Add parallel Print Page Options

Исаак и Ревека

24 Авраам је већ био веома стар, и ГОСПОД га је у свему благословио.

Он рече најстаријем слузи у своме дому, оном који је управљао свим његовим имањем: »Стави руку под моје бедро и закуни ми се ГОСПОДОМ, Богом неба и земље, да мом сину нећеш за жену довести неку од кћери Ханаанаца, међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, мојој родбини, и тамо наћи жену за мог сина Исаака.«

»А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном у ову земљу?« упита га слуга. »Да ли да онда одведем твог сина у земљу из које си дошао?«

»Нипошто не води мог сина онамо!« рече Авраам. »ГОСПОД, Бог неба, који ме извео из дома мога оца и земље моје родбине, говорио је са мном и заклео ми се: ‚Твом потомству ћу дати ову земљу.‘ Он ће пред тобом послати анђела да би ти могао оданде да доведеш жену за мог сина. А ако та жена не буде хтела да пође овамо с тобом, бићеш ослобођен ове заклетве коју си ми дао. Али, мог сина нипошто не води тамо!«

Тада слуга стави руку под бедро свога господара Авраама и закле му се.

10 Потом узе десет камила из крда свога господара и оде, носећи са собом сваковрсних добара свога господара, па се запути у Арам Нахарајим, у Нахоров град. 11 Испред града натера камиле да клекну поред једног бунара. Било је предвечерје, време када жене излазе да захвате воде.

12 Он рече: »ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, дај ми да успем данас и покажи љубав према мом господару Аврааму. 13 Ево, стојим поред овог извора, а кћери житељâ града излазе да захвате воде. 14 Нека девојка којој кажем: ‚Молим те, спусти свој крчаг да пијем воде‘, а она одговори: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле‘ – нека она буде та коју си одредио за свога слугу Исаака. По томе ћу знати да си показао љубав мом господару.«

15 И још пре него што је он завршио молитву, изађе Ревека са својим крчагом на рамену. Она је била кћи Бетуела, сина Милке и Авраамовог брата Нахора. 16 Девојка је била врло лепа и била је девица. Она сиђе до извора, напуни крчаг и опет се попе горе.

17 Слуга јој потрча у сусрет, па јој рече: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага.«

18 »Пиј, господару«, рече она, па брзо спусти крчаг на руку и даде му да пије.

19 Када се напио, она рече: »И твојим камилама ћу захватати воде док се не напију«.

20 И она брзо испразни крчаг у појило, па отрча назад до бунара да захвати још воде. Тако је захватила воде за све његове камиле. 21 А слуга је ћутао и помно је посматрао, да види да ли је ГОСПОД учинио да његов пут буде успешан или није.

22 Када су се камиле напојиле, човек извади златан носни прстен тежак једну беку[a] и две златне наруквице тешке десет шекела[b], 23 па је упита: »Молим те, реци ми чија си кћи? Има ли у дому твога оца места за нас да преноћимо?«

24 Она му одговори: »Ја сам кћи Бетуела, кога је Милка родила Нахору«, 25 па додаде: »Код нас има сламе и крме у изобиљу, а и места за вас да преноћите.«

26 Слуга се тада дубоко поклони ГОСПОДУ, 27 говорећи: »Благословен ГОСПОД, Бог мога господара Авраама, што мога господара није лишио своје љубави и верности. ГОСПОД ме је водио путем до дома рођакâ мога господара.«

28 Тада девојка отрча и ово исприча укућанима своје мајке. 29 А Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван отрча до Авраамовог слуге на извору, 30 јер је видео носни прстен и наруквице на рукама своје сестре Ревеке и чуо је како прича шта јој је онај човек рекао. Када је стигао до Авраамовог слуге, нађе га како стоји крај камила близу извора, 31 па му рече: »Дођи, ти кога је ГОСПОД благословио. Зашто стојиш напољу? Спремио сам кућу и место за камиле.«

32 И Авраамов слуга уђе у кућу. Са камила поскидаше товар и донеше сламе и крме, а слузи и његовим људима воде да оперу ноге.

33 Онда му простреше да једе, али он рече: »Нећу да једем док не кажем оно што имам да кажем.«

А Лаван рече: »Кажи.«

34 Он рече: »Ја сам Авраамов слуга. 35 ГОСПОД је обилато благословио мога господара, и он се обогатио. Дао је Аврааму ситне и крупне стоке, сребра и злата, робова и робиња, камила и магаради. 36 А Сара, жена мога господара, родила му је сина у својој старости, и мој господар му је дао све што има. 37 Мој господар је тражио да се закунем и рекао ми: ‚Немој да мом сину за жену доведеш неку од кћери Ханаанаца, у чијој земљи живим. 38 Него, иди породици мога оца и моме братству и нађи жену за мога сина.‘ 39 Ја сам онда упитао свога господара: ‚А шта ако та жена не буде хтела да пође са мном?‘ 40 А он ми је одговорио: ‚ГОСПОД, пред којим живим чинећи његову вољу[c], послаће с тобом анђела и учинити твој пут успешним, и ти ћеш за мог сина наћи жену из мога братства и из породице мога оца. 41 Тада ћеш, када дођеш моме братству, бити слободан од моје заклетве. Чак ако ти је они и не дају, бићеш слободан од моје заклетве.‘

42 »Када сам данас стигао до извора, рекао сам: ‚ГОСПОДЕ, Боже мога господара Авраама, ако хоћеш, молим те, дај да пут на који сам пошао буде успешан. 43 Ево, стојим крај овог извора. Ако нека девојка изађе да захвати воде и ја јој кажем: »Молим те, дај ми да попијем мало воде из твог крчага«, 44 а она ми каже: »Пиј, а ја ћу захватити воде и за твоје камиле« – нека она буде та коју је ГОСПОД одредио за сина мога господара.‘ 45 И још пре него што сам завршио ову молитву у себи, изашла је Ревека са крчагом на рамену. Сишла је до извора и захватила воде, а ја сам јој рекао: ‚Молим те, дај ми да пијем.‘ 46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ‚Пиј, а напојићу и твоје камиле.‘ Тако сам пио, а она је напојила и камиле. 47 Онда сам је упитао: ‚Чија си кћи?‘ А она је рекла: ‚Ја сам кћи Нахоровог сина Бетуела, којег му је родила Милка.‘ Тада сам јој ставио прстен на ноздрву и наруквице на руке, 48 па се дубоко поклонио ГОСПОДУ. Благословио сам ГОСПОДА, Бога мога господара Авраама, који ме је водио правим путем, да нађем унуку брата мога господара за његовог сина. 49 А сада, ако хоћете да покажете љубав и верност мом господару, кажите ми. А и ако нећете, кажите ми, да знам на чему сам.«

50 »Пошто ово долази од ГОСПОДА«, одговорише Лаван и Бетуел, »ми не можемо да ти кажемо ни овако ни онако. 51 Ево Ревеке пред тобом – узми је и иди. Нека постане жена сина твога господара, као што је ГОСПОД наложио.«

52 Када је чуо шта су рекли, Авраамов слуга се поклони ГОСПОДУ до земље. 53 Онда изнесе накит од сребра и злата и одећу и даде их Ревеки, а и њеном брату и мајци даде скупе дарове. 54 Потом он и људи који су били с њим узеше да једу и пију, и тамо преноћише.

Када су ујутро устали, слуга рече: »Пустите ме да се вратим свом господару.«

55 А Ревекини брат и мајка рекоше: »Нека девојка остане с нама још десетак дана, а онда нека иде.«

56 Али слуга им рече: »Не задржавајте ме сад кад је ГОСПОД учинио да мој пут буде успешан. Пустите ме да се вратим свом господару.«

57 А они рекоше: »Позваћемо девојку и питаћемо је шта она мисли.«

58 Тако позваше Ревеку и упиташе је: »Хоћеш ли да идеш с овим човеком?«

А она одговори: »Хоћу.«

59 Тада они отпремише своју сестру Ревеку са њеном дојкињом и Авраамовим слугом и његовим људима.

60 И благословише Ревеку рекавши јој:

»Сестро наша,
    буди мајка хиљадама хиљада,
и нека твоји потомци запоседну
    градове[d] оних који их мрзе.«

61 Онда се Ревека и њене слушкиње спремише, узјахаше камиле и пођоше са Авраамовим слугом. Тако слуга узе Ревеку и оде.

62 А Исаак је био дошао из Беер-Лахај-Роија, јер је живео у Негеву. 63 Када је једне вечери изашао у поље да се прошета, диже поглед и угледа камиле како се приближавају.

64 А и Ревека диже поглед и угледа Исаака, па сиђе са своје камиле 65 и упита Авраамовог слугу: »Ко је онај човек у пољу који нам долази у сусрет?«

»То је мој господар«, одговори слуга.

На то она узе свој вео и покри се.

66 Тада слуга исприча Исааку све што је учинио. 67 Исаак уведе Ревеку у шатор своје мајке Саре, и она му постаде жена. У љубави према њој Исаак нађе утеху после мајчине смрти.

Footnotes

  1. 24,22 једну беку 6 грама.
  2. 24,22 десет шекела 114 грама.
  3. 24,40 пред … његову вољу Дословно: пред којим ходам.
  4. 24,60 градове Дословно: капије.

Исак и Ревека

24 Авра̂м је био већ стар и добро одмакао у годинама. Господ га је био благословио у свему.

Авра̂м рече најстаријем слузи у свом дому, под чијом управом је била сва његова имовина: „Стави руку под моје бедро, да те закунем Господом, Богом неба и земље, да моме сину нећеш довести за жену једну од ћерки Хананаца међу којима живим, него да ћеш отићи у моју земљу, у мој родни крај, те довести жену за мог сина Исака.“

Слуга рече Авра̂му: „А шта ако жена неће да пође у ову земљу? Треба ли да се вратим и поведем твога сина у земљу из које си ти дошао?“

Авра̂м му одговори: „Пази да не одведеш тамо мога сина! Господ, Бог небески, који ме је извео из дома мога оца и из моје родне земље, ми је говорио и заклео се самим собом, рекавши: ’Твоме потомству ћу дати ову земљу.’ Он ће послати анђела пред тобом, па ћеш довести оданде жену за мог сина. А ако жена неће да пође с тобом, онда те моја заклетва више не обавезује. Само пази да тамо не водиш мога сина.“

Тада је слуга ставио руку под Авра̂мово бедро, па му се заклео да ће учинити што му је Авра̂м рекао. 10 Слуга је узео десет камила свога господара, и понео сваковрсна добра свога господара. Онда је устао и кренуо у Арам-Нахарајим, у Нахоров град. 11 Код бунара, изван града, је пустио камиле да полежу. Било је вече, време кад жене долазе да захватају воду.

12 Онда се помолио: „О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, изађи ми данас у сусрет и искажи милост моме господару Авра̂му. 13 Ево, стојим овде код извора, а ћерке мештана долазе да захватају воду. 14 Рећи ћу једној девојци: ’Спусти свој крчаг да се напијем.’ Ако она одговори: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле’, нека она буде та коју си одредио за твога слугу Исака. По томе ћу знати да си исказао милост моме господару.“

15 Он још није био дорекао молитву, кад дође Ревека, која се родила Ватуилу, сину Мелхе, жене Авра̂мовог брата Нахора, носећи крчаг на рамену. 16 Девојка је била предивног изгледа, девица коју мушкарац није дотакао. Сишла је к извору, напунила крчаг, па се вратила горе.

17 Слуга јој тада потрча у сусрет и рече јој: „Дај ми, молим те, мало воде из твог крчага!“

18 Она му одговори: „Пиј, господине!“, па је хитро спустила крчаг на руку и дала му да пије.

19 Кад га је напојила, рекла је: „Налићу и твојим камилама да се напоје.“ 20 Брзо је излила крчаг у појило, па се пожурила к бунару да поново захвати воде. Затим је напојила све његове камиле. 21 Човек ју је ћутке посматрао, не би ли сазнао да ли је Господ учинио његов пут успешним или није.

22 Кад су се камиле напојиле, човек је узео златну гривну за њен нос тешку пола шекела[a], а за њене руке две златне наруквице тешке десет шекела[b]. 23 Слуга јој тада рече: „Реци ми, молим те, чија си ћерка? Има ли у кући твога оца места за нас да преноћимо?“

24 Она одговори: „Ја сам ћерка Ватуила, сина кога је Мелха родила Нахору.“ 25 Још му је рекла: „Код нас има пуно сламе и сточне хране, а има и места да се преноћи.“

26 Човек се тада поклонио и пао ничице пред Господом, 27 говорећи: „Нека је благословен Господ, Бог мога господара Авра̂ма, што није ускратио своју милост и верност моме господару. Господ ме је довео право у кућу рођака мога господара!“

28 Девојка је онда отрчала и испричала све ово у кући своје мајке. 29 Ревека је имала брата који се звао Лаван. Лаван је отрчао напоље, ка човеку код студенца. 30 Чим је видео гривну и наруквице на рукама своје сестре, и кад је чуо речи његове сестре Ревеке: „Овако ми је говорио тај човек“, отишао је к човеку који је стајао код камила на студенцу. 31 Рекао му је: „Дођи, благословени од Господа! Зашто стојиш напољу? Ја сам већ спремио кућу и место за камиле.“

32 Човек је дошао у кућу и растоварио камиле. Лаван је онда дао сточне хране и сламе камилама, а слузи и људима који су били с њим је донео воде да оперу ноге. 33 Кад је поставио пред њега да једе, слуга рече: „Нећу јести док не кажем што имам да кажем.“

Лаван му рече: „Говори онда!“

34 Слуга је почео да прича: „Ја сам Авра̂мов слуга. 35 Господ је обилато благословио мога господара, те је постао богат. Дао му је оваца и говеда, сребра и злата, слугу и слушкиња, камила и магараца. 36 Сара, жена мога господара, му је родила сина у његовој старости, коме је дао сву своју имовину. 37 Мој ме је господар заклео, рекавши: ’Не узимај за жену моме сину неку девојку од Хананејаца, у чијој земљи живим. 38 Него иди к породици мога оца, к мојој родбини, да нађеш жену за мога сина.’

39 Ја сам онда упитао свога господара: ’А шта ако жена неће да пође са мном?’

40 Он ми одговори: ’Господ, чији пут следим, послаће свог анђела с тобом, и учинити твој пут успешним, па ћеш довести жену за мога сина од моје родбине, из породице мога оца. 41 Заклетве ћеш бити разрешен кад одеш к мојој родбини. Ако ти они не дају девојку, онда те моја заклетва више не обавезује.

42 Данас, кад сам дошао код извора, рекао сам Господу: ’О, Господе, Боже мога господара Авра̂ма, ако ти је по вољи, молим те учини успешним пут на који сам кренуо. 43 Ево, стојим код извора и девојци која дође да црпи воду, рећи ћу: ’Дај ми да попијем мало воде из твога крчага.’ 44 Ако она каже: ’Пиј! Извући ћу воде и за твоје камиле’, то ће бити она коју је Господ одредио за сина мога господара.

45 Ја још нисам био дорекао молитву у себи, кад ето Ревеке са крчагом на рамену. Сишла је к извору да захвати воде. Ја јој рекох: ’Дај ми, молим те, да пијем!’

46 Она је брзо спустила крчаг с рамена и рекла: ’Пиј! Напојићу и твоје камиле.’ Ја сам пио, а она је напојила камиле.

47 Онда сам је упитао: ’Чија си ти ћерка?’

Она одговори: ’Ћерка сам Ватуила, кога је Нахору родила Мелха.’

Тада сам јој ставио гривну на нос, а наруквице на њене руке. 48 Затим сам пао ничице пред Господом и благословио Господа, Бога мога господара Авра̂ма, који ме је водио правим путем да узмем ћерку брата мога господара за његовог сина. 49 А сад, реците ми ако намеравате да искажете милост и верност моме господару; ако не намеравате, и то ми реците, тако да знам хоћу ли поћи на десно или на лево.“

50 Тада Лаван и Ватуило одговоре: „Од Господа је ово дошло; ми ти не можемо рећи ни да ни не. 51 Ево, Ревека је ту: узми је и иди, па нека буде жена твоме господару, како је Господ рекао.“

52 Кад је Авра̂мов слуга чуо ове речи, поклонио се Господу лицем до земље. 53 Слуга је онда извадио златног и сребрног накита, и хаљина, па их дао Ревеки. Њеној браћи и мајци је такође дао драгоцене дарове. 54 Затим су он и његови сапутници јели и пили, па су преноћили тамо.

Кад су ујутро устали, слуга рече: „Допустите ми да се вратим своме господару.“

55 Али њен брат и њена мајка му рекоше: „Нека девојка остане с нама још десетак дана; онда можеш да идеш.“[c]

56 Али он им рече: „Не задржавајте ме, кад је Господ већ учинио мој пут успешним. Пустите ме да идем к своме господару!“

57 А они рекоше: „Позовимо девојку и упитајмо је шта она мисли.“ 58 Позвали су девојку и упитали је: „Да ли хоћеш да пођеш са овим човеком?“

Она одговори: „Хоћу.“

59 Тако они отпреме своју сестру и њену дојиљу са Авра̂мовим слугом и његовим људима. 60 Онда су благословили Ревеку овим речима:

„Сестро наша!
    Буди мајка небројеним хиљадама,
а твоје потомство нек заузме
    врата својих непријатеља.“

61 Онда су Ревека и њене слушкиње устале, узјахале камиле, те пошле за слугом. Слуга је преузео Ревеку и отишао.

62 А Исак се управо вратио из Вир Лахај Роја; он је, наиме, живео у области Негева. 63 Предвече је изашао у поље да се прошета.[d] Подигне он поглед, кад оно, долазе камиле. 64 И Ревека је подигла поглед. Кад је видела Исака сишла је с камиле 65 и упитала слугу: „Ко је тај човек што нам пољем долази у сусрет?“

Слуга одговори: „То је мој господар.“ Она је тада узела вео и покрила лице.

66 Затим је слуга испричао Исаку све што је учинио. 67 Исак је тада увео Ревеку у шатор своје мајке, Саре, и оженио се њоме. Она му је постала жена и он ју је волео. Тако се Исак утешио за својом мајком.

Footnotes

  1. 24,22 Око 6 gr.
  2. 24,22 Око 120 gr.
  3. 24,55 Или: онда ће (девојка) ићи.
  4. 24,63 Значење ове речи у јеврејском је непоуздано. Неки стари и нови преводи преводе ту реч да размишља, или да се моли.