Add parallel Print Page Options

Маскил Асафов.

Зашто нас довека одбаци, Боже?
    Зашто твој гнев тиња против стада твога пашњака?
Сети се свога народа, који си давно купио,
    племена које си откупио да буде твој посед,
    ове горе Сион, на којој си боравио.
Скрени своје кораке ка вечним рушевинама,
    ка свем разарању које непријатељ учини у светилишту.

Рикали су твоји душмани
    на месту нашег састанка с тобом,
    знак своје победе поставили.
Као човек што секиром витла по гуштари,
    секирама и ћускијама
    скршише све даске изрезбарене.
Твоје светилиште спалише до земље,
    оскврнавише боравиште твога Имена.
Помислише: »Хајде да их докраја сатремо.«
    И спалише сва места састанка с Богом у земљи.

Не видимо више своја знамења,
    нема више пророкâ,
    нико од нас не зна докле ће овако.
10 Докле ће те вређати душманин, Боже?
    Зар ће ти непријатељ погрђивати Име довека?
11 Зашто суспрежеш руку, своју десницу?
    Дигни је са својих груди, докрајчи их!

12 Али Бог је мој цар од давнина,
    он спасење доноси на земљу.

13 Ти си својом силом расколио море,
    разбио главе неманима у води.
14 Ти си левијатану смрскао главе,
    дао га за храну створењима пустињским.
15 Ти си врела и потоке отворио,
    ти си пресушио реке непресушне.
16 Дан је твој, а и ноћ је твоја,
    ти си поставио месец и сунце.
17 Ти си одредио све међе земљине,
    ти си створио лето и зиму.

18 Сети се, ГОСПОДЕ, како те непријатељ вређао,
    како ти је Име погрђивао народ безуман.
19 Не предај живот своје голубице зверима,
    не заборави живот својих сиромаха довека.
20 Сети се свога Савеза,
    јер пуни су насиља мрачни закуци земље.
21 Не дај да потлачени узмакне осрамоћен,
    нека сиромах и убоги хвале твоје Име.
22 Устани, Боже, заузми се за своју парницу,
    сети се како те безумници поваздан вређају.
23 Не заборави грају твојих душмана
    и непрестану галаму оних што се дижу против тебе.