Add parallel Print Page Options

Књига четврта

(Псалми 90-106)

Молитва Мојсија, Божијег човека.

Господе, ти си нам пребивалиште
    кроз сва поколења.
Пре но што су се родиле горе
    и ти земљу и свет изнедрио,
    ти си Бог од вечности до вечности.
Ти човека враћаш у прах, говорећи:
    »У прах се вратите, људи.«

Хиљаду је година у твојим очима
    као дан јучерашњи када прође,
    као неколико ноћних сати.
Живот им докрајчиш
    и у смртни сан падају.
    Ујутро су као трава што никне:
ујутро никне и цвета,
    а увече свене и осуши се.

Твој гнев нас сатире
    и твоја јарост престрављује.
Пред себе си ставио наша злодела,
    наше скривене грехе пред светлост свога лица.
Сви дани нам пролазе у твојој срџби,
    наше године јецањем се свршавају.
10 Животни век нам је седамдесет година,
    ако смо у снази – осамдесет.
Али и најбоље од њих мука су и јад,
    јер брзо мину и ми одлетимо.

11 Ко је заиста искусио силу твога гнева?
    Твоја срџба је застрашујућа.
12 Научи нас да бројимо своје дане,
    да стекнемо мудро срце.

13 Врати се, ГОСПОДЕ! Докле ћеш тако?
    Сажали се на своје слуге.
14 Сваког јутра својом љубављу нас насити,
    да свих својих дана кличемо и радујемо се.
15 Дај да се радујемо онолико дана
    колико си нас ударао невољом,
    онолико година колико смо гледали несрећу.
16 Покажи своја дела својим слугама,
    своје величанство њиховој деци.
17 Нека наклоност Господа, нашег Бога, буде на нама.
    Учврсти за нас наша дела –
    да, учврсти наша дела.