1 Коринћанима 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

2 Када сам дошао к вама, браћо, нисам дошао да вам узвишеним речима или мудрошћу објавим Божије сведочанство^[a]. ² Наиме, одлучио сам да међу вама не знам ништа осим Исуса Христа – и то распетога. ³ Дошао сам к вама у слабости, са страхом и великим дрхтањем. ⁴ Мој говор и моје проповедање нису се састојали од убедљивих речи људске мудрости, него од показивања Духа и силе, ⁵ да ваша вера не би била заснована на људској мудрости, него на Божијој сили.

Божија мудрост и Божији Дух

⁶ Мудрост, додуше, објављујемо међу зрелима, али не мудрост овога света, ни владарâ овога света, који пропадају. ⁷ Него, објављујемо Божију тајну мудрост, која је била скривена и коју је Бог пре постанка света^[b] предодредио за нашу славу. ⁸ Њу ниједан владар овога света није упознао. Јер, да су је упознали, не би распели Господа славе. ⁹ Него, као што је записано:

¹⁰ А нама је Бог то открио посредством Духа, јер Дух све прониче, па и Божије дубине. ¹¹ Јер, ко од људи зна шта је у човеку, осим човековог духа, који је у њему? Тако исто нико, осим Божијег Духа, не зна шта је у Богу. ¹² А ми нисмо примили духа овога света, него Духа који је од Бога, да знамо шта нам је Бог даровао. ¹³ И то говоримо, не речима наученим од људске мудрости, него наученим од Духа, објашњавајући духовно духовнима. ¹⁴ Недухован човек не прихвата оно што долази од Божијег Духа, јер је то за њега лудост и не може да спозна зато што о томе треба расуђивати на духован начин. ¹⁵ Духован човек о свему расуђује, а њега нико не просуђује. ¹⁶ Јер:

А ми имамо Христов ум.