Јосифова браћа се враћају у Египат с Венијамином

43 Владала је жестока глад у земљи. ² Кад су појели жито које су донели из Египта, рече им њихов отац: „Идите и купите нам мало жита.“

³ Јуда му на то рече: „Онај човек нас је изричито упозорио: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде с вама.’ ⁴ Ако си спреман да пошаљеш нашег брата с нама, ми ћемо сићи и купићемо ти хране. ⁵ А ако нећеш да га пошаљеш, ни ми нећемо ићи, јер нам је онај човек рекао: ’Не излазите ми на очи ако ваш брат не буде са вама.’“

⁶ Израиљ им рече: „Зашто сте ми нанели бол рекавши том човеку да имате још једног брата?“

⁷ Они му одговорише: „Тај човек нас је помно испитивао о нама и о нашој породици. Питао је: ’Да ли вам је отац још увек жив? Имате ли још којег брата?’ Ми смо му одговорили на питања. Како смо могли знати да ће рећи: ’Доведите свога брата’?“

⁸ Тада Јуда рече своме оцу, Израиљу: „Пошаљи дечака са мном, па да се спремимо и идемо, да останемо на животу и не помремо – ни ми, ни ти, ни наша деца. ⁹ Ја јамчим за њега; мене сматрај одговорним за њега. Ако га не вратим теби и не поставим га пред тебе, нека сам ти крив до века. ¹⁰ Да нисмо толико оклевали, до сад бисмо се већ два пута вратили.“

¹¹ Њихов отац, Израиљ, им рече: „Кад је тако, нека буде. Али, учините ово: понесите у своје торбе најбоље производе земље па однесите на дар оном човеку: мало мелема, мало меда и зачина, те нешто смирне, пистације и бадема. ¹² Са собом понесите и двоструко више новца, јер морате вратити новац који је стављен одозго у ваше вреће. Можда је била грешка. ¹³ Поведите и свога брата, па се спремите и вратите се оном човеку. ¹⁴ Нека Бог Свемоћни учини да вам се онај човек смилује, те вам пусти и другог брата и Венијамина. А ако треба да останем без деце, нека останем.“

¹⁵ Тако они узму дар и двоструко више новца, те поведу Венијамина. Онда се спреме и оду у Египат, па ступе пред Јосифа. ¹⁶ Кад их је Јосиф видео са Венијамином, рекао је управитељу свога дома: „Одведи ове људе у кућу, а потом закољи једно живинче и приготови га, јер ће они обедовати са мном у подне.“

¹⁷ Слуга учини како му је Јосиф рекао, те их је одвео у Јосифову кућу. ¹⁸ Људи су се уплашили кад су били доведени у Јосифову кућу. Мислили су: „Доведени смо овде због новца који нам се нашао у врећама први пут. Сада ће нас напасти и свладати, па ће нас узети за робове заједно с нашим магарцима.“

¹⁹ Кад су били на улазу у кућу, они приступе управитељу Јосифовог дома и ²⁰ обрате му се: „О, господару! Ми смо ту већ једном долазили да купимо хране. ²¹ Али кад смо дошли у преноћиште, отворили смо наше вреће и тамо је био наш новац. Сваки од нас је, у својој врећи, одозго, затекао свој новац, исту своту. Ево, донели смо га са собом. ²² Са собом смо понели још новца да купимо хране. Не знамо ко нам је ставио новац у наше вреће.“

²³ „Будите спокојни! – рече им управитељ. Не плашите се! Ваш Бог и Бог вашег оца је ставио благо у ваше вреће. Ваш новац је стигао к мени.“ Потом им је извео Симеуна.

²⁴ Кад их је довео у Јосифову кућу, управитељ им је дао воде да оперу ноге, а њиховим магарцима је дао храну. ²⁵ Затим су припремили дар да дочекају Јосифа кад стигне у подне, јер су чули да ће тамо ручати.

²⁶ Кад је Јосиф дошао у кућу, они му донесу дарове који су понели са собом и поклоне му се до земље. ²⁷ Јосиф их је упитао за здравље, и наставио: „А је ли здрав ваш стари отац о коме сте ми говорили? Да ли је још жив?“

²⁸ „Твој слуга, наш отац, још увек је жив и у добром је здрављу“ – одговоре они и дубоко му се поклоне. ²⁹ Подигавши поглед, Јосиф опази свога брата Венијамина, сина своје мајке, па упита: „Да ли је ово ваш најмлађи брат о коме сте ми причали?“ Онда дода: „Нека ти Бог подари милост, сине мој!“ ³⁰ Јосиф се од самилости потресао видевши свога брата, па је журно изашао напоље тражећи где да се исплаче. Ушао је у једну собу и тамо се исплакао.

³¹ Онда се умио и изашао. Сабравши се, наредио је: „Нека се послужи ручак!“

³² Јосифу су служили ручак одвојено, њима су служили одвојено, и Египћанима који су јели с њима су такође служили одвојено. Египћани, наиме, не једу са Јеврејима, јер је то за њих одвратно. ³³ Пред њим су седели по својој старости, од прворођенца до најмлађег, на шта су се они гледали у чуду. ³⁴ Оброци су им се доносили с његовог стола. Међутим, Венијаминов обед је био пет пута већи. Тако су пили и гостили се с њим.