Судије 17
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
Михејеви идоли
17 У Ефремовом горју живео је човек по имену Михеј.
2 Он рече својој мајци: »Оних хиљаду сто сребрњака[a] који су ти украдени и због којих си изговорила проклетство, које сам својим ушима чуо – то сребро је код мене. Ја сам га узео.«
Тада његова мајка рече: »ГОСПОД те благословио, сине мој!«
3 Када је мајци вратио хиљаду сто сребрњака, она рече: »Ово сребро посвећујем ГОСПОДУ за свога сина. Хоћу да се од њега направи резбарен лик пресвучен сребром. Зато ти га сада враћам.«
4 Али Михеј опет врати сребро мајци, а она узе две стотине сребрњака[b] и даде их сребрнару. Овај од њих начини резбарен лик пресвучен сребром, који поставише у Михејевој кући. 5 Михеј је имао светилиште, па направи наплећак и неколико кућних богова и постави једног од својих синова за свога свештеника. 6 У то време Израел није имао цара. Свако је радио по свом нахођењу.
7 Један младић, Левит из Витлејема у Јуди, који је живео као дошљак у Јудином братству, 8 оде из Витлејема у потрази за местом где би могао да се настани. Док је тако путовао, наиђе у Ефремовом горју на Михејеву кућу.
9 Михеј га упита: »Одакле си?«
»Ја сам Левит из Витлејема у Јуди«, рече овај, »и тражим где бих се настанио.«
10 »Остани да живиш код мене«, рече му Михеј, »и буди ми отац и свештеник, а ја ћу ти дати десет сребрњака[c] годишње и одећу и храну.«
И Левит уђе 11 и пристаде да живи код Михеја. Младић је Михеју био као један од његових синова. 12 Михеј постави Левита за свештеника, и тако младић постаде његов свештеник, па је живео у његовој кући.
13 Тада Михеј рече: »Сада знам да ће ГОСПОД бити добар према мени, јер имам Левита за свештеника.«
Књига о судијама 17
New Serbian Translation
Михеја врши идолопоклоничку службу
17 Био неки човек из Јефремове горе по имену Михеја. 2 Он је рекао својој мајци: „Хиљаду и стотину сребрних шекела који су ти украдени, због којих си преда мном изрекла клетву – то сребро је код мене, ја сам га узео.“
Његова мајка му рече: „Нека те Господ благослови, сине мој!“
3 Тих хиљаду и стотину сребрних шекела је вратио својој мајци. Мајка му рече: „Сребро које сам посветила Господу, дајем своме сину, да од њега начини резаног и ливеног идола. Сада ти их враћам.“
4 Кад је Михеја вратио сребро својој мајци, она је узела две стотине сребрних шекела и дала их златару. Он је од њих начинио резаног и ливеног идола који је стајао у Михејиној кући.
5 Овај човек, Михеја, је поседовао светиште. Он је начинио ефод и кућне идоле, и посветио једног од својих синова за свога свештеника. 6 У оно време није било цара у Израиљу, и свако је радио што му се чинило право.
7 А био је један младић из Витлејема Јудиног, из Јудиног племена. Он је био Левит који је живео тамо као дошљак. 8 Тај човек је отишао из града Витлејема у Јуди да нађе себи место да се насели као дошљак. Путујући дошао је у Јефремову гору до Михејине куће.
9 Михеја га упита: „Одакле долазиш?“
Левит му одговори: „Ја сам из Витлејема у Јуди, и тражим да се негде настаним.“
10 Михеја му рече: „Остани да живиш код мене и буди ми оцем и свештеником, а ја ћу ти давати десет сребрних шекела годишње, одећу и храну.“ Левит оде к њему. 11 Левит је пристао да живи код тог човека, и младић му је био као један од његових синова. 12 Михеја је посветио Левита и он му је постао свештеник. Младић је живео у Михејиној кући. 13 Михеја рече: „Сада знам да ће ми Господ дати напретка, зато што имам Левита за свештеника.“
Copyright © 2003 by Bible League International
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.