Add parallel Print Page Options

Навотов виноград

21 После ових догађаја десило се ово: Навот Јизреелац имао је виноград у Јизреелу, близу палате самаријског цара Ахава.

Ахав рече Навоту: »Дај ми свој виноград да ми буде повртњак, пошто је тако близу моје палате. У замену ћу ти дати бољи виноград или, ако ти је драже, платићу ти колико вреди.«

Али Навот одговори: »Далеко било да теби дам наследство својих праотаца.«

На то Ахав уђе у своју палату смркнут и љут, јер му је Навот Јизреелац рекао: »Не дам ти наследство мојих праотаца«, па леже у постељу дурећи се и не хтеде да једе.

Његова жена Језавеља уђе к њему и упита га: »Што си се тако смркнуо? Што не једеш?«

Он јој одговори: »Зато што сам рекао Навоту Јизреелцу: ‚Продај ми свој виноград, или, ако ти је драже, даћу ти други виноград место њега,‘ а он рече: ‚Не дам ти свој виноград.‘«

Његова жена Језавеља му рече: »Зар се тако понаша цар Израела? Устани и једи и разведри се. Ја ћу ти дати виноград Навота Јизреелца.«

Тада она написа писма у Ахавово име, запечати их његовим печатом и посла старешинама и племићима који су живели у Навотовом граду. У писмима је стајало:

»Прогласите пост и посадите Навота на почасно место међу народом. 10 Преко пута њега посадите двојицу ништарија, па нека сведоче: ‚Проклињао си Бога и цара.‘ Тада га изведите и каменујте до смрти.«

11 Старешине и племићи који су живели у Навотовом граду учинише како им је Језавеља наредила у писмима која им је написала. 12 Прогласише пост и посадише Навота на почасно место међу народом. 13 Онда дођоше двојица ништарија и седоше преко пута њега, па су пред народом сведочили против њега говорећи: »Навот је проклињао Бога и цара.«

Тада га изведоше ван града и каменоваше га до смрти, 14 па поручише Језавељи: »Навот је каменован и умро је.«

15 Чим је Језавеља чула да је Навот каменован и да је умро, рече Ахаву: »Иди и узми себи онај виноград Навота Јизреелца који није хтео да ти прода. Навот више није жив – умро је.«

16 Када је Ахав чуо да је Навот мртав, оде да узме себи његов виноград.

17 Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: 18 »Спреми се и иди доле у сусрет израелском цару Ахаву, који влада у Самарији. Ено га у Навотовом винограду, у који је отишао да га узме за себе. 19 Реци му: ‚Овако каже ГОСПОД: Убио си човека и отео му посед.‘ Онда му реци: ‚Овако каже ГОСПОД: На истом месту где су пси полизали Навотову крв, пси ће полизати и твоју – да, твоју!‘«

20 Ахав рече Илији: »Нађе ли ме, непријатељу мој?«

»Нађох«, одврати Илија, »јер си се продао да би чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 21 ‚Ево, пустићу на тебе несрећу. Уништићу твоје потомке и истребити свако Ахавово мушко чељаде у Израелу – и роба и слободњака. 22 Учинићу с твојом владарском кућом као и са владарском кућом Јаровама сина Неватовог и владарском кућом Бааше сина Ахијиног, јер си ме разгневио и навео Израел на грех.‘ 23 А за Језавељу ГОСПОД каже: ‚Пси ће прождрети Језавељу код јизреелског зида.‘ 24 Пси ће појести оне Ахавове који умру у граду, а птице оне који умру у пољу.«

25 (Никада није било таквога као Ахав, који се продао да би по наговору своје жене Језавеље чинио оно што је зло у ГОСПОДЊИМ очима. 26 Чинио је велике грозоте идући за идолима, исто као Аморејци које је ГОСПОД истерао пред Израелцима.)

27 Када је Ахав чуо ове речи, раздре своју одећу, обуче се у кострет, па је постио. Спавао је у кострети и ишао унаоколо покуњен.

28 Тада реч ГОСПОДЊА дође Илији Тишбејцу: 29 »Јеси ли видео како се Ахав понизио преда мном? Зато што се тако понизио, нећу пустити несрећу на његову владарску кућу за његове владавине, већ ћу је пустити за владавине његовог сина.«