Тужбалице 4

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

² Драгоцени синови сионски,
    некада цењени као чисто злато,
сада су на цени колико и глинене посуде,
    дело грнчарево.

³ Чак и шакалице пружају дојке
    да подоје своје младунце,
а кћери мога народа окрутне постадоше
    као нојеви у пустињи.

⁴ Одојчету се језик
    од жеђи лепи за непце,
деца траже хлеба,
    а нико да им га пружи.

⁵ Они што су некад јели посластице,
    таворе на улицама,
они који су одрасли у пурпуру,
    по буњиштима се ваљају.

⁶ Казна за злодело Кћери мога народа
    тежа је од казне за грехе Содоме,
која је у трен ока разорена
    иако нико не диже руку на њу.

⁷ Њени су кнежеви били
    чистији од снега, бељи од млека,
тела руменијег од корала,
    углачаног као лазулит.

⁸ Сада су црњи од чађи,
    више их не препознају на улици.
Кожа им се залепила за кости,
    као дрво се осушила.

⁹ Боље је онима који погинуше од мача
    него онима који гину од глади,
којима живот копни,
    јер их прободе несташица плодова пољских.

¹⁰ Својим рукама су самилосне жене
    кувале своју децу,
њима се храниле
    у време слома Кћери мог народа.

¹¹ ГОСПОД је докраја искалио своју срџбу,
    свој љути гнев излио
и на Сиону запалио огањ
    који му сажеже темеље.

¹² Нису веровали цареви земаљски,
    ни сви становници света
да ће непријатељ и душманин
    ући кроз капије Јерусалима.

¹³ Све то због грехâ његових пророка
и злоделâ његових свештеника,
који су усред њега
проливали крв праведникâ.

¹⁴ Сада главињају улицама као слепи,
    крвљу опогањени,
па се нико не усуђује
    да им дотакне одећу.

¹⁵ »Одлазите, нечисти!« вичу им.
    »Одлазите, одлазите! Не дотичите нас!«
И кад побегну и кад буду лутали,
    народи ће говорити:
    »Не могу више да остану овде.«

¹⁶ Сâм ГОСПОД их је распршио^[a]
    и више над њима не бди.
Свештеницима се више не указује част,
    за старешине нема наклоности.

¹⁷ Очи нам ишчилеше
    док смо помоћ чекали узалуд.
Са својих осматрачница смо гледали
    иде ли народ који не може да нас спасе.

¹⁸ Вребали су на нас,
    па нисмо смели да идемо својим улицама.
Крај нам је био близу, дани одбројани;
    да, крај нам је дошао.

¹⁹ Наши су гонитељи били бржи
    од орлова на небу;
жестоко су нас гонили по горама,
    у заседи нас чекали у пустињи.

²⁰ Ухватише у своје замке
    наш животни дах, помазаника ГОСПОДЊЕГ,
    онога за кога смо говорили:
»Њиме заклоњени,
    живећемо међу народима.«

²¹ Весели се и радуј, Кћери едомска,
    ти која живиш у земљи Уц.
И до тебе ће стићи чаша –
    напићеш се и скинути се гола.

²² Твоја казна је довршена, Кћери сионска,
    Бог ти неће продужити изгнанство.
А твоја злодела ће казнити, Кћери едомска,
    и разоткрити твоје грехе.