1 Самуило 14
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
14 Једног дана Јонатан син Саулов рече слузи који му је био штитоноша: »Хајдемо преко до филистејске предстраже.«
Али о томе не обавести свога оца.
2 Саул је седео на крају Гиве, под наровим дрветом у Мигрону. С њим је било око шест стотина војника 3 и Ахија, који је носио наплећак. Он је био син Ихаводовог брата Ахитува сина Пинхасовог и унук Елија, ГОСПОДЊЕГ свештеника у Шилу. Нико од војске није приметио да Јонатана нема.
4 Са сваке стране превоја којим је Јонатан намеравао да прође до филистејске предстраже дизала се литица – једна се звала Боцец, а друга Сене. 5 Северна литица је била ближа Михмасу, а јужна Геви.
6 Јонатан рече штитоноши: »Хајдемо преко до предстраже оних необрезаних. Можда ће нам ГОСПОД помоћи. ГОСПОДА ништа не спречава да дâ победу, било нас много или мало.«
7 А штитоноша одврати: »Уради како год хоћеш. Уз тебе сам свим срцем.«
8 »Добро«, рече Јонатан. »Прећи ћемо до њих и пустити их да нас виде. 9 Ако нам кажу: ‚Чекајте да ми дођемо к вама‘, остаћемо где смо и нећемо ићи горе к њима. 10 Али ако кажу: ‚Дођите горе к нама‘, онда ћемо се попети, јер ће нам то бити знак да нам их је ГОСПОД предао у руке.«
11 Тако се обојица показаше филистејској предстражи.
»Гледајте!« повикаше Филистејци. »Јевреји излазе из рупа у којима су се крили!«
12 Војници из предстраже довикнуше Јонатану и његовом штитоноши: »Дођите горе к нама, да вам нешто покажемо!«
На то Јонатан рече свом штитоноши: »Пењи се за мном. ГОСПОД их је предао у руке Израелу.«
13 Јонатан се успуза горе на рукама и ногама, а за њим и штитоноша. Јонатан је обарао Филистејце пред собом, а штитоноша их убијао иза њега. 14 У том првом окршају Јонатан и његов штитоноша убише двадесетак људи на простору од око пола јутра. 15 Страх обузе све у филистејском табору и ван њега, сву војску и пљачкашке чете, и земља се затресе. Био је то страх послан од Бога.
16 Саулови осматрачи у Гиви Венијаминовој видеше како филистејска војска у пометњи трчи на све стране.
17 На то Саул рече војсци која је била с њим: »Извршите смотру и видите ко је отишао од нас.«
Када су извршили смотру, видеше да нема Јонатана и његовог штитоноше.
18 Тада Саул рече Ахији: »Донеси наплећак!« – пошто је Ахија у то време носио наплећак пред Израелцима[a].
19 Док је Саул разговарао са свештеником, граја у филистејском табору бивала је све већа, па Саул рече свештенику: »Немој![b]«
20 Онда се Саул и сва војска с њим окупише и кренуше у бој. Филистејце затекоше у великој пометњи где потежу мачеве један на другог. 21 А они Јевреји који су одраније били с Филистејцима и били горе у њиховом табору, пређоше на страну Израелаца који су били са Саулом и Јонатаном. 22 Када су сви Израелци који су се били посакривали у Ефремовом горју чули да Филистејци беже, појурише за њима у бој.
23 Тако је ГОСПОД тога дана дао победу Израелцима, а битка се пренела до иза Бет-Авена.
Јонатан крши Саулову забрану
24 Израелци се тога дана онеспокојише, пошто је Саул заклео војску говорећи: »Проклет био ко буде јео пре вечери, пре него што се осветим својим непријатељима!«
Тако нико од војске ништа не окуси.
25 Сва војска уђе у неку шуму, а оно – на земљи мед! 26 Када су зашли дубље у шуму, видеше како мед цури, али нико се не усуди да га једе, јер су се плашили заклетве.
27 Али Јонатан није чуо да је његов отац заклетвом обавезао војску. Он пружи штап који је држао у руци и умочи га у медно саће. Када је узео да једе мед, очи му засјаше.
28 Тада му један од војника рече: »Твој отац је обавезао војску строгом заклетвом рекавши: ‚Проклет био ко данас буде јео!‘ Зато је војска изнемогла.«
29 А Јонатан рече: »Мој отац је земљу увалио у невољу. Гледајте како су ми очи засјале кад сам окусио само мало овог меда. 30 Шта би тек било да се војска најела од плена који је нашла код непријатеља? Зар покољ Филистејаца не би био још већи?«
31 А тог дана је војска убијала Филистејце од Михмаса до Ајалона и била исцрпљена. 32 Стога се војска баци на плен, па узе овце, говеда и телад, закла их на голој земљи и поједе заједно с крвљу.
33 То јавише Саулу говорећи: »Ено војска чини грех против ГОСПОДА једући месо с крвљу!«
»Прекршили сте савез!« рече он. »Сместа ми овамо доваљајте један велик камен!« 34 А онда рече: »Идите међу војску и кажите: ‚Нека ми сваки од вас доведе свога вола или овцу, па ћете их клати овде и јести, а нећете грешити против ГОСПОДА једући месо у коме је још крв.‘«
Тако те ноћи свако онамо доведе свога вола и закла га. 35 Тада Саул подиже свој први жртвеник ГОСПОДУ.
36 Саул рече: »Хајдемо ноћас доле за Филистејцима, да их пљачкамо до зоре, и хајде да не оставимо ниједнога у животу.«
А они одговорише: »Учини како мислиш да је најбоље.«
Али свештеник рече: »Хајде да овде упитамо Бога за савет.«
37 Тако Саул упита Бога: »Да ли да идем доле за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израелу?«
Али Бог му не одговори тога дана.
38 Зато Саул рече: »Дођите овамо, сви заповедници војске, и сазнајте који грех је данас почињен. 39 Јер, тако ми ГОСПОДА живога, који спасава Израел, таман да га је починио мој син Јонатан, мора да умре!«
Али нико од војске не рече ништа.
40 Тада Саул рече свим Израелцима: »Станите тамо, а ја и мој син Јонатан стаћемо овде.«
»Учини како мислиш да је најбоље«, одврати војска.
41 Саул се онда овако помоли ГОСПОДУ, Богу Израеловом: »ГОСПОДЕ, зашто данас ниси одговорио мени, своме слузи? ГОСПОДЕ, Боже Израелов, ако сам крив ја, или мој син Јонатан, одговори Уримом, а ако су криви Израелци, одговори Тумимом.«[c]
Коцка паде на Јонатана и Саула, а војска се показа недужна.
42 На то Саул рече: »Одлучи коцком између мене и мога сина Јонатана.«
И коцка паде на Јонатана.
43 Тада Саул упита Јонатана: »Кажи ми шта си учинио.«
»Само сам окусио мало меда с врха штапа који ми је био у руци«, рече Јонатан. »Зар сада зато треба да умрем?«
44 А Саул рече: »Нека ме Бог најстроже казни ако не умреш, Јонатане!«
45 Али војска рече Саулу: »Зар да умре Јонатан – он који је извојевао ову велику победу за Израел? Далеко било! Тако нам ГОСПОДА живога, не сме му пасти ни длака с главе, јер је он то данас учинио с Божијом помоћи!«
Тако војска спасе Јонатана од смрти.
46 Саул тада престаде да гони Филистејце, а они се повукоше у своју земљу.
47 Када је Саул преузео царску власт над Израелом, ратовао је против свих непријатеља унаоколо: Моава, Амонаца, Едома, царева Цове и Филистејаца. На кога год је кренуо, побеђивао је. 48 Храбро се борио и поразио Амалечане, избавивши Израелце из руку оних који су их пљачкали.
Саулова породица
49 Саулови синови били су Јонатан, Јишви и Малки-Шуа. Старија кћи му се звала Мерав, а млађа Михал. 50 Жена му се звала Ахиноам кћи Ахимаацова.
Главни заповедник његове војске звао се Авнер син Неров, а Нер је био Саулов стриц. 51 Саулов отац Кис и Авнеров отац Нер били су Авиелови синови.
52 Све време Саулове владавине трајао је жесток рат с Филистејцима, и кад год би Саул запазио неког способног или храброг човека, узимао би га у службу.
Footnotes
- 14,18 Донеси … Израелцима Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у хебрејском тексту стоји: »Донеси Божији ковчег!« У то време је Ковчег био код Израелаца.
- 14,19 Немој Дословно: Повуци руку.
- 14,41 ГОСПОДЕ … Тумимом Овако стоји у старогрчком преводу Септуагинти, док у хебрејском тексту стоји само: »Дај прави одговор.«
1 Књига Самуилова 14
New Serbian Translation
Јонатанов подвиг
14 Једног дана, Саулов син Јонатан рече своме слузи, који је носио његово оружје: „Хајде да пређемо до филистејског војног табора на другој страни.“ Свога оца није обавестио о томе.
2 Саул је боравио у околини Гаваје, испод наровог дрвета, код Мигрона. С њим је било око шест стотина људи. 3 Ефод[a] је у то време носио Ахија, син Ахитува, брата Ихавода, сина Финеса, сина Илија, свештеника Господњег у Силому. Народ није знао да је Јонатан отишао.
4 А кланац, који је Јонатан гледао да пређе како би дошао до филистејског војног табора, налазио се између две стрме литице. Једна се звала Восес а друга Сене. 5 Једна је литица стајала на северу, насупрот Михмаса, а друга, на југу, насупрот Гаваје.
6 Јонатан рече своме слузи који му је носио оружје: „Хајде да пређемо ка војном табору оних необрезаних. Можда ће Господ учинити нешто за нас, јер ништа не спречава Господа да избави, било много људи или мало.“
7 Његов штитоноша му одговори: „Чини што год ти је у срцу. Моје је срце једно с твојим.“
8 Јонатан рече: „Ево, прећи ћемо к тим људима, па ћемо им се показати. 9 Ако нам кажу: ’Стојте док не дођемо до вас’, остаћемо где јесмо, и нећемо се пењати к њима. 10 А ако нам кажу: ’Успните се к нама’, онда ћемо се успети, јер их је Господ предао у наше руке. То ће нам бити знак.“
11 Кад су се њих двојица показала филистејском војном табору, Филистејци рекоше: „Гле, Јевреји излазе из рупа у које су се посакривали!“ 12 Људи из војног табора рекоше Јонатану и његовом штитоноши: „Попните се к нама да вас научимо чему.“
Јонатан рече своме штитоноши: „Пењи се за мном, јер их је Господ предао у Израиљеве руке!“
13 Јонатан се пењао служећи се рукама и ногама, а његов штитоноша за њим. Филистејци су падали пред Јонатаном, а његов штитоноша их је убијао за њим. 14 То је био први напад када су Јонатан и његов штитоноша побили двадесетак људи на пољу од око пола јутра.
Пораз Филистејаца
15 Тада је страх обузео табор на пољу; страва је спопала сав народ у војном табору и чету пљачкаша. Земља се потресла, те је завладала пометња од Бога.
16 Саулови осматрачи из Гаваје Венијаминове су видели да се војска распршила на све стране. 17 Тада Саул рече народу с њим: „Постројте се и видите ко је отишао од нас.“ Кад су се постројили, није било Јонатана и његовог штитоноше.
18 Саул рече Ахији: „Донеси Ковчег Господњи.“ Наиме, Ковчег Господњи је тог дана био с народом израиљским. 19 Док је Саул разговарао са свештеником, метеж у филистејском табору бивао је све већи. Саул рече свештенику: „Повуци руку!“
20 Саул и сав народ с њим кликнуше и ступише у бој. А тамо, Филистејци окренули мачеве једни на друге. Пометња је била веома велика. 21 Па и они Јевреји који су раније били на страни Филистејаца, и који су отишли у њихов табор, окренули су се од њих и придружили се Израиљцима, који су били са Саулом и Јонатаном. 22 Кад су сви они Израиљци што су се посакривали у Јефремовој гори чули да су се Филистејци дали у бег, нагрнули су за њима у бој.
23 Тог је дана Господ избавио Израиља, а битка се раширила све до преко Вет-Авена.
Саулова неразумна заклетва
24 Израиљци су били исцрпљени тог дана, јер је Саул заклео народ рекавши: „Проклет био човек који окуси хране до увече, док се не осветим својим непријатељима!“ Тако сав народ није окусио хране.
25 Кад је народ дошао у шуму, било је пчелињег саћа на површини земље. 26 Ступивши у шуму, народ је видео да мед тече, али нико није принео руку устима, јер се народ плашио заклетве. 27 Јонатан није чуо кад је његов отац заклео народ, па је принео врх штапа који му је био у руци и замочио га у саће, а затим принео руку устима; очи су му се одмах засветлеле.
28 Један човек му рече: „Твој је отац строго заклео народ рекавши: ’Нека је проклет човек који окуси хране данас.’ А народ је био изморен.“
29 Јонатан му одговори: „Мој отац гура земљу у пропаст. Погледајте како су ми се очи засветлеле чим сам окусио мало овог меда. 30 Да је народ слободно јео од плена који је затекао код својих непријатеља, не би ли пораз Филистејаца био још већи?“
31 Тог су дана тукли Филистејце од Михмаса до Ајалона, па се народ веома изморио. 32 Тада се народ бацио на плен. Нахватали су ситну стоку, говеда и телад, клали их на земљи, и јели их с крвљу. 33 То су јавили Саулу: „Ено, народ греши против Господа једући месо с крвљу.“
Саул рече: „Изневерили сте се Господу. Доваљајте ми овамо велики камен.“ 34 Затим је рекао: „Разиђите се међу народ и реците им: ’Нека ми свако доведе свога вола или овцу. Овде ћете их клати и јести. Немојте грешити против Господа једући крв.’“
Те ноћи му је свако од народа довео свога вола, па су тамо клали и јели.
35 Тада је Саул саградио жртвеник Господу. То је био први жртвеник који је саградио Господу.
36 Саул рече: „Сиђимо ноћас у потеру за Филистејцима, да их оробимо док не сване јутро. Нећемо поштедети ни једног од њих.“
Они му одговорише: „Ради што ти се чини добро.“
Свештеник му рече: „Приступимо Богу.“
37 Саул је питао Бога: „Да се спустим у потеру за Филистејцима? Хоћеш ли их предати у руке Израиљу?“ Али онога дана му није одговорио.
38 Тада Саул рече: „Приступите овамо сви народни главари! Дознајте и видите како је овај данашњи грех био почињен! 39 Јер тако ми живога Господа, који избавља Израиља, ако се кривица нађе и на мом сину Јонатану, биће свакако погубљен!“ Али нико му из свега народа није одговорио.
40 Саул рече целом Израиљу: „Ви станите на једну страну, а ја и мој син Јонатан стаћемо на другу страну.“
Народ одговори Саулу: „Ради што ти се чини добро.“
41 Тада се Саул обратио Господу: „Боже Израиљев, покажи по правди!“ Жреб је пао на Јонатана и Саула, а народ је изашао невин.
42 Саул рече: „Баците жреб између мене и мога сина Јонатана!“ Жреб паде на Јонатана.
43 Саул рече Јонатану: „Реци ми шта си урадио.“
Јонатан му исприча: „Ја сам само окусио мало меда крајем штапа који ми је био у руци. Ево ме, спреман сам да умрем.“
44 Саул рече: „Нека ми тако учини Господ, и још више, ако данас заиста не умреш, Јонатане!“
45 Тада је народ рекао Саулу: „Зар да умре Јонатан који је учинио ово велико избављење у Израиљу? Далеко било! Тако жив био Господ, ниједна влас неће пасти с његове главе на земљу, јер он је данас учинио ово дело уз Божију помоћ!“ Тако је народ избавио Јонатана, те није погинуо.
46 Саул је престао да гони Филистејце, а Филистејци су се вратили у своја места.
47 Кад је Саул учврстио царевање над Израиљем, заратио је против свих својих непријатеља унаоколо: против Моава, против потомака Амонових, против Едома, против царева совских, и против Филистејаца. Где год би се окренуо, побеђивао би. 48 Одликовао се јунаштвом; поразио је Амаличане, и избавио Израиља из руку оних који су га пљачкали.
Саулова породица
49 Саулови синови су били: Јонатан, Јесвија, и Малхи-Сув, а његове две ћерке звале су се: старија Мерава, а млађа Михала. 50 Саулова жена звала се Ахиноама, ћерка Ахимасова, а заповедник његове војске звао се Авенир, син Нера, Сауловог стрица. 51 А Кис, Саулов отац, и Нер, Авениров отац, били су синови Авилови.
52 Љути се рат водио са Филистејцима током свег Сауловог века. А када би Саул видео којег одважног човека или врсног ратника, узимао би га у своју службу.
Footnotes
- 14,3 Ефод је био предмет који се користио за сазнавање Божије воље. На другим местима означава део свештеничке одеће.
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.