Add parallel Print Page Options

Три посетиоца

18 ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.

Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини!

Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, па рече: »Господару[a], ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.«

»Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«

Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее[b] белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«

Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.

»Где ти је жена Сара?« упиташе га.

А он одговори: »Ено је у шатору.«

10 Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.«

А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. 11 И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.

12 Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«

13 Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ 14 Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«

15 Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила.

А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«

Авраам се заузима за Содому

16 Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати.

17 Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним? 18 Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи. 19 Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.«

20 ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак, 21 сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.«

22 Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ.

23 Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима? 24 А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему? 25 Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?«

26 А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.«

27 »Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу. 28 Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?«

»Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.«

29 А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?«

Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.«

30 Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?«

Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.«

31 Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.«

32 Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.«

33 Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.

Footnotes

  1. 18,3 Господару Или: Господе.
  2. 18,6 три сее 22 литра.

Авра̂м и три тајанствена посетиоца

18 Господ се указао Авра̂му код храстова Мамрије док је овај седео на улазу у шатор током дневне жеге. Авра̂м подигне поглед и угледа три човека како стоје недалеко од њега. Чим их је угледао, потрчао је с улаза у шатор њима у сусрет. Онда се поклонио до земље и рекао: „Господе, ако сам стекао наклоност пред тобом, немој мимоићи мене, свога слугу. Нека се донесе мало воде: оперите ноге и одморите се под овим дрветом. Донећу хлеба да се окрепите, пре него што продужите својим путем. Јер навратили сте к своме слузи.“

Они одговорише: „Учини како си рекао.“

Авра̂м је пожурио Сари у шатор и рекао: „Брзо узми три мере[a] брашна, умеси погаче и испеци их!“

Авра̂м онда пожури говедима, ухвати младо и угојено теле, па га преда момку да га брже зготови. Онда је узео масло, млеко и оно теле које је зготовио, па је све то изнео пред оне посетиоце. А он са̂м је стајао пред њима, под дрветом, док су они јели.

Онда су га упитали: „Где је твоја жена Сара?“

Авра̂м одговори: „Ено је у шатору.“

10 Господ рече: „Заиста ћу се вратити к теби догодине у ово време, и ево, твоја жена Сара ће имати сина.“

Сара је то слушала на улазу у шатор који је био иза њега. 11 И Авра̂м и Сара су већ били остарели и у одмаклим годинама. У Саре је, наиме, било престало што бива у млађих жена. 12 Сара се на то насмејала у себи рекавши: „Зар ћу сада искусити радост, кад сам већ увенула, а мој господар остарео?“

13 Господ рече Авра̂му: „Зашто се смејала твоја жена Сара и говорила: ’Зар ћу сада родити кад сам већ остарела?’ 14 Зар је за Господа ишта немогуће? Да, вратићу се к теби догодине у ово време и Сара ће имати сина.“

15 Уплашивши се, Сара је порицала: „Не, нисам се смејала!“

Али Господ јој рече: „Јеси, смејала си се.“

Авра̂м посредује за Содому

16 Затим су људи устали и погледали према Содоми. Авра̂м је пошао с њима да их испрати. 17 Господ рече: „Зар ћу од Авра̂ма скривати шта ћу учинити, 18 кад ћу од њега учинити велики и моћни народ, преко кога ће бити благословени сви народи на земљи? 19 Јер њега сам изабрао да поучи своје синове и свој дом после себе да се држе Господњег пута чинећи што је праведно и право, да би Господ остварио оно што је обећао Авра̂му.“

20 Господ настави: „Гласна је тужба против Содоме и Гоморе, јер је њихов грех веома тежак. 21 Сићи ћу, стога, да видим чине ли заиста оно за шта их терети тужба што је к мени дошла. Ако није, знаћу.“

22 Људи су се оданде запутили ка Содоми, али је Авра̂м остао да стоји пред Господом.[b] 23 Авра̂м му приступи и рече: „Зар ћеш погубити и праведнога с грешником? 24 Можда у граду има педесет праведника. Зар ћеш и њих да уништиш и не опростиш том месту ради оних педесет који буду у њему? 25 Далеко било од тебе да учиниш такву ствар! Зар да погубиш праведнога с грешником, па да праведника снађе исто што и грешника? Далеко било од тебе! Зар ни судија целог света да не чини што је право?“

26 Господ одговори: „Ако у граду Содоми нађем педесет праведника, због њих ћу опростити целом месту.“

27 Авра̂м настави: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу, иако сам прах и пепео. 28 Можда у граду недостаје пет од педесет праведника. Зар ћеш уништити цело место због петорице?“

Господ одговори: „Ако нађем тамо четрдесет пет праведника, нећу га уништити.“

29 Авра̂м му се поново обратио: „А ако се у њему нађе четрдесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих четрдесет.“

30 Авра̂м опет рече: „Нека се Господ не гневи ако наставим. Шта ако се тамо нађе тридесет праведника?“

Господ одговори: „Нећу га уништити ако их тамо нађем тридесет.“

31 Авра̂м ће опет: „Усуђујем се, ево, да опет кажем нешто своме Господу. Ако их се у граду нађе двадесет?“

„Нећу уништити град због оних двадесет.“

32 Авра̂м опет рече: „Нека се мој Господ не љути ако му се само још једном обратим. А ако се у граду нађе само десет праведних?“

Господ одговори: „Нећу га уништити због тих десет.“

33 Кад је завршио разговор с Авра̂мом, Господ је отишао, а Авра̂м се вратио кући.

Footnotes

  1. 18,6 Око 20 kg.
  2. 18,22 Према старојеврејској преписивачкој традицији, изворни текст је био али Господ је стао (остао да стоји) пред Авра̂мом.