Самуило помазује Саула

10 Тада Самуило извади посудицу с уљем, па је изли на Саулову главу, пољуби га и рече: »ГОСПОД те је помазао за владара над својим народом Израелом. Владаћеш над ГОСПОДЊИМ народом и избавити га из руку његових непријатеља око њега. А ово ће ти бити знак да те је ГОСПОД помазао за владара над својим поседом^[a]: ² Када данас одеш од мене, наићи ћеш на два човека близу Рахиљиног гроба, у Целцаху, на граници Венијамина. Они ће ти рећи: ‚Пронађене су магарице које си кренуо да тражиш. Твој отац је престао да мисли на њих, а забринуо се за тебе и пита: »Шта ми је са сином?«‘ ³ А када одатле пођеш даље и стигнеш до великог дрвета Тавора, срешћеш три човека која иду к Богу горе у Бетел. Један ће носити три јарета, други три хлеба, а трећи мешину вина. ⁴ Они ће те поздравити и понудити ти два хлеба, која ћеш узети. ⁵ Затим ћеш поћи у Гиву Божију, у којој је филистејска предстража. Док будеш прилазио граду, срешћеш се с поворком пророкâ који се спуштају са узвишице и свирају лире, даире, фруле и харфе и пророкују. ⁶ Тада ће Дух ГОСПОДЊИ сићи на тебе, па ћеш и ти с њима пророковати и преобразити се у другог човека. ⁷ А након што се испуне сви ови знаци, чини што год нађеш за сходно, јер Бог је с тобом. ⁸ Иди преда мном доле у Гилгал, а ја ћу доћи к теби да принесем жртве паљенице и жртве за заједништво. Седам дана чекај док не дођем к теби и кажем ти шта да чиниш.«

Саул одређен за цара

⁹ Чим се Саул окренуо да оде од Самуила, Бог му промени нарав. Сви они знаци се испунише оног истог дана. ¹⁰ Када су стигли у Гиву, у сусрет му дође поворка пророкâ. Дух Божији сиђе на њега и он поче да пророкује с њима.

¹¹ Видевши га како пророкује с пророцима, сви који су га одраније познавали упиташе један другог: »Шта се то догодило с Кисовим сином? Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹² А један од мештана одврати: »А ко је њихов отац?«

Тако је настала изрека: »Зар је и Саул један од пророкâ?«

¹³ Када је престао да пророкује, Саул оде на узвишицу.

¹⁴ Саулов стриц упита њега и његовог слугу: »Куда сте то ишли?«

»Да тражимо магарице«, одговори Саул. »Али кад смо видели да их нема, отишли смо Самуилу.«

¹⁵ Тада Саулов стриц рече: »Испричај ми шта ти је Самуило рекао.«

¹⁶ А Саул му одговори: »Рекао нам је да су магарице нађене.«

Али му не исприча за царску власт о којој је Самуило говорио.

¹⁷ Самуило сазва израелски народ пред ГОСПОДА у Мицпу, ¹⁸ па им рече: »Овако каже ГОСПОД, Бог Израелов: ‚Ја сам Израел извео из Египта и избавио вас из руку Египћана и из руку свих царстава која су вас угњетавала. ¹⁹ Али ви сте сада одбацили свога Бога, који вас спасава од свих несрећа и невоља. Рекли сте: »Не, постави над нама цара!« Зато се сада постројте пред ГОСПОДОМ по својим племенима и братствима.‘«

²⁰ Онда Самуило нареди да приступе сва Израелова племена, и би изабрано Венијаминово племе. ²¹ Потом нареди да приступи Венијаминово племе по својим братствима, и би изабрано Матријево братство, а из њега Саул син Кисов. Али када су га потражили, нису могли да га нађу.

²² Стога упиташе ГОСПОДА: »Да ли је тај дошао овамо?«

А ГОСПОД одговори: »Ено се крије међу залихама.«

²³ Они отрчаше и изведоше га оданде, и он стаде међу народ, за главу виши од свих осталих.

²⁴ Тада Самуило рече народу: »Видите ли човека кога је ГОСПОД изабрао? Нема му равна у целом народу!«

А народ повика: »Живео цар!«

²⁵ Самуило објасни народу права и дужности цара, па их записа на свитак, који положи пред ГОСПОДА^[b]. Потом посла сав народ кући.

²⁶ И Саул оде кући, у Гиву, а с њим пођоше и неки врсни људи чије је срце Бог дотакао.

²⁷ Али неки погани људи рекоше: »Како нас овај може спасти?«

И пошто су га презирали, не донеше му никакве дарове. А Саул им то оћута.