Add parallel Print Page Options

Казна, покајање и нада

Ја сам човек који је видео невољу
    под шибом његовог беса.
Он ме повео и натерао да ходам у тами,
    а не у светлости.
Да, његова ме рука
    наново и наново ударала поваздан.

Месо и кожу ми је истрошио, кости поломио,
опсео ме и окружио горчином и невољом.
Натерао ме да боравим у тами
    попут оних који су давно помрли.

Оградио ме зидом, да не могу да изађем,
    тешким ланцима ме оковао.
Па и кад вичем или запомажем,
    он се о моју молитву оглушује.
Запречио ми путеве тесаним каменом,
    моје стазе искривио.

10 Као медвед у заседи, као лав у скровишту,
11 одвукао ме с пута и растргнуо,
    па оставио беспомоћног.
12 Свој лук је натегао
    и ставио ме својим стрелама за мету.
13 Бубреге ми је испробадао
    стрелама из свога тоболца.
14 Постадох предмет подсмеха свем своме народу,
    поваздан ми певају ругалице.
15 Чемером ме наситио и пеленом напојио.

16 Зубе ми је каменицама поломио,
    у прашину ме угазио.
17 Мојој души мир је одузет,
    заборавих шта значи срећа.
18 Зато рекох: »Нестаде моја снага
    и оно чему сам се надао од ГОСПОДА.«

19 Сећам се своје невоље и лутања,
    пелена и отрова,
20 сећам их се добро,
    и душа ми је потиштена.

21 Али ово дозивам у памет и зато се надам:
22 Не престаје љубав ГОСПОДЊА,
нема краја његовој самилости,
23 обнављају се свакога јутра.
Верност је твоја велика.

24 »ГОСПОД је мој део«, моја душа каже,
    »зато ћу га чекати.«
25 Добар је ГОСПОД онима који га ишчекују,
    ономе који га тражи;
26 добро је мирно чекати спасење ГОСПОДЊЕ.

27 Добро је за човека да свој јарам носи
    док је млад.
28 Нека седи с миром и ћути,
    јер ГОСПОД га је ставио на њега.
29 Нека лице загњури у прашину,
    јер можда још има наде.
30 Нека пружи образ ономе ко га удара,
    нека се насити увреда.

31 Јер, Господ не одбацује довека.
32 Ако и зада бол, показаће самилост,
    јер велика је љубав његова.
33 Јер, он људима нерадо доноси
    невољу и патњу.

34 Када се ногама газе сви земаљски сужњи,
35 када се човеку ускраћује правда
пред лицем Свевишњега,
36 када је човек оштећен у парници
– зар то Господ не види?

37 Ко може нешто да каже, и да тако буде,
    ако то Господ није заповедио?
38 Зар и зла и добра не долазе
    на заповест[a] Свевишњега?
39 Зашто се жив човек жали
    на казну за своје грехе?

40 Испитајмо своје путеве и истражимо их,
    и вратимо се ГОСПОДУ.
41 Подигнимо своје срце и руке
    ка Богу на небесима.
42 Бунили смо се и били непокорни,
    и ти нам ниси праштао.

43 Гневом си се заогрнуо и гонио нас,
    без милости нас убијао.
44 Заогрнуо си се облаком,
    да молитва не може да прође.
45 Учинио си нас смећем и отпадом
    међу народима.

46 Сви наши непријатељи
    над нама разјапише уста.
47 Претрпесмо ужас и понор, разарање и слом.
48 Потоци суза из очију ми теку
    због слома Кћери мога народа.

49 Очи ће ми лити сузе без престанка,
    без одмора,
50 док ГОСПОД са небеса не погледа и не види.
51 Бол нанесен мојој души
    испразни ми очи од суза[b].

52 Ловили су ме као птицу
    моји непријатељи без разлога.
53 Хтедоше да ми живот докрајче у јами
    и камењем ме засуше,
54 вода ми дође преко главе,
    па рекох: »Готов сам!«

55 Тада из најдубље јаме
    твоме Имену завапих, ГОСПОДЕ,
56 и ти чу мој глас: »Не затварај уши
    пред мојим запомагањем!«
57 Близу си био кад сам ти завапио
    и рекао си: »Не бој се.«

58 Ти си, Господе, водио моју парницу,
    живот ми откупио.
59 Видео си неправду коју трпим, ГОСПОДЕ;
    донеси ми правду.
60 Видео си размере њихове освете,
    све њихове завере против мене.

61 Чуо си, ГОСПОДЕ, њихове увреде,
    све њихове завере против мене,
62 речи оних који су се на мене дигли
    и њихове свакодневне сплетке против мене.
63 Погледај их само! Било да седе или стоје,
    о мени певају ругалице.

64 Врати им, ГОСПОДЕ, мило за драго,
    по њиховим делима.
65 Ум им застри велом,
    нека је твоје проклетство на њима.
66 Гони их у свом гневу
    и истреби испод небеса ГОСПОДЊИХ.

Footnotes

  1. 3,38 на заповест Дословно: из уста.
  2. 3,51 Бол … суза Овај текст на хебрејском може да значи и »моје око наноси бол мојој души због свих кћери мога града«.

Песников бол

Ја сам човек који је упознао беду;
    искусио сам како Бог кажњава.
Мене одведе, мене примора;
    ходам без светлости, а тмина све гушћа.
Лично мене он бије и туче,
    његови ударци не престају.

Месо ми се цепа, кожа ми пуца;
    он ломи кости моје.
У ропски ме јарам упрегао,
    тешкоће је на мене навалио,
натерао да живим у тмини,
    мртвац затворен довека.

Зазида ме, излаза ми нема;
    ја сам сужањ с тешким оковима.
Вичем, вапим да ми он помогне,
    али он ми молитву одбија.
Тесаним каменом ми је зазидао,
    на све стране закрчио друмове, путеве.

10 Као медвед на ме вреба,
    као лав се на ме баца.
11 По беспућу гони ме и комада,
    оставља ме да бих тамо умро.
12 Запиње лук свој и гађа,
    као да сам ја мета његових стрела.

13 У нутрину стреле ми је сасуо,
    у моје тело дубоко их зарио.
14 Народ ми се вазда подсмева,
    за поругу служим свима.
15 Он горчином мене храни,
    пеленом ме он напаја.

16 Тера ме да гризем камен и зубе моје ломи;
    у пепео мене закопава.
17 Заборавих шта је мир и здравље,
    више не знам шта је живот добри.
18 Нема мени још много живљења,
    ишчезла је моја нада у Господа.

Хоће ли Бог помоћи?

19 Мислим на своје муке и потуцања,
    то ми је слично пелену, слично отрову.
20 Мислим на то без престанка,
    душа моја сахне у мени.
21 Невољу носим у срцу своме,
    али гајим наду у мислима:

22 Није нас нестало јер није престала љубав Господња,
    јер није пресушило милосрђе његово,
23 они се обнављају сваког јутра,
    верност му је зајамчена као излазак сунца.
24 Кад Господа имам, ништа ми не треба,
    и зато се уздам у њега.

Бог – једино уздање

25 Господ је добар према човеку
    који се у Бога узда, који га тражи.
26 Добро је чекати га смирено,
    очекивати спасење од Господа.
27 Најбоље је у младости
    своме се јарму научити.

28 Патниче, седи усамљен и ћути,
    Бог је то наметнуо.
29 Поклонимо се до тла прашњавога,
    можда још има наде.
30 Ако нас туче, нека туче;
    ако нам се руга, нека се руга.

31 Господ ипак има милосрђа,
    за вечност нас неће одбацити;
32 смиловаће се иако нас је растужио,
    његова је милост постојана;
33 њему није мило да нас понижава
    и да на људе наваљује тугу.

34 Када сужње газе мучитељи,
    када дух им ломе у тамници,
35 када људе лишавају права,
    када се укида што је Свевишњи установио,
36 када се правда изврће на суду,
    зар Господ све то не види?

37 Човек каже па се и не збуде,
    али Господ заповеда и то бити мора.
38 Када Свевишњи одреди
    онда и несрећа и добро долази.
39 Зашто се буни човек?
    Свако добија према греху своме.

Признање пред Богом

40 Испитајмо, размотримо путеве своје,
    вратимо се Господу своме.
41 Отворимо своја срца,
    молимо се Богу небескоме.
42 Ми смо отпадници, ми смо непокорни,
    а ти нам праштао ниси.

43 Гневом си се заогрнуо,
    гонио нас, убијао, ниси штедео.
44 Облаком си се заогрнуо,
    наша молитва није продрла до тебе.
45 Сметлиште си од нас начинио,
    сви народи су нас презрели.

46 На нас су се искезили
    сви наши душмани.
47 Прошли смо кроз пропаст и рушевине,
    живимо у страху и затирању.

48 Потоци суза из мојих очију теку
    због разарања мога народа.

Паћеничка жалост

49 Сузе моје теку без престанка,
    из очију лију и стати неће,
50 док нас не погледа
    и не види Господ са небеса.
51 Жалост ме раздире кад гледам очима
    шта се догађа у граду женама.

52 Као птицу прогоне ме стално,
    а немају зашто да ме мрзе.
53 Живога ме у јаму бацише
    и камењем затрпаше.
54 Вода ми се склопи изнад главе,
    те помислих: „Са мном је свршено.“

Бог избавља и плаћа

55 Из дубине, из јаме, о, Господе,
    призвах име твоје.
56 Глас мој ти си чуо,
    послушај вапаје моје!
57 Кад завапих, ти се нађе близу.
    Ти ми рече: „Немој се бојати!“

58 Ти си ми, Господе, извојевао правду,
    ти си ми живот откупио.
59 Ти, Господе, видиш, насиље ми чине.
    Ти ми правду на суду досуди.
60 Ти знаш како ми се свете непријатељи,
    какве сплетке против мене плету.

61 Ти, Господе, чујеш како ме исмевају,
    какве сплетке против мене плету.
62 Кад говоре и кад мисле противници,
    поваздан су против мене.
63 Кад седају и кад устају,
    ти их видиш, мени се ругају.

64 Ти, Господе, казни како доликује,
    према ономе што су учинили.
65 Ти прокуни срца њихова,
    ти их испуни очајним мукама.
66 Ти их у гневу гони, са земље истреби.
    Господе, нека их не буде испод неба.

[a]I am the man who has seen affliction(A)
    by the rod of the Lord’s wrath.(B)
He has driven me away and made me walk
    in darkness(C) rather than light;
indeed, he has turned his hand against me(D)
    again and again, all day long.

He has made my skin and my flesh grow old(E)
    and has broken my bones.(F)
He has besieged me and surrounded me
    with bitterness(G) and hardship.(H)
He has made me dwell in darkness
    like those long dead.(I)

He has walled me in so I cannot escape;(J)
    he has weighed me down with chains.(K)
Even when I call out or cry for help,(L)
    he shuts out my prayer.(M)
He has barred(N) my way with blocks of stone;
    he has made my paths crooked.(O)

10 Like a bear lying in wait,
    like a lion(P) in hiding,(Q)
11 he dragged me from the path and mangled(R) me
    and left me without help.
12 He drew his bow(S)
    and made me the target(T) for his arrows.(U)

13 He pierced(V) my heart
    with arrows from his quiver.(W)
14 I became the laughingstock(X) of all my people;(Y)
    they mock me in song(Z) all day long.
15 He has filled me with bitter herbs
    and given me gall to drink.(AA)

16 He has broken my teeth with gravel;(AB)
    he has trampled me in the dust.(AC)
17 I have been deprived of peace;
    I have forgotten what prosperity is.
18 So I say, “My splendor is gone
    and all that I had hoped from the Lord.”(AD)

19 I remember my affliction and my wandering,
    the bitterness(AE) and the gall.(AF)
20 I well remember them,
    and my soul is downcast(AG) within me.(AH)
21 Yet this I call to mind
    and therefore I have hope:

22 Because of the Lord’s great love(AI) we are not consumed,(AJ)
    for his compassions never fail.(AK)
23 They are new every morning;
    great is your faithfulness.(AL)
24 I say to myself, “The Lord is my portion;(AM)
    therefore I will wait for him.”

25 The Lord is good to those whose hope is in him,
    to the one who seeks him;(AN)
26 it is good to wait quietly(AO)
    for the salvation of the Lord.(AP)
27 It is good for a man to bear the yoke
    while he is young.

28 Let him sit alone in silence,(AQ)
    for the Lord has laid it on him.
29 Let him bury his face in the dust(AR)
    there may yet be hope.(AS)
30 Let him offer his cheek to one who would strike him,(AT)
    and let him be filled with disgrace.(AU)

31 For no one is cast off
    by the Lord forever.(AV)
32 Though he brings grief, he will show compassion,
    so great is his unfailing love.(AW)
33 For he does not willingly bring affliction
    or grief to anyone.(AX)

34 To crush underfoot
    all prisoners in the land,
35 to deny people their rights
    before the Most High,(AY)
36 to deprive them of justice—
    would not the Lord see such things?(AZ)

37 Who can speak and have it happen
    if the Lord has not decreed it?(BA)
38 Is it not from the mouth of the Most High
    that both calamities and good things come?(BB)
39 Why should the living complain
    when punished for their sins?(BC)

40 Let us examine our ways and test them,(BD)
    and let us return to the Lord.(BE)
41 Let us lift up our hearts and our hands
    to God in heaven,(BF) and say:
42 “We have sinned and rebelled(BG)
    and you have not forgiven.(BH)

43 “You have covered yourself with anger and pursued(BI) us;
    you have slain without pity.(BJ)
44 You have covered yourself with a cloud(BK)
    so that no prayer(BL) can get through.(BM)
45 You have made us scum(BN) and refuse
    among the nations.

46 “All our enemies have opened their mouths
    wide(BO) against us.(BP)
47 We have suffered terror and pitfalls,(BQ)
    ruin and destruction.(BR)
48 Streams of tears(BS) flow from my eyes(BT)
    because my people are destroyed.(BU)

49 My eyes will flow unceasingly,
    without relief,(BV)
50 until the Lord looks down
    from heaven and sees.(BW)
51 What I see brings grief to my soul
    because of all the women of my city.

52 Those who were my enemies without cause
    hunted me like a bird.(BX)
53 They tried to end my life in a pit(BY)
    and threw stones at me;
54 the waters closed over my head,(BZ)
    and I thought I was about to perish.(CA)

55 I called on your name, Lord,
    from the depths(CB) of the pit.(CC)
56 You heard my plea:(CD) “Do not close your ears
    to my cry for relief.”
57 You came near(CE) when I called you,
    and you said, “Do not fear.”(CF)

58 You, Lord, took up my case;(CG)
    you redeemed my life.(CH)
59 Lord, you have seen the wrong done to me.(CI)
    Uphold my cause!(CJ)
60 You have seen the depth of their vengeance,
    all their plots against me.(CK)

61 Lord, you have heard their insults,(CL)
    all their plots against me—
62 what my enemies whisper and mutter
    against me all day long.(CM)
63 Look at them! Sitting or standing,
    they mock me in their songs.(CN)

64 Pay them back what they deserve, Lord,
    for what their hands have done.(CO)
65 Put a veil over their hearts,(CP)
    and may your curse be on them!
66 Pursue(CQ) them in anger and destroy them
    from under the heavens of the Lord.

Footnotes

  1. Lamentations 3:1 This chapter is an acrostic poem; the verses of each stanza begin with the successive letters of the Hebrew alphabet, and the verses within each stanza begin with the same letter.