Add parallel Print Page Options

Књига четврта

(Псалми 90-106)

Молитва Мојсија, Божијег човека.

Господе, ти си нам пребивалиште
    кроз сва поколења.
Пре но што су се родиле горе
    и ти земљу и свет изнедрио,
    ти си Бог од вечности до вечности.
Ти човека враћаш у прах, говорећи:
    »У прах се вратите, људи.«

Хиљаду је година у твојим очима
    као дан јучерашњи када прође,
    као неколико ноћних сати.
Живот им докрајчиш
    и у смртни сан падају.
    Ујутро су као трава што никне:
ујутро никне и цвета,
    а увече свене и осуши се.

Твој гнев нас сатире
    и твоја јарост престрављује.
Пред себе си ставио наша злодела,
    наше скривене грехе пред светлост свога лица.
Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
    наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
    ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
    јер брзо мину и ми одлетимо.

11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
    Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
    да стекнемо мудро срце.

13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
    Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
    да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
    колико си нас ударао невољом,
    онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
    своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
    Учврсти за нас наша дела –
    да, учврсти наша дела.

Књига Четврта

Псалми 90–106

Молитва Мојсија, човека Божијега.

90 О, Господе, ти си нама био пребивалиште
    кроз сва поколења!
Пре рођења планина,
    пре него си саздао земљу и свет,
    од века до века, ти си Бог.

Ти смртника враћаш у прашину
    и говориш: „Вратите се, о, потомци људи!“
Јер је у твојим очима хиљаду година
    попут минулог, јучерашњег дана
    и попут смене ноћне страже.
Односиш их ко бујица, попут сна су,
    јутром су ко трава изникнули;
ујутро цветају и расту,
    а увече суше се и вену.

Тако и ми нестајемо у твом гневу
    и твоја нас срџба престрављује!
Наше си кривице пред себе ставио,
    наше тајне лицем својим обасјао.
Тако су минули дани наши сви у твоме гневу,
    попут даха године су наше испариле.
10 У нашем је веку седамдесет лета,
    осамдесет лета ако смо у снази;
њихово најбоље – тегоба и мука –
    брзо прођу и ми одлетимо.
11 Ко је упознао силу твога гнева?
    Колико си страшан, толико си срдит.
12 Научи нас да бројимо своје дане тако,
    да бисмо срце мудро задобили!

13 О, Господе, окрени се! Докле више?
    Смилуј се на своје слуге.
14 Милошћу нас својом ујутро нахрани;
    да кличемо, да се веселимо кроз све своје дане!
15 Обрадуј нас за све оне дане кад си нас тлачио,
    за године гледане недаће.
16 Нек слугама твојим прикаже се дело твоје
    и њиховој деци величанство твоје!

17 Нек наклоност Господа, Бога нашег, почива на нама.
    Шта радили у томе успели!
    Шта радили у томе успели!

BOOK IV

Psalms 90–106

Psalm 90

A prayer of Moses the man of God.

Lord, you have been our dwelling place(A)
    throughout all generations.
Before the mountains were born(B)
    or you brought forth the whole world,
    from everlasting to everlasting(C) you are God.(D)

You turn people back to dust,
    saying, “Return to dust, you mortals.”(E)
A thousand years in your sight
    are like a day that has just gone by,
    or like a watch in the night.(F)
Yet you sweep people away(G) in the sleep of death—
    they are like the new grass of the morning:
In the morning it springs up new,
    but by evening it is dry and withered.(H)

We are consumed by your anger
    and terrified by your indignation.
You have set our iniquities before you,
    our secret sins(I) in the light of your presence.(J)
All our days pass away under your wrath;
    we finish our years with a moan.(K)
10 Our days may come to seventy years,(L)
    or eighty,(M) if our strength endures;
yet the best of them are but trouble and sorrow,(N)
    for they quickly pass, and we fly away.(O)
11 If only we knew the power of your anger!
    Your wrath(P) is as great as the fear that is your due.(Q)
12 Teach us to number our days,(R)
    that we may gain a heart of wisdom.(S)

13 Relent, Lord! How long(T) will it be?
    Have compassion on your servants.(U)
14 Satisfy(V) us in the morning with your unfailing love,(W)
    that we may sing for joy(X) and be glad all our days.(Y)
15 Make us glad for as many days as you have afflicted us,
    for as many years as we have seen trouble.
16 May your deeds be shown to your servants,
    your splendor to their children.(Z)

17 May the favor[a] of the Lord our God rest on us;
    establish the work of our hands for us—
    yes, establish the work of our hands.(AA)

Footnotes

  1. Psalm 90:17 Or beauty