Add parallel Print Page Options

У тебе се уздам, ГОСПОДЕ,
    не дај да се икада постидим.
Избави ме и ослободи у својој праведности,
    помно ме саслушај и спаси.
Буди ми стена уточишта
    на коју увек могу да дођем.
Заповест издај да ме спасеш,
    јер ти си хридина и тврђава моја.
Ослободи ме из руку опакога, Боже мој,
    из шака човека злог и окрутног.
Јер, ти си моја нада, Господе ГОСПОДЕ,
    моје уздање од младости.
На тебе се од мајчине утробе ослањам,
    ти си ме из трбуха мајчиног извео.
    Без престанка ти изричем хвале.
Пример постадох многима,
    јер ти си моје јако уточиште.
Уста су ми пуна хвала о теби,
    твоју лепоту поваздан објављују.
Не одбаци ме у старости,
    не остави ме кад ми ишчили снага.
10 Јер, непријатељи говоре против мене,
    заједно кују заверу они што на мој живот вребају.
11 Говоре: »Бог га је оставио.
    Идите за њим и ухватите га,
    јер нема никог да га избави.«
12 Не удаљуј се од мене, Боже,
    у помоћ ми похитај, Боже мој.
13 Нека моји тужитељи скончају у срамоти,
    нека презир и стид покрију оне који би да ми науде.

14 А ја ћу те чекати без престанка,
    све више ти изрицати хвале.
15 Уста ће моја причати о твојој праведности,
    поваздан о твојим делима спасења,
    иако им не знам броја.
16 Доћи ћу са снагом Господа ГОСПОДА,
    помињаћу твоју праведност, само твоју.

17 Ти ме од моје младости учиш, Боже,
    и ја све досад твоја чудесна дела објављујем.
18 Не остављај ме, Боже, сад кад сам стар и оседео,
    док снагу твоје руке не објавим нараштају новом,
    твоју силу свима који ће доћи.

19 Твоја праведност до неба досеже, Боже,
    који си велика дела учинио.
    Ко је, Боже, као ти?
20 Иако си ме великим и тешким невољама изложио,
    опет ћеш ме оживети,
    опет ћеш ме из дубина земље подићи.
21 Учинићеш ме већим но икад
    и опет ме утешити.

22 Харфом ћу ти захваљивати за твоју истину, Боже мој,
    у лиру ти свирати, Свече Израелов.
23 Клицаће моје усне док ти свирам
    и моја душа, коју си избавио.
24 Мој језик ће о твојој праведности причати поваздан,
    јер су осрамоћени и постиђени
    они који хтедоше да ми науде.

71 У теби је уточиште моје, Господе;
    о, да се никад не постидим.
Ослободи ме по својој праведности и избави ме,
    пригни ухо своје к мени и спаси ме.
Буди ми стена пребивалишта
    којој увек долазим;
спасење моје ти си заповедио,
    јер си моја стена и тврђава.
Избави ме, Боже мој, из руке зликовачке,
    од руке преступника и окрутнога.

Јер, ти си моја нада, о, Боже Господе,
    поуздање си ми од младости моје.
На тебе се ослањам од утробе,
    из крила мајке моје си ме извукао;
    славићу те непрестано.
Попут знака постао сам многима,
    а ти си ми уточиште јако.
Уста си ми славом својом испунио
    и красотом својом од јутра до сутра.

Не одбаци ме у доба старости,
    кад ми снага клоне не заборави ме.
10 Јер о мени говоре противници моји,
    они што ми живот вребају
    заједно се саветују.
11 Кажу: „Бог је њега оставио!
    Гоните га, ухватите,
    јер избавитеља нема!“
12 Боже, од мене се не удаљуј!
    О, мој Боже, пожури ми у помоћ!
13 Нека се постиде и нека пропадну
    тужитељи моје душе;
и презир и брука нек покрију
    оне који ми о глави раде.

14 А ја ћу увек да се надам,
    све више и више славићу те.

15 Уста ће моја о праведности твојој да говоре,
    о делима твог спасења од јутра до сутра,
    јер им броја не знам.
16 У моћним делима Бога Господа ја ћу доћи,
    твоју праведност ћу спомињати, само твоју.
17 Од младости моје, Боже, ти си ме учио;
    и чудеса твоја досад јављао сам.
18 Чак и када остарим и оседим,
    Боже, не остављај ме,
док ти силу не објавим нараштају новом;
    силу твоју сваком што долази.

19 Праведност је твоја, Боже, до висина,
    велика си дела учинио;
    ко је попут тебе, Боже?
20 Ти – дао си да гледам многе невоље и муке –
    ти ћеш ми опет обновити живот;
    из дубина земље подићеш ме опет.
21 Ти ојачај достојанство моје
    и поново утеши ме.

22 И ја ћу харфом да те хвалим
    због верности твоје;
Боже мој, свираћу ти на лири,
    Светитељу Израиљев.
23 Клицаће радосно усне моје,
    јер ћу ти свирати,
    и душа моја што си је откупио.
24 И мој ће језик од јутра до сутра
    причати о твојој праведности;
јер ће се постидети, јер ће се осрамотити
    ти што ми о глави раде.