходио пред тобом у верности, праведности и поштењу срца. Ти си му сачувао ову велику милост и дао му сина да седне на његов престо, како је то данас.

⁷ А сад, Господе, Боже мој, ти си поставио свога слугу за цара уместо мога оца Давида. Али ја сам још веома млад и не знам владати. ⁸ Слуга је твој усред твог народа, који си изабрао, великог народа који је толико бројан да се не да избројити. ⁹ Дај своме слузи послушно срце да може судити твоме народу, и да може просудити шта је добро а шта зло; јер ко може судити твоме народу који је тако велики?“

¹⁰ Господу је било мило што је Соломон то тражио. ¹¹ Бог му на то рече: „Пошто си тражио ово, а ниси тражио за себе ни дуг живот, ни богатство, ни живот својих непријатеља, него си тражио разум да просудиш шта је право, ¹² ево, учинићу по твојој речи. Дајем ти мудро срце и разум; таквог као што си ти није било пре тебе, а ни после тебе се неће појавити неко као што си ти. ¹³ Дајем ти и оно што ниси тражио: богатство и славу, тако да се нико од царева неће моћи мерити с тобом за свег твога века. ¹⁴ Ако будеш следио моје путеве и држао моје уредбе и заповеди као што је следио твој отац Давид, тада ћу продужити и твој живот.“

¹⁵ Соломон се пробудио, али био је то сан. Кад се вратио у Јерусалим, стао је пред Ковчег савеза Господњег и принео жртве свеспалнице и жртве мира. Затим је приредио гозбу за све своје слуге.

Соломонова мудра одлука

¹⁶ Потом су к цару дошле две жене, блуднице, и стале пред њега. ¹⁷ Једна од жена рече: „Молим те, мој господару. Ја и ова жена смо живеле у истој кући. Ја сам родила дете док је она била у кући. ¹⁸ Три дана након мог порода, родила је и ова жена. Биле смо саме; с нама није било никога у кући, само смо нас две жене биле у кући.

¹⁹ Али током ноћи умре син ове жене, јер је легла на њега. ²⁰ Устане она усред ноћи и узме мог сина који је био уз мене; а твоја је слушкиња спавала. Она га је узела у своје наручје, а свог мртвог сина је положила у моје наручје. ²¹ Пробудим се ујутро да подојим свог сина, а он мртав. Пошто је било јутро, ја га пажљиво погледам; видим, није то мој син кога сам родила.“

²² Али друга жена рече: „Не, мој син је жив, а твој син је мртав.“

На то прва рече: „Не, него је твој син мртав, а мој син је жив.“ Тако су говориле пред царом.

²³ Тада цар рече: „Једна каже: ’Мој син је онај живи, а твој син је мртав’, а друга каже: ’Не, него је твој син мртав, а мој је онај живи.’“

²⁴ Цар нареди: „Донесите ми мач.“ Они донесоше мач пред цара. ²⁵ Цар рече: „Пресеците живо дете на два дела, па дајте једну половину једној, а другу половину другој.“

²⁶ Међутим, жена чији је син био жив, испуњена сажаљењем према своме сину, рече: „Молим те, мој господару, дај јој живо дете, само га немој убити!“

А она друга рече: „Неће бити ни моје ни твоје; пресеци га!“

²⁷ Тада цар рече: „Дајте живо дете првој жени; не убијајте га. Она је његова мајка.“

²⁸ Кад је сав Израиљ чуо за пресуду коју је изрекао цар, имали су страхопоштовање за њега, јер су видели да је у њему Божија мудрост да дели правду.