Add parallel Print Page Options

Самуило помазује Давида за цара

16 ГОСПОД рече Самуилу: »Докле ћеш оплакивати Саула? Ја сам га одбацио као цара Израела. Него, напуни рог уљем и хајде на пут. Шаљем те Јесеју из Витлејема. Изабрао сам једног од његових синова за цара.«

Али Самуило рече: »Како да идем? Саул ће то сазнати и убити ме!«

ГОСПОД рече: »Поведи са собом једну јуницу и реци: ‚Дошао сам да принесем жртву ГОСПОДУ.‘ Позови Јесеја на приношење жртве, а ја ћу ти показати шта да радиш. Помазаћеш ми онога за кога ти кажем.«

И Самуило учини онако како је ГОСПОД рекао.

Када је стигао у Витлејем, градске старешине задрхташе од страха када су га среле, па га упиташе: »Долазиш ли у миру?«

»Да, у миру«, одговори Самуило. »Дошао сам да ГОСПОДУ принесем жртву. Освештајте се, па дођите са мном на приношење жртве.«

Потом освешта Јесеја и његове синове и позва их на приношење жртве.

Када су ови стигли, Самуило запази Елиава и помисли: »Сигурно је он помазаник ГОСПОДЊИ.«

Али ГОСПОД рече Самуилу: »Нека те не заварава његов стас или висина, јер њега сам одбацио. ГОСПОД не гледа оно што гледа човек. Човек гледа спољашњост, а ГОСПОД гледа у срце.«

Јесеј тада позва Авинадава и доведе га пред Самуила.

Али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

Јесеј потом доведе Шаму, али Самуило рече: »ГОСПОД није одабрао ни овога.«

10 Јесеј тако доведе седам својих синова пред Самуила, али Самуило му рече: »ГОСПОД није одабрао ниједнога од њих.«

11 Онда упита Јесеја: »Јесу ли ти ово сви синови које имаш?«

»Има још само најмлађи«, одговори Јесеј, »али он чува овце.«

На то Самуило рече: »Пошаљи по њега, а ми нећемо седати за трпезу док он не стигне.«

12 И Јесеј посла да га доведу. Био је то румен момак, лепих очију и лепе спољашњости.

Тада ГОСПОД рече: »Устани и помажи га – он је тај.«

13 Самуило узе рог с уљем и помаза Давида пред његовом браћом. Дух ГОСПОДЊИ сиђе на Давида, па је од тога дана стално био с њим.

Потом се Самуило спреми и оде у Раму.

Давид код Саула

14 А Дух ГОСПОДЊИ оставио је Саула, па је овога мучио зао дух кога је ГОСПОД послао.

15 Саулови службеници му рекоше: »Мучи те зао дух кога је послао Бог. 16 Заповеди, господару, па ћемо ми, твоје слуге, да потражимо некога ко уме да свира лиру. Он ће ти свирати када на тебе сиђе зао дух од Бога, па ће ти бити боље.«

17 Саул рече својим службеницима: »Нађите некога ко лепо свира и доведите ми га.«

18 Један од дворана одговори: »Ја сам видео једног од синова Јесеја из Витлејема који уме да свира лиру. Он је врстан ратник и војник, добар говорник, лепо изгледа и ГОСПОД је с њим.«

19 Тако Саул посла гласнике Јесеју с поруком: »Пошаљи ми свог сина Давида, онога који чува овце.«

20 Јесеј узе магарца натовареног хлебом, мешину вина и једно јаре, па их са својим сином Давидом посла Саулу. 21 Тако Давид дође Саулу и ступи у његову службу. Саул веома заволе Давида, па га узе за штитоношу.

22 Саул поручи Јесеју: »Пусти Давида да остане у мојој служби, јер сам задовољан њиме.«

23 Кад год би онај дух послан од Бога силазио на Саула, Давид би узимао лиру и свирао. То би доносило олакшање Саулу – бивало би му боље и зао дух би одлазио од њега.

Давидово помазање

16 Господ рече Самуилу: „Докле ћеш жалити за Саулом кад сам га ја одбацио као цара над Израиљем? Напуни уљем свој рог и пођи; шаљем те к Јесеју у Витлејем, јер сам изабрао за цара једног од његових синова.“

Самуило упита: „Како да идем? Саул ће ме убити ако чује.“

Господ рече: „Поведи са собом једну јуницу, па реци: ’Дошао сам да принесем Господу жртву.’ Затим позови Јесеја на жртву, а ја ћу ти обзнанити шта даље да чиниш. Помазаћеш ми онога кога ти покажем.“

Самуило је учинио што му је Господ рекао, па је отишао у Витлејем. Дрхтећи од страха градске старешине су му пошле у сусрет. Упитали су га: „Долазиш ли у миру?“

Он одговори: „Да, у миру. Дошао сам да принесем жртву Господу. Зато се посветите и дођите са мном на приношење жртве.“ Посветио је и Јесеја и његове синове и позвао их на приношење жртве.

Кад су дошли, Самуило је видео Елијава и помислио: „Јамачно пред Господом стоји његов помазаник!“

Али Господ рече Самуилу: „Не гледај на његов изглед и на висину његовог раста, јер сам га одбацио. Господ не гледа као што човек гледа. Човек гледа на спољашњост, а Господ гледа на срце.“

Јесеј позва Авинадава и доведе га пред Самуила, а он рече: „Господ није изабрао ни овога.“ Јесеј је, затим, довео Шаму, али Самуило рече: „Ни овога Господ није изабрао.“ 10 Јесеј је довео свих седам синова пред Самуила, али Самуило рече Јесеју: „Господ није изабрао ни једног од ових.“ 11 Самуило упита Јесеја: „Јесу ли то сви младићи?“

Јесеј одговори: „Остао је још најмлађи. Ено га, чува овце.“

Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по њега, јер нећемо седати за сто док он не дође.“

12 Јесеј посла по њега и доведе га. Момак је био румених образа, лепих очију и лепог изгледа.

Господ рече: „Устани и помажи га: то је тај!“

13 Самуило је узео рог с уљем и помазао га усред његове браће. Дух Господњи је обузео Давида од тог дана. Затим је Самуило устао и вратио се у Раму.

Давид постаје Саулов слуга

14 Дух Господњи је одступио од Саула, а један зао дух послан од Господа је почео да га спопада.

15 Саулове слуге су му рекле: „Види, спопада те зли дух послан од Господа. 16 Нек наш господар дозволи својим слугама да потраже човека који уме да свира лиру. Кад год зли дух од Господа навали на тебе, он ће засвирати на њој, па ће ти бити боље.“

17 Саул рече својим слугама: „Идите и потражите човека који уме добро да свира и доведите га к мени.“

18 Један од слугу рече: „Ево, видео сам сина Јесеја из Витлејема. Он уме да свира, храбар је јунак и ратник, разборит је у говору и наочит, и Господ је с њим.“

19 Саул посла гласнике Јесеју и поручи: „Пошаљи ми свога сина Давида који је код стада.“ 20 Јесеј је узео једног магарца и ставио на њега хлеба, мешину вина и једно јаре, па је то послао Саулу по Давиду.

21 Тако је Давид дошао к Саулу и ступио у његову службу. Саул га је веома заволео, те је Давид постао његов штитоноша. 22 Затим је Саул поручио Јесеју: „Нека Давид остане код мене јер је стекао моју наклоност.“

23 И кад год би зли дух спопао Саула, Давид би узимао лиру и свирао. Тада би се Саул смирио и било би му боље.

Samuel Anoints David

16 The Lord said to Samuel, “How long will you mourn(A) for Saul, since I have rejected(B) him as king over Israel? Fill your horn with oil(C) and be on your way; I am sending you to Jesse(D) of Bethlehem. I have chosen(E) one of his sons to be king.”

But Samuel said, “How can I go? If Saul hears about it, he will kill me.”

The Lord said, “Take a heifer with you and say, ‘I have come to sacrifice to the Lord.’ Invite Jesse to the sacrifice, and I will show(F) you what to do. You are to anoint(G) for me the one I indicate.”

Samuel did what the Lord said. When he arrived at Bethlehem,(H) the elders of the town trembled(I) when they met him. They asked, “Do you come in peace?(J)

Samuel replied, “Yes, in peace; I have come to sacrifice to the Lord. Consecrate(K) yourselves and come to the sacrifice with me.” Then he consecrated Jesse and his sons and invited them to the sacrifice.

When they arrived, Samuel saw Eliab(L) and thought, “Surely the Lord’s anointed stands here before the Lord.”

But the Lord said to Samuel, “Do not consider his appearance or his height, for I have rejected him. The Lord does not look at the things people look at. People look at the outward appearance,(M) but the Lord looks at the heart.”(N)

Then Jesse called Abinadab(O) and had him pass in front of Samuel. But Samuel said, “The Lord has not chosen this one either.” Jesse then had Shammah(P) pass by, but Samuel said, “Nor has the Lord chosen this one.” 10 Jesse had seven of his sons pass before Samuel, but Samuel said to him, “The Lord has not chosen these.” 11 So he asked Jesse, “Are these all(Q) the sons you have?”

“There is still the youngest,” Jesse answered. “He is tending the sheep.”(R)

Samuel said, “Send for him; we will not sit down until he arrives.”

12 So he(S) sent for him and had him brought in. He was glowing with health and had a fine appearance and handsome(T) features.

Then the Lord said, “Rise and anoint him; this is the one.”

13 So Samuel took the horn of oil and anointed(U) him in the presence of his brothers, and from that day on the Spirit of the Lord(V) came powerfully upon David.(W) Samuel then went to Ramah.

David in Saul’s Service

14 Now the Spirit of the Lord had departed(X) from Saul, and an evil[a] spirit(Y) from the Lord tormented him.(Z)

15 Saul’s attendants said to him, “See, an evil spirit from God is tormenting you. 16 Let our lord command his servants here to search for someone who can play the lyre.(AA) He will play when the evil spirit from God comes on you, and you will feel better.”

17 So Saul said to his attendants, “Find someone who plays well and bring him to me.”

18 One of the servants answered, “I have seen a son of Jesse(AB) of Bethlehem who knows how to play the lyre. He is a brave man and a warrior.(AC) He speaks well and is a fine-looking man. And the Lord is with(AD) him.”

19 Then Saul sent messengers to Jesse and said, “Send me your son David, who is with the sheep.(AE) 20 So Jesse took a donkey loaded with bread,(AF) a skin of wine and a young goat and sent them with his son David to Saul.

21 David came to Saul and entered his service.(AG) Saul liked him very much, and David became one of his armor-bearers. 22 Then Saul sent word to Jesse, saying, “Allow David to remain in my service, for I am pleased with him.”

23 Whenever the spirit from God came on Saul, David would take up his lyre and play. Then relief would come to Saul; he would feel better, and the evil spirit(AH) would leave him.

Footnotes

  1. 1 Samuel 16:14 Or and a harmful; similarly in verses 15, 16 and 23