Пад у грех и Божија казна

3 Змија је била лукавија од свих дивљих животиња које је створио Господ Бог. Она рече жени: „Зар вам је Бог стварно рекао да не смете јести ни с једног дрвета у врту?“

² Жена одговори змији: „Плодове са дрвета у врту смемо да једемо, ³ осим плода са дрвета што је насред врта. За њега је Бог рекао: ’Не једите с њега нити га дотичите, иначе ћете умрети!’“

⁴ Змија рече жени: „Сигурно нећете умрети! ⁵ Наиме, зна Бог да ће вам се, када окусите његов плод, отворити очи, па ћете бити као богови^[a] који познају добро и зло.“

⁶ Виде жена да је дрво добро за јело, за очи мило и примамљиво за мудрост. Узме она од његовог плода и поједе. Дала је и свом мужу који је био с њом, па је и он јео. ⁷ Уто им се обома отворе очи и они схвате да су голи. Зато су сплели смоквино лишће и направили себи прегаче.

⁸ Тада су зачули корак Господа Бога, који је шетао вртом при дневном поветарцу, па су се сакрили међу дрвећем у врту.

⁹ Господ Бог позва човека: „Где си!“

¹⁰ „Чуо сам твој корак у врту, али сам се уплашио зато што сам го, па сам се сакрио“ – одазва се човек.

¹¹ „Ко ти је рекао да си го? – упита га Бог. Зар си јео плод са дрвета с којег сам ти забранио да једеш?“

¹² „Жена коју си ти дао да буде са мном ми је дала плод са дрвета, па сам јео“ – одговори човек.

¹³ „Шта си то учинила?“ – упита Господ Бог жену.

„Змија ме је преварила, па сам јела“ – одговори жена.

¹⁴ Тада Господ Бог рече змији: „Кад си то учинила,

¹⁶ А жени рече:

¹⁷ Адаму, пак, рече: „Зато што си послушао своју жену, те јео плод са дрвета за који сам ти заповедио: ’Не једи с њега!’, ево:

²⁰ Човек даде својој жени име „Ева“, јер је постала мајка свим живима.

²¹ А Господ Бог начини Адаму и његовој жени одећу од коже, па их одену. ²² Онда Господ Бог рече: „Ево, човек је сада постао као један од нас знајући добро и зло. Стога му се не сме дозволити да пружи руку и узме плод са дрвета, па да га поједе и живи вечно.“ ²³ Зато га Господ Бог истера из еденског врта да обрађује земљу из које је и узет. ²⁴ Пошто је истерао човека, Господ Бог је источно од еденског врта поставио херувиме и пламени мач који је витлао тамо и амо, да стражаре на путу који води к дрвету живота.