Add parallel Print Page Options

Гедеон наноси пораз Мидјанцима

Јерув-Ваал, то јест Гедеон, и сва војска с њим устадоше рано ујутро и утаборише се код Ен-Харода. Табор Мидјанаца био је северно од њих, у долини близу брда Море.

ГОСПОД рече Гедеону: »С тобом је превише војске да бих Мидјанце могао да јој предам у руке. Да се Израел не би хвалисао говорећи: ‚Својом снагом сам се спасао‘, објави војсци: ‚Ко се боји и дрхти од страха, нека се окрене и оде са горе Гилад.‘«

И двадесет две хиљаде војника оде, а остаде десет хиљада.

ГОСПОД рече Гедеону: »Још има превише војске. Одведи их доле до воде, а ја ћу их тамо пробрати за тебе. За кога ти кажем: ‚Нека овај иде с тобом,‘ тај нека иде. Али за кога кажем: ‚Нека овај не иде с тобом,‘ тај нека не иде.«

Тако Гедеон одведе војску доле до воде, а ГОСПОД му рече: »Одвој оне који језиком лапћу воду као пас од оних који клекну да пију.«

Три стотине људи је лаптало воду, руком је приносећи устима, а сви остали су клекнули да пију.

ГОСПОД рече Гедеону: »Спашћу вас са ових три стотине који су лаптали воду и предаћу Мидјанце у твоје руке. Остали нека иду кући.«

Тако Гедеон посла остале Израелце кући, а задржа оних три стотине људи, који од осталих преузеше залихе хране и овнујске рогове.

А мидјански табор налазио се испод њега, у долини.

Те ноћи ГОСПОД рече Гедеону: »Устани и нападни табор, јер ћу ти га предати у руке. 10 Ако се бојиш да га нападнеш, сиђи до табора са својим слугом Пуром 11 и слушај шта говоре, па ћеш после тога имати храбрости да га нападнеш.«

И Гедеон и његов слуга Пура сиђоше до првих таборских стража. 12 Мидјанци, Амалечани и сви остали источни народи сместили су се у долини као јато скакаваца. Њиховим камилама није се знало броја – било их је као песка на морској обали.

13 Гедеон стиже баш кад је један човек свом другу причао свој сан.

»Сањао сам«, рече, »како се округао јечмени хлеб укотрљао у мидјански табор и ударио у један шатор таквом силином да се шатор преврнуо и срушио.«

14 А друг му одврати: »То није ништа друго него мач Гедеона сина Јоашевог, Израелца. Бог му је предао у руке Мидјанце и цео овај табор.«

15 Када је Гедеон чуо сан и његово тумачење, поклони се ГОСПОДУ, па се врати у Израелов табор и викну: »Устајте! ГОСПОД је мидјански табор предао у ваше руке!«

16 Потом подели оних три стотине људи у три чете, па сваком човеку у руке даде овнујски рог и празан ћуп у коме је била бакља.

17 »Гледајте мене«, рече им, »и чините што и ја. Кад стигнем до руба табора, урадите исто што и ја. 18 А кад ја и сви који су са мном дунемо у рогове, дуните и ви у своје свуда око табора и вичите: ‚За ГОСПОДА и за Гедеона!‘«

19 Гедеон и стотину људи с њим дођоше до руба табора у време када је почињала средња стража, одмах након смене страже, па дунуше у рогове и разбише ћупове који су им били у рукама. 20 Све три чете дунуше у рогове и поразбијаше ћупове. Стежући бакље у левој руци, а у десној држећи рогове у које ће дунути, повикаше: »Мач за ГОСПОДА и за Гедеона!« 21 Док је сваки држао свој положај око табора, сви Мидјанци почеше да беже, вичући. 22 Када се огласило три стотине рогова, ГОСПОД учини да људи по целом табору мачем насрну један на другог. Војска побеже до Бет-Шите према Церери, све до границе Авел-Мехоле близу Табата.

23 Тада позваше Израелце из Нефталима, Асира и из целог Манасије, па су гонили Мидјанце.

24 Гедеон разасла гласнике широм Ефремовог горја с поруком: »Сиђите и навалите на Мидјанце и заузмите појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре.«

Тако су позвани сви Ефремовци, и они заузеше појилишта и реку Јордан све до Бет-Баре. 25 Ухватише и двојицу мидјанских заповедника, Орева и Зеева. Орева убише код Оревове стене, а Зеева код Зеевове муљаче, па наставише да гоне Мидјанце. Оревову и Зеевову главу донеше Гедеону, који је био на реци Јордан.

Гедеон поражава Мадијанце

Порани Јеровал, то јест, Гедеон, и сав народ који је био с њим утабори се код Ен-Арода. Мадијански табор је био северно од његовог, у долини подно брда Море. Господ рече Гедеону: „Сувише је народа с тобом да бих предао Мадијанце у њихове руке; иначе би Израиљ могао да се хвали на мој рачун, говорећи: ’Моја ме је рука спасла.’ Зато објави народу: ’Ко се плаши и дрхти, нека напусти галадску гору и нека се врати.’“ Вратило се двадесет две хиљаде људи. Остало је десет хиљада.

Господ рече Гедеону: „Још је сувише народа. Сиђи с народом на воду, а ја ћу их искушати тамо за тебе. За кога ти кажем: ’Нека овај пође с тобом’, тај нека пође с тобом. А за кога ти кажем: ’Овај нека не пође са тобом’, тај нека не пође.“

Гедеон сиђе са народом на воду. Тада Господ рече Гедеону: „Одвој на једну страну све оне који лапћу воду језиком, као што пас лапће, од оних који клече на коленима док пију.“ Оних који су лаптали приносећи воду к устима било је три стотине. Сав остали народ је клечао на коленима док је пио воду.

Господ рече Гедеону: „Избавићу вас са ових три стотине који су лаптали. Мадијанце ћу предати у твоје руке. Сав остали народ нека се врати, сваки у своје место.“ Они што су остали преузели су храну и рогове од народа, а онда је Гедеон послао све Израиљце у њихове шаторе. Задржао је само њих три стотине.

Мадијански табор је био испод њега у долини. Те ноћи му Господ рече: „Устани, сиђи у табор, јер сам ти га предао у руке. 10 Али ако се бојиш да сиђеш у бој, сиђи у табор ти и твој слуга, Фура. 11 Слушај шта говоре. После тога ћеш се охрабрити, те ћеш сићи и напасти табор.“ Гедеон сиђе са својим слугом Фуром до војних редова на ободу табора. 12 А Мадијанци, Амаличани и сви источни народи били су прекрили долину као велико мноштво скакаваца. Њиховим камилама није било броја; било их је као песка на морској обали.

13 Гедеон је стигао тамо баш кад је један човек причао своме другу свој сан. Говорио је: „Ево, ово је сан који сам уснио: видео сам погачу јечменог хлеба како се котрља у мадијански табор. Кад је дошла до једног шатора и ударила га, шатор се преврнуо и пао.“

14 Његов друг му одговори: „То није ништа друго него ли мач Гедеона, сина Јоасова, Израиљца. Бог је у његове руке предао Мадијанце и сав табор.“

15 Кад је Гедеон чуо како је онај испричао сан и како га је други протумачио, поклонио се Богу и вратио се у израиљски табор. Онда је рекао: „Устајте, јер је Господ предао у ваше руке мадијански табор!“ 16 Тих три стотине људи је поделио у три чете и сваком је у руке дао по један рог, празан крчаг и бакљу. Бакље су биле у крчазима.

17 „Гледајте мене – рече им – и радите што и ја. Кад дођем до руба табора, радите оно што ја радим. 18 Кад ја затрубим у рог и сви они који буду са мном, онда и ви затрубите у рогове свуда око табора и кличите: ’За Господа и Гедеона!’“

19 Гедеон је дошао са стотином људи за собом на руб табора, при почетку поноћне страже. Смена страже је тек била извршена. 20 Тада су затрубили у рогове и разбили крчаге које су имали у рукама. Тако су све три чете затрубиле у рогове и разбиле крчаге. Носећи бакље у левој руци, а рогове да трубе у десној, клицали су: „Мач за Господа и Гедеона!“ 21 Сваки човек је остао да стоји на свом месту око табора, док се сав табор дао у бег. Мадијанци су вичући стали да беже.

22 Кад су оних три стотине затрубили у рогове, Господ је учинио да Мадијанци у целом табору окрену мачеве једни на друге. Војска побеже све до Вет-Асете, у правцу Серере, до обале Авел-Меоле код Тавата. 23 Тада су се сабрали Израиљци из Нефталимовог, Асировог и целог Манасијиног племена и кренули у потеру за Мадијанцима. 24 Гедеон је послао гласнике по целој Јефремовој гори поручујући: „Сиђите да пресретнете Мадијанце. Одсеците им газове на Јордану код Витваре.“

Сви су се Јефремовци сабрали и заузели газове на Јордану до Витваре. 25 Они су ухватили два мадијанска кнеза, Орива и Зива. Орива су убили код Оривове стене а Зива код Зивове муљаре. Потом су се дали у потеру за Мадијанцима. А Оривову и Зивову главу су донели Гедеону преко Јордана.

Gideon Defeats the Midianites

Early in the morning, Jerub-Baal(A) (that is, Gideon(B)) and all his men camped at the spring of Harod.(C) The camp of Midian(D) was north of them in the valley near the hill of Moreh.(E) The Lord said to Gideon, “You have too many men. I cannot deliver Midian into their hands, or Israel would boast against me, ‘My own strength(F) has saved me.’ Now announce to the army, ‘Anyone who trembles with fear may turn back and leave Mount Gilead.(G)’” So twenty-two thousand men left, while ten thousand remained.

But the Lord said to Gideon, “There are still too many(H) men. Take them down to the water, and I will thin them out for you there. If I say, ‘This one shall go with you,’ he shall go; but if I say, ‘This one shall not go with you,’ he shall not go.”

So Gideon took the men down to the water. There the Lord told him, “Separate those who lap the water with their tongues as a dog laps from those who kneel down to drink.” Three hundred of them(I) drank from cupped hands, lapping like dogs. All the rest got down on their knees to drink.

The Lord said to Gideon, “With the three hundred men that lapped I will save you and give the Midianites into your hands.(J) Let all the others go home.”(K) So Gideon sent the rest of the Israelites home but kept the three hundred, who took over the provisions and trumpets of the others.

Now the camp of Midian lay below him in the valley. During that night the Lord said to Gideon, “Get up, go down against the camp, because I am going to give it into your hands.(L) 10 If you are afraid to attack, go down to the camp with your servant Purah 11 and listen to what they are saying. Afterward, you will be encouraged to attack the camp.” So he and Purah his servant went down to the outposts of the camp. 12 The Midianites, the Amalekites(M) and all the other eastern peoples had settled in the valley, thick as locusts.(N) Their camels(O) could no more be counted than the sand on the seashore.(P)

13 Gideon arrived just as a man was telling a friend his dream. “I had a dream,” he was saying. “A round loaf of barley bread came tumbling into the Midianite camp. It struck the tent with such force that the tent overturned and collapsed.”

14 His friend responded, “This can be nothing other than the sword of Gideon son of Joash,(Q) the Israelite. God has given the Midianites and the whole camp into his hands.”

15 When Gideon heard the dream and its interpretation, he bowed down and worshiped.(R) He returned to the camp of Israel and called out, “Get up! The Lord has given the Midianite camp into your hands.”(S) 16 Dividing the three hundred men(T) into three companies,(U) he placed trumpets(V) and empty jars(W) in the hands of all of them, with torches(X) inside.

17 “Watch me,” he told them. “Follow my lead. When I get to the edge of the camp, do exactly as I do. 18 When I and all who are with me blow our trumpets,(Y) then from all around the camp blow yours and shout, ‘For the Lord and for Gideon.’”

19 Gideon and the hundred men with him reached the edge of the camp at the beginning of the middle watch, just after they had changed the guard. They blew their trumpets and broke the jars(Z) that were in their hands. 20 The three companies blew the trumpets and smashed the jars. Grasping the torches(AA) in their left hands and holding in their right hands the trumpets they were to blow, they shouted, “A sword(AB) for the Lord and for Gideon!” 21 While each man held his position around the camp, all the Midianites ran, crying out as they fled.(AC)

22 When the three hundred trumpets sounded,(AD) the Lord caused the men throughout the camp to turn on each other(AE) with their swords.(AF) The army fled to Beth Shittah toward Zererah as far as the border of Abel Meholah(AG) near Tabbath. 23 Israelites from Naphtali, Asher(AH) and all Manasseh were called out,(AI) and they pursued the Midianites.(AJ) 24 Gideon sent messengers throughout the hill country of Ephraim, saying, “Come down against the Midianites and seize the waters of the Jordan(AK) ahead of them as far as Beth Barah.”

So all the men of Ephraim were called out and they seized the waters of the Jordan as far as Beth Barah. 25 They also captured two of the Midianite leaders, Oreb and Zeeb(AL). They killed Oreb at the rock of Oreb,(AM) and Zeeb at the winepress of Zeeb. They pursued the Midianites(AN) and brought the heads of Oreb and Zeeb to Gideon, who was by the Jordan.(AO)