Add parallel Print Page Options

Самуилова смрт

25 Самуило умре, и сав Израел се окупи и ожали га. Сахранише га у његовој кући у Рами. А Давид оде доле у пустињу Паран.

Давид и Авигајил

У Маону је живео један човек који је имао имање у Кармелу. Био је веома богат: имао је три хиљаде оваца и хиљаду коза. Управо је стригао своје овце у Кармелу. Звао се Навал, а његова жена Авигајил. Она је била лепа и паметна жена, а њен муж, који је био из Калевовог братства, био је суров и зао човек.

Када је Давид чуо у пустињи да Навал стриже овце, посла десеторицу слугу, рекавши им: »Идите Навалу горе у Кармел и поздравите га у моје име. Реците му: ‚Живео дуго и у миру! Мир теби и твојим укућанима и свему што је твоје! Чујем да сада стрижеш овце. Када су твоји пастири били с нама, нисмо им учинили ништа нажао нити им је нешто нестало све време док су боравили у Кармелу. Питај своје слуге, и они ће ти то потврдити. Зато буди благонаклон према мојим слугама, јер долазимо у време весеља. Молим те, дај њима, својим слугама, и мени, свом сину Давиду, што год можеш.‘«

Када су Давидове слуге стигле, пренеше Навалу ову Давидову поруку, па причекаше.

10 »Ко је тај Давид?« рече Навал Давидовим слугама. »Ко је тај син Јесејев? Ових дана многе слуге беже од својих господара. 11 Зашто бих ја свој хлеб и воду и месо стоке коју сам заклао за своје стригаче дао људима који долазе ко зна одакле?«

12 На то се Давидове слуге окренуше и вратише. Када су стигли, пренеше Давиду сваку реч.

13 Тада Давид рече својим људима: »Нека свако припаше свој мач!«

И свако припаса свој мач, а и Давид припаса свој. Око четири стотине људи пође горе с Давидом, док их две стотине остаде код залиха.

14 Један од слугу рече Наваловој жени Авигајил: »Давид је послао гласнике из пустиње да нашем господару пренесу његове поздраве, а он се извикао на њих. 15 Ти људи су били веома добри према нама. Нису нам учинили ништа нажао нити нам је нешто нестало све време док смо били у пољу крај њих. 16 И дан и ноћ су нам били као бедем све док смо крај њих напасали стада. 17 Сада размисли и види шта можеш да учиниш, јер несрећа се спрема нашем господару и свим његовим укућанима, а наш господар је поган човек коме нико не може ништа да каже.«

18 Авигајил брзо узе две стотине хлебова, две мешине вина, пет спремљених оваца, пет сеи[a] прженог жита, сто гроздова сувог грожђа и две стотине колутова стишњених смокава, па све то натовари на магарце.

19 Онда рече својим слугама: »Ви пођите напред, а ја ћу за вама.«

Али свом мужу Навалу не рече ништа.

20 Док се јашући на магарцу спуштала у једну клисуру у планини, Давид и његови људи спуштали су се према њој, и она се сусрете с њима.

21 Давид је управо мислио: »Дакле, узалуд сам у пустињи пазио на све што тај човек има, да му ништа не нестане. А он ми враћа зло за добро. 22 Нека ме Бог најстроже казни ако до зоре оставим у животу иједнога од његове мушке чељади!«

23 Када је Авигајил угледала Давида, брзо сјаха с магарца и ничице му се поклони.

24 Пошто му је тако пала пред ноге, рече: »Господару, нека сва кривица падне само на мене. Молим те, дозволи да ја, твоја слушкиња, разговарам с тобом и саслушај ме. 25 Молим те, не обраћај пажњу на оног поганог Навала. Он је, баш као што му име и каже, безумник[b] и безумље га прати. Ја, твоја слушкиња, нисам видела слуге које си ти, господару, послао. 26 Пошто те је ГОСПОД сада одвратио од тога да пролијеш крв и да се светиш својом руком, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, нека сви твоји непријатељи и сви они који хоће да ти нанесу зло буду као Навал. 27 И нека се овај поклон који сам ти донела, господару, дâ слугама које те прате. 28 Молим те, опрости мој преступ, господару, јер ГОСПОД ће сигурно учврстити твоју породицу зато што бијеш ГОСПОДЊЕ битке и у свом животу ниси учинио никакво зло. 29 Ако те неко буде гонио да ти одузме живот, ГОСПОД, твој Бог, чврсто ће уплести твој живот у клупко живих, а живот твојих непријатеља избациће као из праћке. 30 Господару, када ГОСПОД учини за тебе све оно добро које ти је обећао и када те постави за владара над Израелом, 31 нећеш имати на савести тешки терет беспотребног крвопролића и освете коју си извршио својом руком. А када ти ГОСПОД подари успех, сети се мене, своје слушкиње.«

32 Давид рече Авигајил: »Благословен ГОСПОД, Бог Израелов, који те је данас послао мени у сусрет! 33 Благословена била због своје проницљивости и благословена била што си ме данас спречила да пролијем крв и да се осветим својом руком. 34 Али, тако ми живога ГОСПОДА, Бога Израеловог, који ме је спречио да ти нанесем зло, да ми ниси похитала у сусрет, до зоре ниједно Навалово мушко чељаде не би остало у животу.«

35 Онда Давид прими оно што му је она донела и рече: »Иди кући у миру. Саслушао сам те и услишио ти молбу.«

36 Када се Авигајил вратила Навалу, он је у кући одржавао гозбу попут царске. Био је добро расположен и веома пијан, па му она до зоре не рече ништа. 37 А ујутро, када се Навал отрезнио, његова жена му све исприча, на шта њега издаде срце и он се укочи као камен. 38 Десетак дана касније, ГОСПОД га удари, и он умре.

39 Чувши да је Навал умро, Давид рече: »Хвала ГОСПОДУ, који ме је подржао против Навала и осветио срамоту коју ми је он нанео. Спречио је мене, свога слугу, да учиним зло, а Навалово злодело свалио је на његову главу.«

Потом Давид посла поруку Авигајил тражећи од ње да му буде жена.

40 Његове слуге одоше у Кармел и рекоше Авигајил: »Давид нас је послао да те одведемо к њему да му будеш жена.«

41 Она се ничице поклони и рече: »Ја, твоја слушкиња, господару, спремна сам да ти служим и да перем ноге твојим слугама.«

42 Потом Авигајил брзо узјаха магарца и, у пратњи пет својих слушкиња, пође за Давидовим гласницима, и постаде му жена. 43 Давид је био ожењен и Ахиноам из Јизреела, па је тако имао две жене. 44 Саул је своју кћер Михал, Давидову жену, дао Палтију сину Лаишевом, који је био из Галима.

Footnotes

  1. 25,18 пет сеи Око 37 литара.
  2. 25,25 безумник Навал на хебрејском значи »безумник«, »будала«.

Самуилова смрт

25 Самуило је умро и сав се Израиљ окупио. Оплакали су га и сахранили у Рами, његовом дому. А Давид се дигне и сиђе у пустињу Фаран.

Мудрост Авигејина

Био неки човек у Маону који је имао газдинство у Кармилу. Човек је био веома богат; имао је три хиљаде оваца, и хиљаду коза. Баш у то време је стригао своје овце у Кармилу. Човек се звао Навал, а његова жена се звала Авигеја. Жена је била разборита и лепа, али је човек био тежак и зао; био је од рода Халевова.

Давид је у пустињи чуо да Навал стриже своје овце, па је послао десет момака и рекао им: „Идите у Кармил. Кад дођете к Навалу поздравите га у моје име. Реците: ’У здравље! Мир теби и твоме дому, и мир свему што имаш!

Чуо сам да стрижеш овце. Твоји пастири су боравили код нас, али ми им нисмо наудили, нити им је ишта нестало док су били у Кармилу. Питај своје момке па ће ти рећи. Стога покажи благонаклоност према мојим момцима, јер смо дошли у свечан дан. Дај, молим те, својим слугама и своме сину Давиду што ти се нађе при руци.’“

Давидови момци су дошли, и пренели Навалу све те речи у Давидово име, па су причекали.

10 Навал одговори Давидовим слугама: „Ко је Давид? Ко је син Јесејев? Много је данас слугу који се одмећу од својих господара. 11 Зар да узмем свој хлеб, своју воду и своју стоку, коју сам заклао за људе који ми стрижу овце, да бих то дао људима о којима не знам одакле су?“

12 Давидови момци се окрену и врате путем којим су дошли. Кад су се вратили пренели су Давиду све те речи. 13 Тада Давид рече својим људима: „Нека свако припаше свој мач!“ Давид је такође припасао свој мач. За Давидом је отишло око четири стотине људи, а две стотине их је остало код опреме.

14 Тада је један од момака јавио Авигеји, Наваловој жени: „Ево, Давид је из пустиње послао гласнике да пожеле благослов нашем господару, а он их је нагрдио. 15 Ти људи су били веома добри према нама; нису нам наудили, нити нам је ишта нестало за све време док смо били у пољу близу њих. 16 Они су нам били као бедем и ноћу и дању, све време док смо били с њима напасајући овце. 17 Ти сад прими на знање и види шта ћеш да радиш, јер је одређена пропаст нашем господару и свем његовом дому. А с њим нико не може разговарати, јер је ништарија.“

18 Авигеја брзо узме две стотине хлебова, две мешине вина, пет зготовљених оваца, пет мерица[a] прженог жита, стотину гроздова сувог грожђа и две стотине колача од смокава, и натовари их на магарце. 19 Онда је рекла својим слугама: „Пођите испред мене а ја ћу доћи за вама.“ Своме мужу Навалу није ништа рекла.

20 Док је јашући на магарцу силазила заклоњена планином, у сусрет су јој долазили Давид и његови људи, тако да се сусрела с њима. 21 Давид је говорио у себи: „Узалуд сам чувао овоме све што има у пустињи. Ништа од свега што има није нестало. Сада ми је вратио зло за добро. 22 Нека Господ учини тако Давидовим непријатељима и још више, ако Навалу до јутра оставим на животу и једно мушко од свега што има.“

23 Кад је Авигеја угледала Давида брзо је сјахала с магарца, па је пала ничице пред Давида и поклонила се до земље. 24 Бацивши се пред његове ноге рекла је: „Господару, нека кривица падне на мене! Дозволи својој слушкињи да ти се обрати! Послушај речи своје слушкиње! 25 Нека мој господар не обраћа пажњу на ону ништарију Навала; јер он је онакав какво му је име. Зове се ’Навал’[b], и безумље га прати. А твоја слушкиња није видела момке које је мој господар послао. 26 А сад, господару, живога ми Господа, и жив ми био ти, Господ те је спречио да починиш крвопролиће и да узмеш правду у своје руке. Нека прођу као Навал твоји непријатељи, и они који желе зло моме господару. 27 А овај дар што је донела твоја слушкиња своме господару, нека се да̂ момцима који прате мога господара.

28 Опрости преступ својој слушкињи! А Господ ће заиста учврстити твој дом, јер мој господар води Господње ратове. Зато нека се не нађе на теби зло за свега твога века. 29 Па ако ко и крене да те прогони, и ради ти о глави, живот мог господара биће чуван у ризници живота код Господа, Бога твога, а животе твојих непријатеља бациће као из праћке. 30 А кад Господ учини мом господару свако добро које ти је обећао и постави те за владара над Израиљем, 31 нека ово не терети твоју савест и тако постане камен спотицања моме господару да је безразложно пролио крв и да је узео правду у своје руке. А кад Господ искаже доброту моме господару, ти се онда сети своје слушкиње.“

32 Давид одговори Авигеји: „Нека је благословен Господ, Бог Израиљев, који те је послао данас да ме сретнеш. 33 Нека је благословена твоја разборитост и нека си благословена ти што си ме данас спречила да пролијем крв и узмем правду у своје руке. 34 Јер живога ми Господа, Бога Израиљевог, који ми није дао да ти учиним зло, да ниси пожурила да ме сретнеш, Навалу не би остало до зоре ниједно мушко!“

35 Давид је примио од ње оно што му је донела, па јој је рекао: „Врати се у миру својој кући. Ево, послушао сам те и услишио твоју молбу.“

36 Кад се Авигеја вратила Навалу, он је у својој кући имао гозбу достојну цара. Навал је био добре воље јер је био веома пијан. Зато му није ништа рекла до јутра. 37 Ујутру, кад се Навал отрезнио од вина, његова жена му исприча све што се догодило. Тада га издаде срце у грудима, и он оста непокретан као камен. 38 Десетак дана касније Господ удари Навала и он умре.

39 Кад је Давид чуо да је Навал умро, рекао је: „Нека је благословен Господ који се заузео за мене када ми је Навал нанео увреду; и он је спречио свога слугу да не учини зло. Господ је свалио Навалово зло на његову главу.“

Потом је Давид послао поруку Авигеји да ће је узети за жену. 40 Давидове слуге су дошле к Авигеји у Кармил и рекле: „Давид нас је послао к теби да те узме за жену.“

41 Авигеја је устала, поклонила се лицем до земље, и рекла: „Ево твоје слушкиње, која је спремна да служи и да пере ноге слугама свога господара.“ 42 Авигеја је брзо устала и узјахала магарца, а пет њених слушкиња ју је пратило. Тако је отишла за гласницима и постала његова жена. 43 Давид се оженио још и Ахиноамом из Језраела, па су му обе биле жене. 44 Наиме, Саул је своју ћерку Михалу, Давидову жену, дао Фалтију, сину Лаиса, из Галима.

Footnotes

  1. 25,18 Око 35 l.
  2. 25,25 Безумник.