Судије 5

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

³ »Чујте, цареви,
почујте, владари!
    Певаћу ГОСПОДУ,
    псалме ћу певати ГОСПОДУ, Богу Израеловом.
⁴ ГОСПОДЕ, када си изашао из Сеира,
    када си искорачио из земље едомске,
земља се тресла, са неба је лило,
    облаци су воду изливали,
⁵ горе су се тресле пред ГОСПОДОМ Синајским,
    пред ГОСПОДОМ, Богом Израеловим.

⁶ »У време Шамгара сина Анатовог,
    у Јаелино време, опустеше друмови,
    путници пођоше стазама обилазним.
⁷ Живот је замро у селима Израеловим,
    док ја, Девора, не устадох,
    док не устадох као мајка у Израелу.
⁸ Када нове богове изабраше за себе,
    рат стиже на градске капије,
    а ниједног штита ни копља
    међу четрдесет хиљада у Израелу.

⁹ »Моје је срце с вођама Израеловим,
    са добровољцима међу народом.
    Благосиљајте ГОСПОДА!

¹⁰ »Размислите ви који јашете на белим магарицама,
    седећи на меким покровцима,
    и ви који ходате путем.
¹¹     Послушајте глас певачâ^[a] на појилима:
они ГОСПОДЊЕ победе набрајају,
    победе за његова села у Израелу.
Тада народ ГОСПОДЊИ сиђе до градских капија.

¹² »‚Пробуди се, пробуди се, Деворо!
    Пробуди се, пробуди се, песму запевај!
Устани, Вараче!
    Зароби своје сужње, сине Авиноамов!‘

¹³ »Тада преостали сиђоше
    к великашима,
народ ГОСПОДЊИ сиђе к мени
    као ратници.
¹⁴ Из Ефрема дођоше они чији је корен у Амалеку,
    за тобом Венијамин међу твојим народом.
Из Махира сиђоше вође,
    из Завулона они с палицама надгледничким.
¹⁵ Са Девором су били заповедници Исахара.
Да, Исахар је био с Вараком
    и за њим похрлио у долину.

»Међу Рувимовим четама
    било је много премишљања.
¹⁶ Зашто ли си остао крај торова
    да слушаш свирку међу стадима?

»Међу Рувимовим четама
    било је много премишљања.
¹⁷ Гилад остаде с оне стране Јордана.
    А зашто ли је Дан оклевао крај лађа?
Асир је боравио на обали мора
    и остао у својим увалама.
¹⁸ Али Завулонов народ стави живот на коцку,
а тако и Нефталим на бојном пољу.

¹⁹ »Дошли су цареви и борили се.
Цареви ханаански су се борили
    код Таанаха, крај водâ Мегида,
    али нимало сребра не однеше као плен.
²⁰ Са неба су се бориле звезде,
    са својих путања против Сисре су се бориле.
²¹ Поток Кишон отплави цареве,
    древни поток, поток Кишон.

»Крочи снажно, душо моја!

²² »Тад копита коњска загрмеше –
    силним трком јуре моћни коњи његови!
²³ ‚Прокуните Мероз‘, рече анђео ГОСПОДЊИ,
    ‚прокуните, прокуните његове житеље,
јер не притекоше у помоћ ГОСПОДУ,
    у помоћ ГОСПОДУ као ратници.‘

²⁴ »Нека је благословена међу женама
    Јаел, жена Хевера Кенејца,
    благословена међу женама у шаторима.
²⁵ Сисра затражи воде, а она му даде млека,
    урде му донесе у господској чинији.
²⁶ Левицом посегну за шаторским кочићем,
    десницом за чекићем ковачким.
Удари Сисру, главу му смрска,
    слепоочницу му разби и прободе.
²⁷ Он јој се сручи крај ногу, паде
    и остаде да лежи.
Крај ногу јој се сручи, паде –
    где се сручио, ту мртав паде.
²⁸ Кроз прозор погледа Сисрина мајка
    и иза прозорске решетке закука:
‚Што толико нема кола његових?
    Што штропот његових кола касни?‘
²⁹ Одговарају јој најмудрије дворкиње,
    а она себи понавља:
³⁰ ‚Плен су нашли, па га деле:
    по девојку-две за свакога,
шарено рухо за Сисру,
    рухо шарено, везено,
две мараме шарене, везене
    за врат победников.‘

³¹ »Нека тако страдају сви твоји непријатељи, ГОСПОДЕ,
    а они који те воле нека буду као сунце
    када се диже у свом пуном сјају.«