Add parallel Print Page Options

Књига трећа

(Псалми 73-89)

Псалам Асафов.

Заиста је добар Бог према Израелу,
    према онима чистог срца.

А ја – замало ми ноге не посрнуше,
    замало се не оклизнух корачајући,
јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање опаких.

Никакву патњу не трпе,
    тело им здраво и снажно.
Немају брига као други,
    нити их људске невоље погађају.
Зато им је охолост огрлица,
    насиље одећа коју облаче.
Очи им подбуле од сала,
    срце им препуно измишљотина.
Изругују се, говоре пакосно,
    надмено прете тлачењем.
Устима присвајају небеса,
    а језиком запоседају земљу.
10 Зато се народ њима окреће
    и њихове речи гута као воду.
11 А они говоре: »Откуд Бог зна шта чинимо?«
    и: »Зар Свевишњи има знање?«

12 Ето такви су опаки –
    увек безбрижни, богатство гомилају.

13 Узалуд сам чисто срце чувао
    и руке прао у недужности.
14 Поваздан ме погађају невоље
    и казну примам сваког јутра.
15 Да сам рекао: »И ја ћу говорити тако«,
    издао бих твоју децу.
16 Али, кад сам све то покушао да разумем,
    сувише тешко ми је било
17 док нисам ушао у Божије светилиште
    – тада схватих какав им је крај:
18 Заиста, на клизаво место их стављаш,
    у пропаст их обараш.
19 У једном трену пропадају,
    докраја збрисани ужасом.
20 Као што човек заборави сан кад се пробуди,
    тако ћеш и ти, Господе, заборавити њихов лик кад устанеш.

21 Кад ми је срце било чемерно
    и мисли огорчене,
22 био сам безумник и незналица,
    живинче бесловесно пред тобом.
23 Али ипак сам стално с тобом,
    ти ме за десницу држиш.
24 Својим саветима ме водиш,
    а на крају ћеш ме увести у славу.
25 Кога ја на небу имам осим тебе?
    А уз тебе, ништа ми на земљи није мило.
26 Занемоћати ми може тело и срце,
    али Бог је снага мога срца
    и мој део довека.
27 Пропашће они који су далеко од тебе;
    ти затиреш све који су ти неверни.
28 А за мене је добро да будем у Божијој близини;
    у Господу ГОСПОДУ налазим уточиште.
    Причаћу о свим твојим делима.

Књига Трећа

Псалми 73–89

Псалам Асафов.

73 Зацело је Бог добар Израиљу,
    и онима чије срце је без мане.

Што се мене тиче, замало ми ноге нису зашле с пута;
    кораци се моји скоро исклизаше.
Јер сам завидео бахатима
    гледајући благостање зликоваца.

Ето, стрепњу од смрти немају,
    тело им је задригло.
Људске муке не познају,
    не страдају са људима.
Надменост је зато њима као огрлица,
    огрће их одећа насиља.
Од дебљине очи своје избечише,
    зло им срце за границу не зна.
Исмевају се, говоре злобно
    и насиљем прете поносито.
Њихова су уста окренута небесима,
    а њихов језик земљом шета.
10 Зато им се њихов народ враћа
    и обиље воде испијају.
11 И говоре: „Како би Бог знао?
    Постоји ли знање Свевишњега?“

12 Гле, такви су зликовци:
    спокојни довека
    и богатство гомилају!

13 Зацело сам узалуд своје срце чистим очувао,
    своје руке невиношћу очистио!
14 Од јутра до сутра ојађен сам био,
    јутра су ми доносила казну.

15 А да сам казао да ћу и ја тако да причам,
    изневерио бих нараштај твоје деце.
16 Размишљао сам да разазнам ово,
    и очима мојим то је мучно било;
17 док нисам ушао у Божије Светилиште,
    и схватио њихов свршетак.

18 Зацело их стављаш на клизаво место,
    обараш их у руине.
19 Како су опустошени, у трену су окончали
    и наглом страхотом докрајчени!
20 Они су попут сна када се неко пробуди.
    О, Господе, када се пробудиш, лик њихов презрећеш.

21 Када огорчено беше срце моје
    и нутрина моја беше прободена,
22 без памети и без знања сам био,
    пред тобом сам био животиња.

23 Ипак сам ја са тобом стално,
    ти ми држиш десну руку.
24 Саветом ме својим водиш,
    напослетку ћеш ме у славу узети.
25 Кога ја имам на небесима?
    Поред тебе на земљи ми ништа мило није.
26 Нека ми окопне и тело и срце,
    Бог је довека стена мога срца
    и баштина моја.

27 Гле, ено пропашће они од тебе далеки,
    ти сатиреш сваког ко ти је неверан.
28 Што се мене тиче,
    добра ми је Божија близина.
У Господу Богу себи начинићу уточиште
    и сва дела твоја објавићу.