³ Јер Господ је велик Бог,
    цар је велик над свим боговима.
⁴ У његовој су руци дубине земаљске,
    његови су врхови планина.
⁵ Његово је море, он га је створио;
    руке су му копно начиниле.

⁶ Дођите да ничице попадамо!
    Хајде да се поклонимо и клекнемо
    пред Господом, Саздатељем нашим!
⁷ Јер он је наш Бог,
    а ми народ његове испаше,
    стадо које води.

Данас кад глас његов чујете:
⁸ „Тврда срца не будите као на Мериви,
    у пустињи у дан Масе^[a].
⁹ Оци ваши мене су кушали,
    изазивали ме, иако су дела моја гледали.
¹⁰ Четрдесет лета сам се гнушао оног нараштаја и рекох:
    ’Верности нема у њима никакве,
    путеве моје они не познају.’
¹¹ У гневу сам се тада заклео:
    ’Неће они ући у мој починак.’“