1 Мојсијева 18

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Три посетиоца

18 ГОСПОД се показа Аврааму код Мамреовог великог дрвећа док је Авраам седео на улазу свога шатора за време дневне жеге.

² Авраам диже поглед, а оно – три човека стоје у близини!

Када их је видео, потрча им са улаза шатора у сусрет, поклони се до земље, ³ па рече: »Господару^[a], ако сам стекао милост у твојим очима, немој да прођеш крај мене, твога слуге, а да не свратиш. ⁴ Нека се донесе мало воде, да оперете ноге, па да се одморите под дрветом. ⁵ Донећу и хлеба, да се окрепите, а онда пођите даље. Јер, код свога слуге сте свратили.«

»Добро«, рекоше они. »Уради како си рекао.«

⁶ Авраам пожури к Сари у шатор и рече јој: »Брзо! Узми три сее^[b] белог брашна, па замеси и испеци лепиње!«

⁷ Онда отрча до говедâ, узе младо, угојено теле и даде га једном слузи, који пожури да га спреми за јело. ⁸ Затим Авраам узе урде и млека и теле које је спремио за јело и стави пред њих. И док су они јели, он је стајао крај њих под дрветом.

⁹ »Где ти је жена Сара?« упиташе га.

А он одговори: »Ено је у шатору.«

¹⁰ Тада један од њих рече: »Вратићу се к теби догодине у ово време, и твоја жена Сара имаће сина.«

А Сара је слушала на улазу шатора, који је био иза њега. ¹¹ И Авраам и Сара већ су били у поодмаклим годинама, и Сара више није имала месечницу.

¹² Зато се Сара насмеја у себи и рече: »Зар сад, кад сам стара, да доживим ту насладу? А и муж ми је стар.«

¹³ Тада ГОСПОД упита Авраама: »Зашто се Сара насмејала и рекла: ‚Зар ћу заиста родити дете сад кад сам стара?‘ ¹⁴ Зар је ГОСПОДУ ишта тешко? Вратићу се к теби у одређено време догодине, и Сара ће имати сина.«

¹⁵ Сара слага рекавши: »Нисам се смејала«, јер се уплашила.

А ГОСПОД рече: »Јеси, јеси, смејала си се.«

Авраам се заузима за Содому

¹⁶ Када су они људи устали да крену, погледаше ка Содоми, а Авраам пође с њима да их испрати.

¹⁷ Тада ГОСПОД рече у себи: »Зар да кријем од Авраама шта ћу да учиним? ¹⁸ Од њега ће постати велик и моћан народ и преко њега ће бити благословени сви народи на земљи. ¹⁹ Јер, ја сам га изабрао да поучи своју децу и будуће укућане да се држе ГОСПОДЊЕГ пута поступајући правично и праведно, да ГОСПОД може да изврши оно што је обећао Аврааму.«

²⁰ ГОСПОД рече: »Зато што је повика на Содому и Гомору велика и зато што је њихов грех веома тежак, ²¹ сићи ћу онамо да видим да ли заиста чине све то што сам чуо или не.«

²² Они људи кренуше оданде пут Содоме, а Авраам је још стајао пред ГОСПОДОМ.

²³ Он приђе ГОСПОДУ и упита: »Зар ћеш заиста уништити и недужне заједно са кривима? ²⁴ А шта ако у граду има педесет недужних? Зар ћеш заиста уништити то место? Зар га нећеш поштедети због педесет недужних у њему? ²⁵ Далеко било да тако нешто учиниш – да погубиш недужне заједно са кривима, да с недужнима поступиш као са кривима. Далеко било! Зар да Судија свега света не поступи правично?«

²⁶ А ГОСПОД рече: »Ако у граду Содоми нађем педесет недужних, због њих ћу поштедети цело место.«

²⁷ »Ето«, поново проговори Авраам, »иако сам прах и пепео, усуђујем се да говорим Господу. ²⁸ Шта ако недужних буде пет мање од педесет? Хоћеш ли затрти цео град због пет људи?«

»Ако их тамо нађем четрдесет пет«, рече ГОСПОД, »нећу га затрти.«

²⁹ А Авраам му опет рече: »Шта ако их се тамо нађе само четрдест?«

Он рече: »Нећу то учинити због њих четрдесет.«

³⁰ Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути што опет проговарам. Шта ако их се нађе само тридесет?«

Он рече: »Нећу то учинити ако их тамо нађем тридесет.«

³¹ Тада Авраам рече: »Ето, усуђујем се да говорим Господу. Шта ако их се тамо нађе само двадесет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих двадесет.«

³² Онда Авраам рече: »Нека се Господ не љути, него нека ми допусти да само још једном проговорим. Шта ако их се тамо нађе само десет?«

Он рече: »Нећу га затрти због њих десет.«

³³ Када је завршио разговор с Авраамом, ГОСПОД оде, а Авраам се врати кући.